Džon Bolton javno izneo dil

… su bili East-West Institut iz Njujorka, bivši ambasador SAD u Beogradu Kameron Manter, Alek Soroš – Junior, Volfgang Petrič, nekadašnji specijalni opunomoćenik EU za Kosovo, Ivan Krastev, analitičar, premijer Albanije, Edi Rama, a na domaćoj sceni – Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Ivan Vejvoda, visoki saradnik Instituta za društvene nauke u Beču i Jelena Milić, direktorka CEAS, kao i mnogi drugi – kaže za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, u odgovoru na pitanje kako komentariše izjavu bivšeg savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost, Džona Boltona, da su lideri Srbije i Kosova još 2018. razgovarali o mogućnosti razmene teritorija kao rešenju kosovskog pitanja, uprkos javnim negiranjima od strane predsednika Vučića.

Ceo poduhvat, dodaje sagovornica našeg lista, je u javnosti cirkulisao kao plan o „korekciji granica“. Cirkulisale su, napominje Biserko, mnoge mape ali niko nije izašao sa konkretnim predlogom javno. Austrijska vlada je upriličila razgovor na tu temu, podseća Biserko, na Albah forumu na kojem se prvi put i oficijelno progovorilo o „promenama granica“ Kosova i Srbije.

– Džon Bolton nije otkrio ništa što već nije bilo poznato. Dobro je što je on kao deo tog dila to izneo i javno. Nema više nagađanja. Jer ceo taj pokušaj podele nije bio transparentan, pa je bio predmetom raznih spekulacija i negiranja. Podsećanja radi, osim briselskog dijaloga koji je trebalo da bude krunisan sporazumom o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, ispostavilo se, da su postojali i drugi kanali dijaloga u nekim međunarodnim centrima, gde su kosovski i srpski pregovarači u tajnosti razgovarali o modalitetima konačnog, sveobuhvatnog, političkog sporazuma. Karl Bilt je u svom autorskom tekstu za Vašington post, iz 2018. ukazao da srpski i albanski politički lideri dogovaraju mogućnost razmene teritorija, što je, kako je tada komentarisao, recept za geopolitičku nestabilnost. Ta ideja je uvek bila jedina opcija za Beograda, međutim, ovom prilikom je privukla i pažnju i rukovodećih albanskih krugova, ne samo na Kosovu nego i u Albaniji – ističe Biserko.

Prema njenim rečima ideji o „korekciji granica“ se isprečila Nemačka. Ta ideja bez nemačke podrške, jednostavno ne može biti realizovana. Nemačka dijalog Beograda sa Prištinom zasniva na perspektivi članstva Srbije u EU. Značaj Nemačke na Balkanu je ogroman što prenebregavaju i Tači i Vučić, zaključuje Sonja Biserko.

Prema mišljenju Gorana Miletića, direktora za Evropu organizacije Civil Rights Defenders, izjava Džona Boltona nije iznenađenje za bilo koga, naročito ne u Srbiji, jer su predstavnici vlasti poslednjih deset godina ovaj model predlagali kao suštinu rešenja i ono je u skladu sa predsednikovom idejom da „Srbija mora nešto da dobije“.

– Međutim, ovakvo rešenje je krajnje neodgovorno jer bi značilo nestabilnost ne samo za Srbiju i Kosovo već za mnogo drugih regiona u svetu. Zbog toga čudi da je američka administracija ohrabrila ove razgovore, ukoliko je izjava tačna – kaže Miletić.

Bojan Pajtić, bivši predsednik DS, za naš list kaže da Izjava Džona Boltona je samo još jedna od mnogobrojnih potvrda da živimo u državi kojom vlada autokrata koji ne oseća ni minimalnu potrebu da sa građanima podeli informacije od nacionalnog značaja.

– Sve se u Srbiji dešava ispod žita. Ispod žita se dele subvencije i poslovi bez tendera, ispod žita se vode pregovori o podeli teritorije, ispod žita funkcioniše i krizni štab posvećen borbi protiv pandemije. Laž i spin su osnovna oruđa srpskog režima – zaključuje Pajtić.