DŽUDA: Zapad ubrzano radi na planu B za Kosovo

Zapadne diplomate moraju, zbog zastoja u procesu rešavanja statusa Kosova, da odluče šta im je činiti kako bi izbegli novo nasilje i propast albanskog režima na Kosovu, navodi Tim Džuda u analizi za Međunarodnu bezbednosnu mrežu (ISN).
Zapadne diplomate koje se bave Kosovom očekivale su da će Rusija, i pored rezervi, na kraju pristati na nezavisnost Kosova kako bi dobila na nekom drugom polju. To se, međutim, pokazalo kao neosnovano, navodi Džuda u analizi. Sada su sve oči uperene na samit predsednika SAD i Rusije Džordža Buša i Vladimira Putina u Mejnu 1. i 2. jula. Nema, međutim, nagoveštaja da bi situacija mogla da bude rešena na samitu u Mejnu, jer je Buš tokom posete Albaniji poručio da će Kosovo biti nezavisno, dok Rusi gotovo svakodnevno tvrde da neće pristati na rešenje koje nije rezultat dogovora Beograda i Prištine.

Stratfor: Malo verovatno skoro rešenje

Ostin – Pitanje Kosova biće glavna tema predstojećeg američko-ruskog samita u Mejnu, ali nema nade da će uskoro biti rešeno jer Džordža Buša nije mnogo briga za Kosovo ili Srbiju, Evropljani strahuju da bi mogli da izgube ruski gas, a Rusija samo želi da se osveti SAD za prošla poniženja, navodi „Stratfor“ u najnovijoj analizi. Iako Buš želi da se pitanje Kosova reši, on će ipak pokušati da rešenje odloži otvaranjem pregovora između Srba i Albanaca na Kosovu koji bi mogli da potraju. Vladimir Putin bi najverovatnije mogao da pristane na to, sve dok Rusija ima dominantnu ulogu u tim pregovorima i dok odluka bude viđena kao javni ustupak Putinu, navodi „Stratfor“. Agencija dodaje da je posetom Albaniji Buš signalizirao Putinu da je posvećen nezavisnosti Kosova. Ono što je, međutim, američkoj administraciji promaklo je činjenica da je Putin ugledao priliku da osramoti Buša i povrati ruski uticaj i moć. „Činjenica da se Buš javno obavezao Kosovu čini stvar još slađom za Putina. On želi da primora Buša da odustane od pitanja u vezi s kojim se javno obavezao. To će Putinovim interesima služiti mnogo više nego pobeda po nekom marginalnom pitanju“, navodi se u analizi. Putin želi da ga ozbiljno shvate u međunarodnim poslovima i Kosovo je pitanje kojim će to postići. Za sada samo nije jasno da li SAD ili Evropa tačno razumeju koliko je Putinu važno Kosovo, zaključuje se u analizi.

Džuda navodi i da su zvaničnici EU na pitanje da li postoji plan B ako Rusija uloži veto uporno govorili da nema plana B i da sada, posle propasti novog nacrta rezolucije o Kosovu i straha da bi novo odlaganje moglo da izazove nasilje na Kosovu, ubrzano rade na planu B.
„Od kada su kosovski lideri obećali da će Kosovo biti nezavisno strahuje se da će njihov kredibilitet propasti, kao što se dogodilo krajem 1990-ih“, piše Džuda i kao primer navodi bivšeg pripadnika OVK Abdila Muškolaja koji je prošle nedelje rekao da je OVK „samo u primirju“ i da će – ako nacionalni interes bude ugrožen, „a može da ga ugrozi samo Srbija – bez sumnje doći do novog rata“.
Džuda navodi i da se proteklih nedelja nekoliko pitanja iskristalisalo, odnosno da je jasno da će Rusija uložiti veto na rezoluciju koja dozvoli nezavisnost Kosova i da je pretnja SAD da će jednostrano priznati nezavisnost Kosova „sada neizvesna“. Razlog tome je, navodi on, što EU insistira da ne može da zameni UN na Kosovu bez rezolucije u Savetu bezbednosti. Džuda navodi da se u EU sada pojavila ideja dve rezolucije, jednoj kojom bi se rešavao status misije, a drugom bi se rešavao status Kosova. Takvom strategijom EU bi imala mandat da zameni UN na Kosovu i posle godinu dana bila bi izvršena revizija stanja, uz nadu da će Rusija tada pristati na suverenitet Kosova. Neki u Briselu i u SB se zalažu za ovo rešenje, dok drugi tvrde da bi tako EU podržavala status kvo na Kosovu, a misija EU bi operisala u neprijateljskom okruženju, za razliku od prijateljske sredine kakva bi bila na Kosovu posle sticanja nezavisnosti. Ovo su dve glavne ideje o kojima se raspravlja u EU, piše Džuda i dodaje da je jedan frustrirani diplomata EU rekao da je srećan što među 27 zemalja članica cirkulišu samo dve ideje.