ECFR: Kriza pružila priliku Vučiću da pojača napade na EU i da zaigra na kartu Kine

U tekstu pod nazivom „Razotkrivena korona virus diplomatija Srbije“, ECFR navodi da je Srbija mesto gde su na tapetu navodni neuspesi Evrope i da je Vučić 15. marta privukao pažnju tako što je vređao EU i hvalio Kinu zbog njene medicinske pomoći, nazivajući kineskog predsednika Si Đinpinga „iskrenim prijateljem i bratom srpskog naroda“.

„U izrazito ciničnom nastupu, Vučić je evropsku solidarnost nazvao bajkom i optužio je Uniju za licemerje“, navodi ECFR, međunarodna nevladina organizacija koja se bavi istraživanjima o evropskoj spoljnoj i bezbednosnoj politici.

U tekstu se dodaje da je Vučić tada rekao da EU nije bila voljna da proda ili dostavi Srbiji robu neophodnu u borbi protiv pandemije, a da su „isti ti ljudi ranije tražili od Srbije da izmeni procedure za tendere kako bi Kinezi bili isključeni, a kompanije iz EU dobijale srpski novac“.

Autori analize ocenjuju da „slučaj Srbije nije priča o dobronamernoj kineskoj politici i zahvalnosti jedne evropske demokratije kojoj je preko potrebna medicinska pomoć“.

„To je priča o uzajamno korisnoj diplomatiji i pompeznoj retorici. Sve više neliberalna srpska vlada koristi krizu i podršku Kine da ojača svoj politički legitimitet, da opravda nazadovanje demokratije, da zastraši civilno društvo i da dodatno ograniči medije“, stoji u tekstu.

Umesto da se suoči sa značajnim posledicama zbog svojih prestupa, Vučić je iskoristio podele unutar EU povodom proširenja Unije da vređa taj blok 27 država i da legitimiše svoju politiku, kao i svoje „udvaranje autoritarnim partnerima kao što su Kina, Rusija i Ujedinjeni Arapski Emirati“, navodi ECFR.

„Da bi se razumela dinamika u osnovi trougla EU-Srbija-Kina, potrebno je staviti Vučićeve izjave u širi kontekst: Srbija je zemlja kandidat za EU ​​u kojoj je prethodnih godina prisutno sve veće nazadovanje demokratije, zarobljavanje države i gušenje medija i slobode govora“, piše u tekstu.

Dodaje se da je EU „primila k znanju taj razvoj situacije“, ali da nije tražila od Srbije da objasni postupke.

„Srbija srećno sedi na dve stolice jer niko od nje ne traži da se opredeli. Ona mora biti suočena s tim. Za Srbiju će najvažniji odnos biti s Evropom i nikakva količina propagande neće to promeniti“, dodaje se u analizi ECFR.

U tekstu se navodi da EU treba da pokaže veću solidarnost i među državama članicama i prema najbližim susedima i ocenjuje da ona to „već čini, samo uz mnogo manje pompe“.

„EU je uključila Srbiju u nove zalihe medicinske opreme i Srbija će u tom kontekstu imati ista prava kao i članice Unije. Važno je da je EU u poslednjih 20 godina bila ključna u jačanju kapaciteta zdravstvenog sektora Srbije“, stoji u analizi.

U tekstu se dodaje da je EU donirala 200 miliona evra i pozajmila 250 miliona evra tom sektoru, opremila bolnice u Srbiji i isporučila u zemlju više od 250 vozila hitne medicinske pomoći, od kojih 122 imaju respiratore.

„Bez EU, zdravstveni sistem Srbije bio bi znatno manje sposoban za borbu protiv pandemije korona virusa. Evropska pomoć je možda malo sporija od kineske, jer mora da preskoči više birokratskih prepreka, i dolazi uz manju pompu, ali će trajati“, navode autori analize.

Oni dodaju da je Srbija otvorila 18 poglavlja u pristupnim pregovorima s Briselom, čiji je cilj usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa regulativom EU i da „angažman s Kinom u tom pogledu nije od pomoći“.

„Kineski infrastrukturni projekti uglavnom se ne pridržavaju standarda nabavki, uključujući one na konkurentnim tenderima. Otkako su proizvodnju povećale fabrike u Smederevu i Boru koje su kupili Kinezi, došlo je do rasta zagađenja u Srbiji. Rezultat toga je da se Srbija dodatno udaljila od usklađenosti s ekološkim standardima EU“, navodi se u tekstu.

ECFR dodaje da bi ugovor s kompanijom Huavej o izgradnji 5G mreže i postavljanju kamera za prepoznavanje lica u Srbiji mogao da bude problematičan u odnosu na propise EU o privatnosti i zaštiti podataka, kao i po pitanju nacionalne bezbednosti.

U analizi se navodi da je Srbija privukla „najveći iznos kineskih zajmova i investicija od šest zemalja Zapadnog Balkana“, da je četvrta u Evropi po obimu kineskih stranih direktnih investicija.

„Kineski projekti u Srbiji uključuju kredite za autoputeve i železničke pruge, koje uglavnom grade kineski ugovarači; kredite za termoelektranu; kupovinu kompleksa za iskopavanje bakra u Boru; rešenje za bankrotiranu fabriku čelika; investicije u zrenjaninsku fabriku auto guma i ugovore s kineskom kompanijom Huavej za razvoj 5G mreže i isporuku opreme za nadzor“, piše u tekstu.

Autori analize ECFR dodaju da će trenutni rast publiciteta verovatno proizvesti „malo trajnih koristi za Srbiju koja bi mogla postati siromašnija kada kineski krediti dođu na naplatu“.