Edi Rama: Srbija će morati da prizna Kosovo i da se oslobodi tereta

On navodi da bi voleo da Unija bude Unija i sledi viziju osnivača ka punoj implementaciji njihovog evropskog projekta, koji uključuje punu integraciju Zapadnog Balkana u Uniju.

– Mi smo potrebni EU koliko i oni nama. Možemo jedni druge podići ili povući nadole. Što se nas tiče, svi smo uradili svoj posao za ovu fazu, ali naravno, ima još mnogo toga da se uradi i to niko ne poriče. Jedini problem je što za svaku fazu koju mi isporučujemo EU mora da isporuči svoj deo, a to se nije desilo u poslednje vreme – naveo je Rama.

Upitan da kako vidi dodeljivanje satus akandidata Ukrajini i Moldaviji, da li samo kao gest dobre, odgovara da ne razume razloge za takvu odluku o Bosni i Hercegovini, dok u potpunosti podržava odluku o Ukrajini i Moldaviji.

– Ali pustiti Bosnu i Hercegovinu ponovo bez ičega, dok su to jednoglasno tražili svi bosanskohercegovački poslanici koji predstavljaju sve zajednice, još jednom pokazuje da umesto da čvrsto vodi celu Evropu u ovim turbulentnim vremenima, EU umesto vizije vodi inercija aktuelnih događaja. Nadamo se da neće biti potreban još jedan rat da bi Bosna i Hercegovina dobila status kandidata – kaže on.

Na pitanje šta je po njegovom mišljenju bio razlog da EU poveže Albaniju i Severnu Makedoniju i da li je to bilo pošteno prema obema zemljama, navodi da veruje da to nije još jedan razlog da se krivi EU. U ovom slučaju njihova ideja da dve zemlje održe na okupu i da im obema budu otvoreni pristupni pregovori uopšte nije bila nefer.

Na pitanje kako vidi to što još nema vizne liberalizacije za žitelje Kosova, navodi da koji god da su razlozi, to je sraman napad na ljudsko dostojanstvo čitave populacije.

– U svakom slučaju, isključio bih faktor nepriznavanja jer nikada nisam čuo vašeg predsednika i premijera da se izjašnjavaju protiv. Naprotiv, uvek su govorili da Srbija podržava ukidanje viznog režima za stanovništvo Kosova – kaže Rama.

Na kosnstatciju da je snažno branio i hvalio Otvoreni Balkan kao inicijativu, i na pitanje zašto neke zemlje u regionu, uključujući Kosovo, još uvek ne žele da se priključe, kaže da oni veoma greše.

Na pitanje zašto misli da bi Makronova politička zajednica mogla biti dobra za države koje nisu članice EU, i da li je to zamka i zamena za članstvo u EU, pita zamena čega, nepostojećih vrata članstva.

– Ne! To nije problem. Problem je u tome što neki ljudi ne žele da se suoče s realnošću proširenja, koje je postalo sredstvo maštanja drugih zemalja zarad unutrašnje politike. Bugarska je bila samo najbrutalniji primer, ne i jedini – kaže Rama.

Misli li da će dobro biti za Beograd odbijanje Srbije da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije, kaže da neće biti dobro.

– Ali mislim da ne bi trebalo da bude loše. Odbijanje Srbije da se pridruži sankcijama EU nije pristajanje Srbije na agresiju. Naprotiv. Srbija se tri puta zaredom svrstala u red demokratskog sveta glasajući protiv Rusije u Ujedinjenim nacijama. Turska je još jedna zemlja koja se nije uskladila sa sankcijama, ali jeste protiv Rusije u UN i takođe daje jedinstven doprinos svima nama angažujući se sa Ukrajinom, UN i samom Rusijom u humanitarne svrhe – smatra Rama.

Kako kaže, u jednom trenutku Srbija će morati da prizna Kosovo i da se oslobodi tereta koji ne bi trebalo predugo da podriva svetlu budućnost vaše zemlje.

– Razumem poteškoće u rešavanju tako gorućeg pitanja, ali Kosovo je zauvek nestalo. Kad je reč o Putinovoj Rusiji, ni rat ni Putinova vladavina neće trajati večno. Ali istorija je bitna. Ekonomija je bitna. Javno mnjenje je važno. A gledanje na sve to u slučaju Srbije pomaže da se razume zašto traženje od Srbije da se uskladi sa sankcijama jednostavno nije mudro. Opasno je i za ceo region. U svakom slučaju, mislim da sada (za to) ima više razumevanja nego pre mesec dana – naveo je on.

Na pitanje zašto dijalog Beograda i Prištine ide toliko sporo i teško kaže da postoji mnogo nevoljnosti na obe strane.

– Moja kosovska braća u poslednje vreme insistiraju da im Srbija zatraži oproštaj pre nego što počnu ozbiljno da govore o tome kako će se postići konačni mir zapečaćen uzajamnim priznanjem. Ovo je nemoguće za moje srpske prijatelje i mislim da su u pravu jer ovako ogromna promena od krvavog rata do konačnog mira ne može se desiti bez temeljnog, bolnog i strpljivog procesa dijaloga. Niko ne može zaboraviti kako su se ove dugo zapaljive stranice okrenule u istoriji. Nijedno poređenje nije savršeno, ali mislim da nema boljeg primera od Nemačke, koja je tražila oproštaj od Francuske tek 1970. godine preko varšavskog klečanja kancelara Vilija Branta. U međuvremenu, za dugih 25 godina napravljeno je mnogo koraka u izgradnji poverenja. Zajednica za ugalj i čelik bila je u funkciji od pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka koje su donele nikada viđen rast u Evropi – rekao je Rama.

Upitan gde vidi ceo region Zapadnog Balkana za 10-15 godina kaže da nije toliko hrabar da predviđa Balkan, ali izražaav svoju nadu da najbolje tek dolazi.