Edita Tahiri: Čvrsto sam protiv promene granica

Postoji samo jedan način za postizanje ovog cilja, a to je da se dve države uzajamno priznaju, što znači da će se Kosovo i Srbija uzajamno priznati kao države, poštujući suverenitet i teritorijalni integritet jedna druge i razvijanjem dobrosusedskih odnosa, utemeljenih na međunarodnom pravu i standardima. Sporazum, takođe, treba da se pozabavi prošlošću, i Srbija mora da bude spremna da preuzme odgovornost za genocid nad Kosovom i Albancima, kao i da bude spremna na ratne odštete i procese sukcesije, utemeljene na međunarodnom pravu. Potrebno je da bude uspostavljen princip reciprociteta za manjine, odnosno za srpsku manjinu na Kosovu i albansku manjinu u Srbiji, kaže u razgovoru za Danas Edita Tahiri, bivša šefica tima Prištine za pregovore s Beogradom, odgovarajući na pitanje šta očekuje da će biti postignuto u narednoj fazi briselskog dijaloga.

* Smatrate li da će srpski i kosovski predsednik Aleksandar Vučić i Hašim Tači u skorije vreme postići sporazum?

– Ako se diskusije i sporazum fokusiraju na uzajamnom priznanju dveju država, verujem da može da bude sporazuma. To bi značilo uvažavanje potvrđenih principa evropske integracije „zapadnobalkanske šestorke“, od kojih su dve države Kosovo i Srbija. To je opcija koja obezbeđuje održivu stabilnost i mir u regionu i, na kraju, zatvaranje poglavlja neprijateljstava između dve države, Kosova i Srbije, ali i između dveju nacija, Albanaca i Srba. Ali, bilo koji rizični scenariji, izmena granica, razmena teritorija ili korekcija granica, što čujem da se koristi u retorici ovih dana, vodili bi nestabilnosti i novim ratovima na Balkanu. Najpre, jer bi to moglo da ima lančane reakcije širom regiona, budući da bi drugi bili skloni rešenjima u vezi sa promenom granica, u pokušaju da isprave istorijske nepravde podeljenih nacija u regionu. Drugo, Balkan je poznat po ratovima i proizvodnji ratova, a granice su obično menjane ratovima, uključujući nedavne ratove i krvoprolića iz devedesetih prilikom raspada bivše Jugoslavije. Treće, država Kosovo postoji zakonski i legitimno i to je nepovratna činjenica. NJen legalitet je potvrđen odlukom Međunarodnog suda pravde iz 2010, kojom se navodi da je Deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom. Nezavisnost je rođena iz stogodišnje borbe Albanaca za slobodu i nezavisnost, a Kosovo je priznalo 116 država, uključujući SAD i 23 članice EU, većinu članica Saveta bezbednosti UN i G-7, i ono je članica MMF-a, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj… i na putu je svoje zvanične integracije u EU, potpisavši Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 2015. godine, a ima i uspostavljene zvanične odnose sa NATO. I, četvrto, i najvažnije jeste da Kosovo i Albanci neće prihvatiti bilo kakve diskusije o promeni granica, jer su već izgubili dovoljno teritorija u svojoj istoriji. To je crvena linija.

* Zašto se protivite razgraničenju Srbije i Kosova?

– Rizični scenariji promene granica, razmene teritorija ili korekcije granica neće biti prihvaćeni od strane Kosova, i ja sam čvrsto protiv toga, jer oni donose nestabilnost i ratove i služe hegemonističkim ambicijama Srbije o stvaranju „Velike Srbije“, na štetu drugih nacija, a podstaknuti su obnovljenim geopolitičkim ambicijama Rusije koja pokušava da proširi svoj uticaj na Balkanu. Tačno je da je Vučić bio pionir Miloševićevog hegemonističkog i genocidnog režima, ali, očekivalo se da se on preobrati u nekoga ko razume da su prošla vreme hegemonije na Balkanu, da je ovo era u kojoj evropska budućnost počiva na evropskim vrednostima. Umesto da sledi model velikih lidera koji su se transformisali, poput Šarla de Gola, u slučaju priznanja Alžira, on je, nažalost, zarobljen u prošlosti, koja je bila poprilično sramotna za njega i ostale koji su sledili Miloševićevu Srbiju.

* Očekujete li da će „veliki igrači“ – SAD, Nemačka, Rusija i EU prihvatiti konačni sporazum Vučića i Tačija?

– Važno je naglasiti da postoje dva glavna principa koja se nadmeću na Balkanu od okončanja ratova 1999. godine. Jedan od principa koji su u skladu sa zakonom i predstavlja smernicu za evropsku i evroatlantsku integraciju šest zapadnobalkanskih država, jeste mirovni projekat osmišljen u cilju transformacije regionalnih i dvostranih odnosa, između dve države u skladu sa evropskim vrednostima dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Drugi princip koji je skriveniji, vodi promeni granica i etničkih država na Balkanu. Ukoliko ovaj drugi princip dobije bilo kakvu podršku, to bi značilo otvaranje pitanja promene granica na celom Balkanu i redizajniranje postojeće mape država, i ja ne verujem da se to može desiti mirnim putem, imajući u vidu istorijske lekcije iz ovog regiona. Ali, ako, ipak, bude neke delimične promene granica, verujem da bi to najverovatnije vodilo u ratove jer nosi potencijal da izazove lančane reakcije u vezi sa izmenom granica, za šta niko nije zainteresovan. Sporazum koji odražava prvi princip da nema promene granica, biće prihvaćen od strane Kosova, jer Kosovari brane svoju državu, svoju pobedu u borbi za nezavisnost, kao i u borbi za evroatlantsku budućnost, kao svoje strateško opredeljenje. Drugi princip se odnosi na čitav region i seže dalje od okvira briselskog dijaloga. Verujem i očekujem da će velike sile – SAD, Nemačka, Velika Britanija i EU, kao i sav demokratski svet, podržati konačni sporazum, utemeljen na principima novih država nastalih iz bivše Jugoslavije, u šta su te velike sile investirale legalno i legitimno, pomogavši da se okončaju ratovi u regionu i podržavši slobodu i nezavisnost Kosova, uključujući upotrebu vojne intervencije protiv Srbije, kao i pomogavši da se okonča rat i ostvarivi sloboda i izgradi državnost Kosova. Uverena sam u ovaj ishod, što se temelji na mom dugom političkom, diplomatskom i pregovaračkom iskustvu sa zapadnim akterima, koji su bili deo našeg puta ka nezavisnosti. Što se tiče Rusije, jasno je da se oni zalažu za to da ne bude sporazuma, kao što su činili na konferenciji u Rambujeu 1999. i pregovorima o statusu u Beču vođenim 2005-2006. godine. Rusiji je teško što vidi da je njen uticaj ograničen samo na Srbiju, jer su Kosovo i druge balkanske države geostrateški orijentisane na zapadni svet i na zapadnu budućnost.

Nezavisnost je crvena linija

* Mogu li opozicione stranke na Kosovu da blokiraju mogući sporazum o kosovskom pitanju?

– Kosovo je protiv bilo kakvog sporazuma koji zadire u granice Kosova, njegov suverenitet, teritorijalni integritet i ustav. Ceo institucionalni i politički spektar, vladajuće i opozicione stranke, kosovski premijer, predsednik parlamenta, snažno su se tome usprotivili. Retorika u vezi sa ovom temom koju je koristio predsednik Kosova doživljena je kao jedan predlog i kategorično je odbijena. Nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Kosova su nepovredivi, kao što sam rekla, to je crvena linija.