Edvard Džozef: Berns rekao Kurtiju da ne preduzima jednostrane akcije, pobeda Trampa uticala bi na Balkan

Prema Džozefu, činjenica da je predsednička trka u SAD veoma izjednačena ne utiče na Balkan, ali izgledi da se Donald Tramp vrati na mesto predsednika utiču, prenosi Kosovo onlajn.

„Ko god da je bio drugi republikanski kandidat – da li oni prošli kao što su Mit Romni ili Džordž Buš, ili kasniji kao Marko Rubio ili Niki Hejli – ne biste me pitali da li će ovi izbori uticati na Balkan. To bi bilo od interesa za Balkan, ali ne bi uticalo na Balkan. Ono što utiče na region je perspektiva povratka Donalda Trampa i suštinski drugačiji pristup spoljnoj politici i ulozi Amerike u svetu. To bi nesumnjivo uticalo na Balkan i ostatak sveta. Jer u tom slučaju postoji perspektiva potpuno drugačijeg saveza – saveza sa autokratom — koji bi doveo u pitanje nastavak istog pristupa ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ukrajini“, kazao je Džozef.

Dodao je da je jedno od glavnih pitanja koje pogađa Balkan rat u Ukrajini.

„Tramp može pokušati da postigne sporazum sa Rusijom o Ukrajini i gurne Ukrajinu ka teritorijalnom rešenju. Ako ovo uradi, pokazujući neku vrstu prijateljskog odnosa sa Putinom, to se odmah odražava na Balkan. Jer savez sa autokratom poput Putina znači mekši pristup Vučiću. Po mom mišljenju, čak je i Bajdenova administracija bila previše meka prema njemu. Treba napomenuti da je Haris, kada je prihvatila nominaciju Demokratske stranke u Čikagu, rekla da se neće družiti sa autokratama“, naglasio je profesor.

Kada je u pitanju poseta šefa CIA Balkanu prošle nedelje, Džozef kaže da ono što može da se izvuče iz ove posete je stalna briga Bajdenove administracije za Balkan.

„Podsetimo, na početku ove administracije bilo je zvaničnika koji su na kongresnim saslušanjima javno govorili da nema razloga za brigu o sukobima na Balkanu. Sada, u avgustu 2024, imate direktora CIA-e, koji je uključen u izuzetno složene pregovore o prekidu vatre u Gazi, a koji ide u najmanje tri balkanske prestonice. Razlog njegovog odlaska nema veze sa održavanjem interesovanja za region, već sa zabrinutošću i brigom oko toga. I to je drugačije od onoga što smo čuli na početku Bajdenove administracije“, smatra Džozef.

On ne veruje da je cilj Bernsove posete to da su SAD pokušavale da „nešto završe na Balkanu pre izbora“.

„Bilo bi lepo da je bilo neke inicijative, ali ja ne vidim Bernsa u ovom kontekstu. Bila je to poseta odvraćanja, da se upozore akteri poput (predsjednika Republike Srpske Milorada prim. nov.) Dodika i drugih koji bi mogli preduzeti destabilizujuće korake. I, Berns je veoma dobar glasnik. Njegovo slanje je bio dobar potez, ali ja to ne vidim kao deo bilo kakve spasilačke misije, ili bilo kakvog rešenja. Ako postoje tajne inicijative, to bi bilo sjajno, ali ja ih ne vidim kao svrhu njegove posete. Za mene je to bila stroga opomena onima koji će pogoršati stvari, da ne popravljaju stvari ili zatvaraju otvorena pitanja“, kazao je Džozef.

Na pitanje o čemu bi Berns mogao razgovarati na Kosovu, Džozef kaže da su svi videli Bernsa kako sedi pored Kurtija.

„Desno od Bernsa bio je ambasador Sjedinjenih Država na Kosovu, Džefri Hovenijer, koji je vodio beleške. Mislim da je ono što je Berns rekao Kurtiju poruka koju je dao i ambasador Hovenijer da ne preduzima jednostrane akcije i da ne destabilizuje region. Kao direktor CIA-e, Berns je možda takođe nastojao da poveća svest o ruskim aktivnostima i interesovanju za region. S druge strane, Kurti je možda pritiskao Bernsa o stavu SAD prema Vučiću i o slučaju napada u Banjskoj. Jer Berns je idealna osoba da se pita za Banjsku, šta je Vučić znao i koja je bila njegova uloga. Ovo je možda bio idealan trenutak da se pokrene ovo pitanje. Ne znam da li je to uradio Kurti, ali šef CIA je idealna osoba. Verujem da je i u Beogradu Berns imao otvoren sastanak sa Vučićem, gde mu je jasno stavio do znanja da znamo šta se desilo u Banjskoj, znamo kakva je bila vaša uloga, predsedniče Vučiću, i znamo aktivnosti drugih ličnosti u vaša Vlada. Dakle, znamo šta je vaša Vlada uradila da destabilizuje situaciju i očekujemo da zaustavite te akcije. Nadam se da je Berns to rekao u Beogradu, ali, naravno, to su poverljivi sastanci i ne znam“, rekao je Džozef.

Džozef ne misli da će Bernsova poseta promeniti mnogo stvari u odnosima Kosova i Srbije.

„Možda neće odmah promeniti nešto drastično, ali potencijal postoji. Jer ako Kurti i Vučić jasno razumeju da Sjedinjene Države znaju – i normalno znaju jer je Berns šef obaveštajne službe, koje akcije destabilizuju situaciju i da ih SAD neće tolerisati, onda jedna stvar može da skine neka iskušenja sa stola i možda preusmeri pažnju na saradnju. Mislim da je to moguće, ali ne vidim ništa trenutno ili dramatično“, istakao je profesor.

Na pitanje može li se nešto postići u saradnji sa ljudima koji su na crnoj listi, Džozef kaže da postoje indicije da je Bernsova posjeta imala neke efekte.

„Dodik je kasnije izjavio da cilj Republike Srpske nikada nije bio da se odvoji od ostatka Bosne i Hercegovine. Ovo mi sugeriše da je Bernsova poruka u Banji Luki imala uticaja. U Beogradu nisam siguran da je poruka primljena, jer Bajdenova administracija ima konfliktan pristup Beogradu, za razliku od Banja Luke. Pojedini američki zvaničnici stalno hvale Vladu Srbije za ono što radi, na primer, u Ukrajini“, ističe Džozef.

Naglasio je da Haris treba da se suoči sa „balkanskim paradoksom“ ako pobedi.

„Šta je balkanski paradoks? Posle ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Zapad je jači i ujedinjeniji, a Rusija slabija i izolovanija, dok se situacija na Balkanu pogoršala. Ovo je balkanski paradoks. Zašto se situacija na Balkanu pogoršala kada je Zapad jači i ujedinjeniji, a Rusija slabija i izolovanija? Zašto su odnosi Kosova i Srbije još gori? Zašto se unutrašnja situacija u Srbiji pogoršala? Zašto su se odnosi Srbije i Crne Gore pogoršali? Zašto su se odnosi Srbije i Hrvatske pogoršali?… Kamala Haris i njeni savetnici morali bi da se suoče sa balkanskim paradoksom. I, za razliku od visokih zvaničnika Bajdenove administracije, oni bi trebalo da prestanu da se pretvaraju da on ne postoji“, zaključio je Džozef.