Edvard Džozef: Nema članice EU koja koči Srbiju na putu evropskih integracija, već ona blokira samu sebe

Balkanske zemlje imaju svako pravo da budu razočarane time što EU nije donela nikakve odluke i što nije ispunila obećanja, ocenio je Džozef u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici Srbije.

Kako je podsetio, bilo je strogih zahteva Severnoj Makedoniji i Albaniji koji su postavljeni i ispunjeni za početak pregovora, kao i za Kosovo za dobijanje vizne liberalizacije.

Kada je reč o Srbiji, situacija je drugačija, jer u njenom slučaju, kako je uporedio, nema „Bugarske“ koja bi je blokirala, kao što je Sofija blokirala Severnu Makedoniju.

Nema „Bugarske“ za Srbiju. Srbija blokira Srbiju i nije pitanje nekoga iz EU, Francuske ili nekoga drugog, da blokira Srbiju, predočio je Džozef.

Srbija je zemlja kandidat za članstvo u EU već skoro osam godina, ukazao je on i konstatovo da je ironično da sada predsednik Aleksandar Vučić kaže: „O ne, ništa se nije dogodilo“.

Džozef ne želi da predviđa hoće li Srbija uvesti sankcije Rusiji, ali podseća da već četiri meseca traje rat u Ukrajini, a da EU i Sjedinjene Države i dalje čekaju na odgovor Beograda.

Šta EU i SAD čekaju? Da li čekaju da Vučić postigne još jedan gasni sporazum sa Putinom? Da li čekaju još proruskog narativa u medijima da se širi, ne samo u zemlji, već i u regionu, upitao je Džozef.

On navodi da je upravio došao iz Severne Makedonije i tvrdi da se ti isti narativi „odavde“ prenose i tamo.

Odgovaram na to pitanje pitanjem – zašto čekaju četiri meseca, koliko još meseci treba čekati? Biti EU kandidat je privilegija, a ako napreduju u EU, biće još više koristi. Uz privilegije, dolaze i obaveze, poručio je Džozef.

U Beogradu govore da veruju u suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, ali on smatra da svi znaju da Vučić to govori zbog Kosova.

To je očuvanje srpskog stava o Kosovu, to nema nikakve veze sa Ukrajinom. Rezolucija Generalne skupštine UN i usaglašavanje nije bilo zbog Ukrajine, već zbog Kosova, protumačio je Džozef.

On predlaže da Vučić ode u Kijev i da se tamo sretne sa predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Drugi iz regiona su bili – Janez Janša, Petkov je bio, Abazović, neka ide i on. Srbija ima značajnu odbrambenu industriju, ona može da obezbedi municiju i oružje Ukrajini. Neka im to obezbedi, za zemlju koja ničim nije isprovocirala invaziju, rekao je Džozef.

Kada je reč o američkoj politici na Balkanu, on navodi da treba videti da li će američki predsednik Džozef Bajden i državni sekretar Entoni Blinken imati istu dramatičnu promenu pozicije prema Rusiji na Balkanu, kao prema Rusiji u Ukrajini.

To nismo videli. Svet se promenio 24. februara, ali Balkan nije. Razlog za to je da se zapadna politika nije promenila, Vučić se nije promenio, predsednik Bugarske Rumen Radev se nije promenio, rekao je Džozef.

Srbija i Bugarska su dve ključne zemlje koje blokiraju puni napredak u regionu, ocenio je on, uz napomenu da i Brisel ima veliku odgovornost, ali da „vrlo negativna dinamika“ ne dolazi iz EU.

Nije francuski predsednik Emanuel Makron taj koji promoviše tenzije između Srbije i Kosova, unutar Bosne i Hercegovine ili Crne Gore. Makron nije taj koji ohrabruje tenzije. Unija ne radi dovoljno da ih reši, ali te tenzije, nerešena pitanja, sa Kosovom pre svega, koče sve, objasnio je Džozef.

Ako se reši kosovsko pitanje, on je procenio da se onda sve otvara, uključujući i promenu odnosa sa Rusijom i nestaju „te dve stolice“ u vođenju spoljne politike.

Džozef navodi da bi u tom slučaju, što je i najvažnije, status kosovskih Srba bio konačno rešen, obezbedila bi se sigurnost za crkve, Dečane, Gračanicu i stabilizovala situacija.

To je moje mišljenje – sve je to zbog Kosova. Rešite kosovsko pitanje, uzmite ga od Putina i njegov uticaj u regionu je okončan, zaključio je Džozef.