Efekti koje bi mogao da izazove bojkot izbora na lokalu 1Foto: Nenad Kovačević

Pojedinci iz opozicionih partija na lokalu, nezadovoljni bojkotom izbora, krenuće u formiranje grupa građana, kako bi osvojili određeni broj glasova.

Dodatni podsticaj predstavlja očekivana manja izlaznost zbog bojkota, što znači da će biti potreban manji broj glasova za prelazak cenzusa. Odgovor vlasti biće formiranje sopstvenih, lažnih grupa građana – saglasni su sagovornici našeg lista, koji govore o efektima koje bi mogao da izazove bojkot izbora na lokalu.

Politikolog Boban Stojanović procenjuje da je vrlo moguće da će pojedinci iz opozicionih stranaka nezadovoljni bojkotom izbora formirati sopstvene grupa građana, dok će, s druge strane, manje neformalne grupe koje već postoje takođe videti svoju priliku da ozbiljno utiču na dešavanja na lokalnom nivou. On predviđa da će u tom slučaju i vlast formirati svoje, lažne grupe građana, kao što je to već radila na ranijim izborima.

– Postoji velika mogućnost da će pojedinci iskoristiti priliku koja će im se ukazati kroz bojkot tradicionalnih opozicionih partija, da osvoje određeni broj glasova i učestvuju u radu lokalnih skupština – objašnjava Stojanović.

Upitan koliko je, zbog svega navedenog, bojkot lokalnih izbora svrsishodan, on odgovara da je u ovom trenutku teško odvojiti bojkot parlamentarnih i lokalnih izbora.

– Da se izbori za skupštinu i na lokalu održavaju odvojeno, u tom slučaju bi moglo da se razgovara o tome da li i gde izaći na lokalne izbore, u zavisnosti od situacije na terenu. Međutim, kada se izbori održavaju zajedno, meni deluje da opozicija mora da istraje u toj odluci, po sistemu „ili sve ili ništa“. Postavlja se pitanje kako opozicija može da kaže da su lokalni izbori fer i pošteni, a da republički nisu – ističe Stojanović i zaključuje da odluka o bojkotu sa republičkog nivoa mora da se prenese i na lokalni nivo jer je u suprotnom besmislena.

Dejan Bursać sa Instituta za političke studije saglasan je da će lokalni odbori opozicionih stranaka koji su na neki način nezadovoljni bojkotom izbora na njima učestvovati formiranjem grupa građana. On takođe napominje da će i sami građani koji su eventualno razmišljali da se uključe u politiku, sada videti svoju priliku, jer će zbog manje izlaznosti usled bojkota biti potreban i manji broj glasova da se „prebaci“ cenzus.

– S druge strane, biće tu „kor“ glasača opozicije koji će svakako izaći da glasaju za nekoga, jer ne verujem da će baš svi ispoštovati bojkot. U tom slučaju, postoji mogućnost da se lokalne grupe udruže i da predaju svoje zajedničke liste u pojedinim opštinama. Moramo uzeti u obzir još jedan faktor, to jest da će SNS-u odgovarati da neka opozicija ipak izađe na izbore u slučaju bojkota, tako da će oni verovatno podsticati te grupe i biti relaksiraniji prema njima, to jest davati im više prostora u javnom diskursu – smatra Bursać.

On dodaje da je lako pričati o visokoj politici, ali je teško staviti se u kožu nekog lokalnog odbora stranke u Vršcu, Užicu ili Vlasotincu, gde aktuelne teme nisu nisu Evropska unija ili Kosovo, već životna i komunalna pitanja. U tom slučaju, obrazlaže Bursać, teško je objasniti čoveku zašto bi morao da bojkotuje izbore kada je on zainteresovan za kanalizaciju u svojoj ulici.

Septembar – poslednji rok

Savez za Srbiju odbacio je nedavno najavu Aleksandra Vučića o sređivanju biračkog spiska kao ključnu. „Sređivanje biračkog spiska je samo jedan od šest zaključaka i 45 preporuka Stručnog tima protesta ‘1 od 5 miliona’, koje moraju biti ispunjene da bi mediji bili slobodni a izbori pošteni. Bez ispunjenja tih preporuka, SZS će bojkotovati izbore. Septembar je poslednji rok za ispunjavanje zahteva protesta…“, navodi SZS.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari