Efikasne promene u vladi ubrzale bi integracije

Kao koordinator procesa davanja odgovora na Upitnik, kako ćete organizovati državnu administraciju?

– Organizovaćemo se tako što ćemo za svako od 33 poglavlja imati jednu ključnu osobu. Prava namena Upitnika se već prepoznaje, a to je priprema pozicije Srbije za otvaranje pregovora za ulazak u EU. Struktura odgovornih osoba postoji već duže vreme, jer smo tako pratili primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Kada je reč o odgovaranju na pitanja, važno je znati da smo već uradili lavovski deo posla. Od decembra 2009. do maja ove godine pripremili sve odgovore na bazi upitnika Crne Gore, Makedonije i Albanije. Već imamo odgovore na većinu pitanja koja smo dobili, i to je nekih 85 odsto. Ta se aktivnost, koju su mnogi dovodili u pitanje, sada pokazuje kao izuzetno korisna, jer će nam omogućiti da u rekordnom roku od dva meseca završimo veliki posao. Činjenica da možemo brzo i kvalitetno da odgovorimo daje više vremena Evropskoj komisiji da utvrdi pozitivno mišljenje o spremnosti Srbije za status kandidata.

Šta će se dešavati do dobijanja statusa kandidata, što zvanični Beograd najavljuje za kraj godine?

– Postoje tri perioda. Prvi je počeo u sredu, kada smo dobili Upitnik od evropskog komesara Štefana Filea. Tada su održana dva sastanka, prvi je sednica Saveta za evropske integracije, a drugi s predstavnicima svih ministarstava, agencija i regulatornih tela na kojem smo po resorima podelili pitanja iz Upitnika. Tada su date instrukcije da se ažuriraju podaci za pitanja koja već imaju odgovore i da u najkraćem roku krenemo s prevođenjem, kako bi bili u stanju da veliki deo pitanja uradimo do kraja ove godine. Krajem godine, napravićemo analizu i ona ministarstva i agencije koje ne budu završile posao neće moći da idu na zimski odmor, jer niko ne može da ugrozi državni interes i ovako važan posao. Taj prvi period se završava krajem januara, kada vraćamo Evropskoj komisiji ovih 2.483 pitanja. Od februara do kraja juna 2011, dakle pet meseci, traje drugi period tokom kojeg će Komisija poslati dodatna pitanja i seriju ekspertskih misija. Za to vreme postupamo po akcionom planu koji ćemo usvojiti sredinom decembra i koji predviđa krupne reforme koje nam je Komisija predočila u godišnjem Izveštaju o napretku. To su kompleksne reforme, treba izglasati zakon o restituciji, reformisati pravosuđe, usvojiti zakon o finansiranju stranaka, promeniti izborni sistem i vlasništvo nad mandatima. Treći period se otvara u julu 2011, kada EK priprema mišljenje i objavljuje ga u oktobru ili novembru, a krajem godine zemlje članice odlučuju o dodeljivanju statusa kandidata i eventualno datumu za početak pregovora o članstvu.

Da li je izvesno da ćemo status kandidata dobiti krajem 2011, ili postoji opcija da se to dogodi početkom 2012?

– Ništa nije garantovano. Mogu reći da se tokom boravka Filea u Beogradu pokazalo da EU želi da se njene preporuke, pogotovo oko reforme pravosuđa, ozbiljno shvate, jer je njihov cilj da ta reforma bude sprovedena do kraja i u skladu s evropskim standardima.

Šta ako se Ratko Mladić do tada ne nađe u Hagu? Holanđani su nedavno jasno rekli da „puna saradnja“ Srbije s Tribunalom od sada podrazumeva hapšenje i izručenje Mladića.

– Naša pozicija je da je, kao što je nedavno rekao ministar spoljnih poslova Holandije Uri Rozental, najbolji način da se dokaže puna saradnja sa Hagom pronalazak i hapšenje preostala dva optuženika Hadžića i Mladića. Ako je to najbolji način, onda postoje i drugi, to jest nije jedini.

Zašto će akcioni plan biti usvojen tek sredinom decembra?

– Već pripremljene elemente akcionog plana uručili smo u sredu Fileu, ali smo čekali da dobijemo Upitnik gde će biti interesantnih ideja o reformama. Želimo da na bazi Izveštaja EK i Upitnika napravimo sveobuhvatni akcioni plan koji jeste za sledeću godinu, ali je zapravo za prvo polugodište 2011. On će sadržati ne samo konkretne teme, nego i seriju mera s rokovima i odgovornim ljudima u ministarstvima.

Da li je realno da akcioni plan ispunimo do juna 2011, s obzirom na veliki posao koji treba uraditi?

– Nije pitanje da li je realno, nego je to pitanje želje da učinimo sve kako bi dostigli strateški prioritet Vlade Srbije, a to je dobijanje statusa kandidata.

S obzirom na ozbiljnost posla, treba li žuriti zarad ispunjavanja rokova?

– Moraćemo da budemo i temeljni i brzi. Iskustvo u radu na ukidanju viza je pokazalo da postojanje jasnog državnog cilja koji je u interesu građana utiče na mobilizaciju energije i političke volje koja daje dobre rezultate.

Jedno od poglavlja u Upitniku je „slobodno kretanje robe“, što bi između ostalog podrazumevalo da Srbija prizna carinske pečate Kosova. Kako ćemo na to odgovoriti?

– Kosovske vlasti su pokušale da jednostrano promene međunarodni sporazum CEFTA, u koji su ušle pod nazivom Unmik/Kosovo tokom prve vlade Vojislava Koštunice. Po međunarodnom pravu, jedna od strana međunarodnog ugovora ne može da menja sporazum ukoliko nema saglasnost ostalih članica. Kosovske institucije pokušavaju da zaobilazno proture formu priznavanja samoproglašene države. Srbija je spremna na kompromis koji će poštovati njen Ustav i Rezoluciju 1244.

Da li će li to pitanje biti rešavano u pregovorima Beograda i Prištine?

– To vidimo kao jedno od mogućih prvih pitanja koje može biti rešeno u tom dijalogu.

Da li će među temama dijaloga s Prištinom biti učešće Kosova u regionalnim organizacijama?

– Komisija se i u Upitniku i u svom Izveštaju drži neutralno po pitanju statusa Kosova, jer unutar EU ne postoji saglasnost oko te teme. U tom smislu, ovo što se nudi jeste nešto što ni na koji način ne tera Srbiju na priznavanje Kosova. S druge strane, kao što se vidi u Izveštaju EK, Unija nas poziva da uložimo dodatne napore da bi svi, pa i organi s Kosova, bili uključeni u regionalnu saradnju. Mi smo spremni na to. Cilj Srbije nije da izoluje Kosovo, ali to ne može biti urađeno nauštrb naše državne politike.

Šta nam možete reći o rekonstrukciji Vlade Srbije, da li bi manja vlada doprinela ubrzanju evropskih integracija?

– Mislim da ne treba mešati te dve teme. Pitanje rekonstrukcije vlade je pitanje efikasnosti rada i, kao što je običaj u evropskim zemljama, neke forme novog elana u radu. Kvalitetna rekonstrukcija može doprineti efikasnosti vlade. S druge strane, česte promene nisu pogodne za rad. Brza i odlučna rekonstrukcija ne bi škodila, i mogla bi da doprinese evropskim integracijama. Rekonstrukcija „na odloženo“mogla bi, međutim, da ugrozi integracije, jer bi došlo do nervoze unutar administracije.

Lider LDP Čedomir Jovanović zalaže se za izbore nakon što zemlja dobije status kandidata i upozorava da će se ta stranka zalagati za vanredne izbore ukoliko tokom 2011. postane izvesno da će najavljeni rok za kandidaturu biti probijen.

– Nebrojeno puta je rečeno da u momentu krize i ključnih reformi nisu potrebni vanredni izbori. S druge strane, korisno je za građane da ne budemo u stalnim kampanjama. Sada nam najmanje treba domaća nestabilnost. Opozicija sama po sebi ne može da izazove izbore, ali sigurno je da će ti izbori biti održani u zakonskom roku.

To znači da neće biti vanrednih izbora?

– Videćemo po dobijanju statusa kandidata. U svakom slučaju, najbolji ishod za nas bi bio da odmah počnemo pregovore o članstvu u EU i sigurno da ne bi bilo dobro ako bismo taj istorijski posao odložili zbog izbora.

Češka brzalica

– Kada sam 2007. prvi put sreo Olija Rena, tadašnjeg komesara za proširenje, obećao sam mu da ću recitovati finski ep kada Srbija dobije „beli šengen“. Obećanje sam, naravno, ispunio. Sada sam Štefanu Fileu obećao da ću po dobijanju statusa kandidata recitovati bilo šta na češkom, po njegovom izboru. On je potom, na mom ličnom primerku Upitnika, ispisao komplikovanu češku brzalicu, koju sam već počeo da učim – ispričao je Đelić za Danas ovu „evrointegracijsku“ anegdotu.