Egocentričnost vođa je slabost Srbije

Drugim rečima, to stranačje je trebalo da bude nesumnjiv i progresivni mehanizam koji obezbeđuje mirne smene vlasti. Kod nas, na moju žalost, prošle godine to nije bio slučaj jer jedan broj političkih stranaka nije izašao na izbore nezadovoljan uslovima. To je nešto što je na neki način prekinulo tu uspešnu liniju razvoja stranačja, jer je u početku izgledalo da će to ići bez ikakvog problema i smetnji, kaže za Danas politikolog Vladimir Goati, koji je i autor više knjiga i istraživanja o izborima prethodnih decenija. Povod za razgovor je tri decenije od obnavljanja višestranačja.

* Koliko smo napredovali od 90-ih do danas?

– To je jedan vrlo izrazit, u odnosu na druge zemlje, uspon u tim početnim godinama. Što je paradoksalno, jer problemi počinju u drugom desetleću ovog stoleća. Iza toga se verovatno krije želja ljudi na vlasti da ovekoveče svoj položaj i stave van domašaja mogućnost da ih neko drugi zameni. To nije ona početna faza koja je sjajno išla. Ljudi koji su bili u njenoj osnovi znali su da stranačje i višestranačje donosi privremene darove. Da možete dobiti vlast za četiri godine, što ne znači da je to vlast za stoleće, odnosno iks puta četiri godine. Znali su da je vlast promenjiva. Oni su bili jako svesni toga.

* Ko su ti ljudi?

– Ljudi koji su bili pod dominantnim uticajem nesumnjivog lidera, koji se retko rađa. Mislim pre svega na gospodina Đinđića. On je znao da se na izborima vlast dobija privremeno, da ste sutra bez vlasti i opozicija. I to ga nimalo nije bunilo i nije pokušavao da svoju vlast zacementira nizom prepreka onima koji su u opoziciji. On je imao poštovanje prema tom svetom demokratskom pravilu i nije pokušavao da na bilo koji način svoju privremenu vlast učini trajnom.

* Možete li da uporedite organizaciju i održavanje izbora devedesetih i sada?

– Mislim da prisustvujemo svojevrsnoj involuciji, dakle povratku na neke faze. Imali smo jedno vreme otvorene izbore sa manje ili više, nikada u milimetar, istim uslovima. Ali to jesu u suštini isti uslovi. Ne verujem da je sadašnja vlast uspostavila izborne uslove da bi mogla da izgubi izbore. To je ta involucija. Korak nazad u odnosu na prethodno vreme.

*A kako bi uporediti rad, organizaciju i ponašanje opozicije posle uspostavljanja višestranačja i sada?

– Opozicija nikad u Srbiji nije bila jedinstvena, kao jedan blok na vlasti nego su tu bili različiti polovi i poslovi. Vrlo naglašena egocentičnost vođa. To je slabost Srbije. Čini mi se  da je sada manje dobra situacija nego što je bila na tim prvim slobodnim izborima. Opozicija je tada znala da mora da pravi koalicije. Međutim, sada se raspao taj opozicioni blok kao i partije koje ga čine. One su prilično difuzne organizacije. Ne zna svaka od njih svoju cenu na tržištu, jer su se partije raspale na niz potpartija i fragmenata. Verovatno je to razlog zbog kojeg nema jednačine koja kaže da je ovo ključna stranka koja nosi dve trećine glasova ili jednu trećinu a da drugi nose ostalo. Nedostatak toga doprinosi toj uslovno rečeno konfuziji na opozicionoj sceni.

* Možemo li u doglednoj budućnosti imati stranku poput nekadašnjih?

– Teško je reći kako će se izborni sistem i skup partija koje ga čine razvijati, kao i da će situacija u izbornom sistemu podsticati i olakšavati jednoj stranci da bude adekvatan oponent SNS. Pretpostavljam da bi to mogla pre svega da bude DS, ali može da se dogodi da bude i neka druga nova partija.

* Kako da opet dođemo do toga da vlast bude zamenjiva?

– Ako je stranka dva ili tri puta dobila izbore, to apriori nije nedemokratski. Stranke će dobijati izbore prema realnoj snazi i kriterijumima koje nose pravila i izborni zakoni. To će biti pod jednakim i ravnopravnim uslovima. To neće biti za jedne jedni a za druge drugi uslovi. Nego će to biti doneta pravila u koje niko od učesnika nema potpuno poverenja, pa onda kom opanci kom obojci.

* Da li sadašnja vlast SNS ima zaista to poverenje i podršku građana pa opstaje toliko dugo na vlasti?

– Sadašnja vlast je u tom pogledu zanimljiva. Ona, koja je izabrana na izborima prošle godine, grubo govoreći je sjajno odradila posao oko korone, što i međunarodni činioci kažu. Uspela je skoro nemoguću stvar, da i u tim uslovima održi visok nivo nacionalnog dohotka praktično da ga ne okrnji, što drugim evropskim zemljama uglavnom nije pošlo za rukom. Međutim, kada je reč o izbornim uslovima, imam utisak da ti uslovi za sledeće izbore nisu dovoljno uravnoteženi i jednaki za sve učesnike. Naročito kada je reč o medijima preko kojih se izbori dobijaju ili gube. U tom pogledu vlast ima nesrazmeran kvantitet i kvalitet u medijima na koje utiče. Pretpostavljam da će to biti predmet razgovora okruglog stola koji nas čeka.

* Mislite li da će Vučić napraviti uslove koji su ujednačeni za sve?

– To ne mogu da pogađam. Mogu samo da se nadam, jer to nije samo dobro za SNS nego je dobro za Srbiju. Treba znati, kako jedan autor kaže, da su danas demokratski izbori – što znači ravnopravni u svakom pogledu – jedina igra u gradu. I ukoliko se to ne uradi, vrteće se komplikacija za komplikacijom, a to nije dobro ni za SNS ni za Srbiju.