EK: Imamo odgovor na krizu

Mađarski premijer je, podsetimo, prekjuče u Beogradu izrazio strahovanja od ponavljanja situacije od prošle godine kada se Evropa suočila sa ogromnim prilivom migranata.

U EK za Danas ističu da su stupili na snagu „instrumenti potrebni za snažan sistem upravljanja migracijama, i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu, koji može da funkcioniše u vreme normalnog, ali i pojačanog migracionog pritiska“.

„Naša agenda u vezi sa migracijama, koju je EK predstavila u maju 2015, i potonje mere, obezbeđuju sveobuhvatan odgovor na migracioni izazov jer se hvatamo ukoštac sa osnovnim uzrocima migracije, osnažuje se upravljanje zajedničkim spoljnim granicama EU, uključujući uspostavljanje Evropske granične i obalske straže, jača zajednički Evropski sistem azila i učvršćuje solidarnost unutar EU putem relokacije migranata iz onih država članica koje su pod najvećim pritiskom“, poručuju u Briselu.

Ocenjujući značaj Orbanove posete Beogradu i poruke koje je on preneo zvaničnicima Srbije, Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, kaže za Danas da je „sigurno da su Srbiji i njenim građanima potrebni dobrosusedski odnosi, ekonomska saradnja i prijateljstvo članice EU“, ali da treba biti obazriv.

– Intenzivni odnosi između Srbije i Mađarske vidljivi su u poslednje dve godine. Još je 2014. dogovoreno otvaranje novih graničnih prelaza, jačanje ekonomske saradnje, ali je bilo reči i o Južnom toku. Sada čujemo poruke iz prethodne posete malo glasnije, podrška članstvu Srbije u EU, najavljivanje investicija, pozivanje privrednika obe strane da ulažu, a poseban naglasak stavljen je na migrantsku krizu. Međutim, postoje tri razloga zašto bi Srbija trebalo da bude obazriva kada su u pitanju poruke koje je preneo Orban. Kako je Srbija subvencionisala, između ostalih, investiciju mađarske kompanije Masterplast sa tri miliona evra, potencijalno je stavila konkurentske kompanije u podređen položaj. Postoji opasnost da se subvencijama države zapravo šteti ekonomiji, a samim tim i blagostanju građana“, smatra sagovornik Danasa.

Beširi ističe da je podrška zemlje članice EU za članstvo Srbije „svakako dobrodošla, međutim, ta podrška dolazi od zemlje koja ne stoji najbolje kada su u pitanju poštovanje ljudskih prava i vrednosti EU“.

– Mađarska važi za primer kako ne bi trebalo da se postupa prema izbeglicama i migrantima. Iako niko ne spori pravo zemlje članice da osigura bezbednost svojih granica, način na koji je to Mađarska radila nikako nije prepoznat kao evropski. Na kraju, iako su odnosi Mađarske i Srbije u usponu, treba imati u vidu efekte ekonomske saradnje, subvencionisanja i reputaciju Mađarske unutar institucija Evropske unije i u drugim EU članicama. Drugim rečima, prijateljstvo nam može pomoći lokalno, ali nam može štetiti globalno.

Jens Bastian, analitičar iz Atine, kaže za Danas da mađarski premijer traži partnere i saveznike za „zajednički pristup država centralne i jugoistočne Evrope u vezi sa izbegličkom i migrantskom krizom“.

– Bilateralni razgovori za njegovim srpskim kolegom i budući sastanci u cilju zajedničkog pristupa naglašavaju ovu tendenciju. Orban se suočava sa referendumom o izbegličkom pitanju u Mađarskoj u oktobru. On zna da nema mnogo pristalica među vladama EU u zapadnoj Evropi, imajući u vidu njegov tvrdokorni pristup na samitu 2015. na vrhuncu eskalirajuće izbegličke krize i potonje zatvaranje takozvane Balkanske rute. Ovu podršku on ne može da mobiliše u Berlinu, Beču ili Parizu, pa je traži u Beogradu, Skoplju, Sofiji i Ankari, što može da dovede do jačanja bilateralnih veza sa Srbijom. Ali, sumnjam da je u interesu Srbije da tako blisko sarađuje sa Orbanom dok otvara i pregovara poglavlja sa EK u Briselu, poručuje Bastian.

DZVM protiv preuzimanja migranata

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara saopštila je da će glasati sa NE na oktobarskom referendumu u Mađarskoj jer „ne smatra demokratičnim proces nametanja obaveznog preuzimanja migranata“. „Smatramo da sve zemlje EU, pa tako i Mađarska imaju pravo da odluče koga, kako i pod kojim uslovima će primiti na svoju teritoriju“, ističe se u saopštenju.