EK postavlja rok Srbiji za članstvo u EU 2025.

To praktično znači, ocenjuje za Danas Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, da je EK postavila rok za ispunjavanje uslova za punopravno članstvo u EU.

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je pre dva dana u Pismu namere za program rada Komisije do kraja 2018. godine predsedniku evropskog porlamenta Antoniju Tajaniju i premijeru Estonije Juriju Ratasu, u tački broj devet pod nazivom – Inicijative koje treba pokrenuti do 2025. godine – naveo i Strategiju za uspešno pristupanje EU Srbije i Crne Gore. On je te dve države opisao kao zemlje „kandidatkinje predvodnice na zapadnom Balkanu“, s posebnim naglaskom na vladavinu prava, temeljna prava i borbu protiv korupcije, kao i opštu stabilnost u regionu. Pismo je napisano 13. septembra i objavljeno je na sajtu Evropske komisije.

Program rada Komisije za sledećih 16 meseci, do kraja 2018. godine, odnosno kraja mandata aktuelnog sastava tog tela, napravljen je, kako je navedeno u Pismu, sa ciljem stvaranja ujedinjenije, snažnije i demokratskije Unije, kako bi, navodi se dalje, bio iskorišćen trenutnii zamah.

– Naš je plan sačinjen od dva dela. Prvo, predlažemo mere i inicijative koje treba predstaviti i/ili dovršiti u sledećih šesnaest mjeseci, u skladu sa prvim scenarijom iz Bele knjige i Planom iz Bratislave. Drugo, predlažemo mere i inicijative koje su ambicioznije i naprednije i koje će do 2025. oblikovati našu Uniju – piše u Junkerovom pismu o programu EK do kraja 2018. godine.

Navodi se i da je planom predviđeno da Ujedinjena Kraljevina od 29. marta 2019. više neće biti članica Unije, odnosno da do tog trenutka kao i nakon njega, ističe Junker, „želimo zadržati jedinstvo EU sa 27 država članica koje gradimo poslednjih meseci.

– U obraćanju Evropskom parlamentu kome je predstavio stanje u kome se u ovom trenutku nalazi Evropska unija, predsednik Evropske komisije je pomenuo Pismo o namerama, u kome su predstavljeni prioriteti na kojima će Komisija raditi u periodu od narednih 16 meseci. Pismo je upućeno predsedniku Evropskog parlamenta Antoniju Tajani ju i premijeru Estonije koja predsedava Evropskom unijom, Juriju Ratasu, kao programski dokument Komisije. U govoru se pominju poruke iz ovog pisma ali se ne ide u detalje. A za Srbiju, ali i za čitav region Zapadnog Balkana najbinija poruka se nalazi u tački 9, na strani 10 ovog dokumenta pod naslovom Inicijative koje će se pokrenuti sa perspektivom (realizacije) do 2025. Komisija, dakle, pod ovom stavkom obaveštava da će u narednih 16 meseci pristupiti izradi “Strategije za uspešno pristupanje EU Srbije i Crne kao najnaprednijih kandidata na Zapadnom Balkanu, s posebnim naglaskom na vladavinu prava, osnovna prava i borbu protiv korupcije i na stabilnost u regionu” – objašnjava za Danas Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.

Ona ističe da su Srbija i Crna Gora, dakle, dobile rok – ono što je predsednik Vučić prilikom svoje nedavne posete Briselu tražio.

– Predsednik EK donosi tu dobru vest – upravo isti visoki zvaničnik EU koji je pre tri godine svojom izjavom pokrenuo lavinu evroskepticizma na Zapadnom Balkanu. Ali, u njegovom Pismu o namerama i njegovom izlaganju u Evropskom parlamentu on je dao argumente za svoju prethodnu izjavu, kao i za svoju sada ohrabrujuću najavu. EU je prošla kroz jedan od najtežih perioda u svojoj istoriji, prepun svakovrsnih kriza, koje pritom nije sve sama generisala. Ali, ona se očigledno konsoliduje, ekonomski oporavlja i na tragu je modifikovanih modaliteta unutrašnjeg funkcionisanja – ocenjuje za naš list Jelica Minić.

Naša sagovornica dalje ističe da, imajući u vidu da, prema ovom dokumentu, zadaci i mere Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i Zajedničke odbrambene i bezbedno politike imaju visoko mesto, u skladu sa nabrojanim izazovima koji se očekuju u budućnosti, vrata za region su odškrinuta.

– To znači da je Srbiji i Crnoj Gori data šansa da se u narednih osam godina dobro pripreme za ulazak u EU i time povuku i ostale u regionu u da se punopravno uključe u najznačajniji evropski projekt. Zbog toga je njihova odgovornost još veća – smatra sagovornica Danasa.

Jelica Minić zaključuje da je Junker nastojao da pokaže da je EU opet dobila “vetar u jedra”, da taj momentum treba iskoristiti, da on neće beskonačno trajati, pa tako, kako kaže, i mi u regionu treba da odgovorimo na ovaj poziv.

– Za sve one koji iskreno žele vladavinu prava, poštovanje osnovnih ljudskih prava, suzbijanje korupcije koja je zahvatila sve pore društva i one koji iskreno žele dobre odnose u regionu, sa svim susedima, juče je bio zaista dobar dan. Dobili su moćne alate i saveznike da se za to izbore. Da li će biti uspešni? E, to sada već od njih zavisi. Jer, u 2025. će nam biti potreban društveni konsensus i zemlja mnogo uređenija nego što je to danas.