EK: Srbija više da uradi na integrisanom upravljanju granicom, u borbi protiv korupcije i kriminala

Četvrti izveštaj Evropske komisije o praćenju bezviznog režima EU sa zemljama Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva sadrži analizu urađenog u 2020. u oblastima azila i readmisije i pravosudne saradnje, javnog reda i bezbednosti, kao i preporuke.

U delu izveštaja o Srbiji navodi se da zemlja treba da usvoji Šengenski akcioni plan, program pokrenut u Beogradu uz podršku EU u februaru 2019, i da obezbedi dovoljnu uključenost svih relevantnih institucija.

Takođe treba da razvije i usvoji novu strategiju integrisanog upravljanja granicom i akcioni plan u skladu sa tim novim konceptom, kao i da prilagodi informativne kampanje o bezviznom režimu relevantnom profilu migranata, uključujuči ranjive grupe, prekoračenja roka i neosnovane zahteve za azil.

Druga preporuka Evropske komisije za Srbiju odnosi se na povećanje napora za sprečavanje i borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma.

U tom cilju, potrebno je poboljšati evidencije o istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije na visokom nivou, kao i usvojiti strategiju borbe protiv korupcije sa realnim akcionim planom i efikasnim mehanizmom koordinacije.

Istovremeno treba nastaviti napredak u implementaciji Zajedničkog akcionog plana za borbu protiv terorizma za Zapadni Balkan i pojačati napore na sprečavanju svih vrsta radikalizacije koja vodi nasilnom ekstremizmu i terorizmu, uključujuči nasilni ekstremizam krajnje desnice, navela je Komisija.

Potrebno je i, kako se navodi, obezbediti dalje uskladjivanje politike viza Srbije sa EU listama za treće zemlje za koje se traži viza, posebno kada je reč o trećim zemljama povezanim sa rizikom od neregularne migracije ili po bezbednost EU.

Izveštaj obuhvata Srbiju, Albaniju, BiH, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu a odnosi se na mere koje su te zemlje preduzele u 2020. da ispune preporuke iz prethodnog, trećeg izveštaja.

U izveštaju se zaključuje da sve zemlje i dalje ispunjavaju zahteve za liberalizaciju viznog režima, kao i da su  ostvarile napredak u skladu sa preporukama iz prethodne godine.

Kako se navodi, u izveštaju se ukazuje i na oblasti u kojima svaka zemlja treba da uloži dodatne napore.

Ističe se da kretanje bez viza i dalje donosi pozitivne ekonomske, društvene i kulturne koristi članicama EU i partnerskim zemljama.

Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson rekla je na predstavljanju izveštaja da je putovanje bez viza između članica EU i zemalja Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva veliko postignuće.

,,Iako su ograničenja zbog pandemije znatno uticala na mobilnost, zemlje Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva čiji državljani putuju bez viza moraju da unaprede upravljanje migracijama i azilom i da više rade na borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala“, istakla je evrokomesarka.

U saopštenju se navodi i da će Komisija i dalje pratiti ispunjavanje zahteva za liberalizaciju viznog režima a za zemlje Zapadnog Balkana to praćenje će biti u okviru redovnih izveštaja o proširenju.

Trenutno EU ima bezvizni režim sa 61 zemljom. Taj režim omogućava da državljani trećih zemalja sa biometrijskim pasošem mogu bez vize da borave na području Šengena 90 dana u periodu od 180 dana.