Drugi “Ekološki ustanak”, koji se održao na poziv više od 30 ekoloških organizacija održava u Beogradu, a čiji su povod brojni problemi u vezi zaštite životne sredine, završen je nakon blokade Brankovog mosta.
Građani su se okupili ispred bine koja je postavljena ispred Trga Nikole Pašića, duvali u pištaljke, nosili majice i transparente na kojima piše “Rio Tinto odlazi”, “Ne damo Jadar”, “ Ne – rudnik, eksploatacija, iseljenje”, “Litijum u Levču – ne”.
Okupljeni su nosili zastave ekoloških udruženja, kao i zastave Srbije. Građani su sa bine pozvani da se istoj približe.
Na društvenim mrežama građani su prenosili informacije da su autobusi sa ljudima iz raznih delova Srbije sprečavani i zaustavljani da dođu u Beograd.
Pojavila se informacija da je policija zaustavila autobuse u kojima se nalaze ljudi iz udruzenja „Ne damo Jadar“ kako bi ih sprečili da dođu na protest u Beograd.
Takođe je Nova.rs prenela da je aktivistima iz okoline Čačka “Autoprevoz Čačak” otakazao autobus za Beograd koji je bio rezervisan i plaćen unapred.
Akademik Nenad Kostić, profesor hemije i biohemije na Univerzitetu države Ajove rekao je okupljenima da govori kao neutralan naučnik, a ne kao član Akademije nauka i umetnosti koja je u oktobru organizovala konferenciju na kojoj je ministarka Zorana Mihajlović “izmislila” zeleno rudarstvo.
“Ne postoji zeleno rudarstvo, zeleni su samo šume i pašnjaci koje će rudnik da ugrozi”, poručio je on navodeći koji će sve štetni hemijski procesi da zagade prirodu.
Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu predstavio se kao “arogantna neznalica kako nas je nazvala ministarka Zorana Mihajlović, jer se protivimo kopanju jadarita u dolini Drine”.
On je ocenio da bi nekoliko miliona metara kubnih najtoksičnijih metala ugrozilo tok Jadra, Drine i Save i u perspektivi ugrozio napajanje vodom iz Save i Dunava. Takođe je rekao da Rio Tinto nema nikakve reference za litijum, jer oni kopaju bakar, gvožđe i zlato.
“Sada navodno imaju neki patent”, istakao je Ristić dodajući da najveći svetski proizvođač baterija kineska kompanija Ketl od 2023. godine prelazi na natrijum-jonske baterije, a natrijuma ima nekoliko hiljada puta više u prirodi od litijuma.
“Ako pustimo Rio Tinto u Podrinje, biće zbrisan biodiverzitet“, poručio je on i dodao da ga najviše zaprepastilo kada je saznao da strana multinacionalna kompanija ima akcioni plan za raseljavanje stanovništva.
Zlatko Kokanović, farmer iz Gornjih Nedeljica koji proizvodi 100.000 litara mleka godišnje poručio je da “ako prođe ovaj projekat u Jadru Srbija je gotova. Još 40 rudnika, 10 litijuma do 2035. godine. Ko ne bude čist vazduh, vodu, poljoprivredu i zemlju, neće moći da živi”.
Aleksandar Jovanović Ćuta se obratio rečima “Ko to truje Srbiju – Linglong, Ziđin, Rio Tinto ili možda neko mnogo otrovniji. Dugačak je spisak predatora koji su doveli do ovog zla. Nalazimo se u Bermudskom trouglu – gradska skupština, tamo je jedan koji čim vidi drvo odmah se hvata za motornu testeru. Skupština Srbije u kojoj sede robovi koji umesto narodne volje sprovode volju jednog koji je umislio da je bog, kome je Rio Tinto draži od našeg seljaka“.
On je najavio da će posle skupa ispred Skupštine blokirati Brankov most, „a ako se pojavi mehanizacija prema Loznici blokiraćemo celu Srbiju“.
Poznata glumica Svetlana Bojković zapitala je okupljene „hoćemo li se pretvoriti u deponiju da nam budu ugroženi zdravlje i životi naše dece i naših porodica“. „Ne smemo dozvoliti da Srbija postane deponija za tuđe prljave industrije.Kakva sramota. U ime čega? Profita? Da li je profit zamenio boga? Izgleda da jeste“.
Dragana Đorđević, naučni savetnik kazala je da je juče od premijerke i ministarke životne sredine saznala da imamo 3.000 divljih deponija.
“Pretvaramo se u deponiju evropskog i azijskog smeća. Prostorni plan za Srbiju predviđa 40 rudnika, od čega 10 rudnika litijuma i šest termoelektrana. Plaćaćemo penale 700 miliona evra godišnje zato što nismo smanjili upotrebu fosilnih goriva. A još ćemo graditi šest termoelektrana na lignit koga ni nema.
Jalovišta rudničkih deponija zagađuju vekovima. Mi spremamo još 40 jalovišta. Borska reka je mrtva preko 100 godina, jer je na njoj jalovište borskih rudnika. Pek je zagađen susptancama koje je Ziđin ispustio, oko Bosilegrada su mrtve reke. Ovo moramo zasutaviti da ne postanemo deponija smeća i da ne živimo u gasnim komorama”, poručila je Đorđević.
Anita Mančić je pitala “ko se usuđuje da odlučuje o mom životu, o vazduhu koji dišem”.
“Direktorko Rio Tinta, vi ste rekli da se kompanija uči na greškama. Čemu vas je naučila greška u SAD gde ste zagadili vodu i doveli do prevremene smrti stanovnika, čemu vas je naučila greška u Indoneziji gde ste jalovinu prosuli u reke, čemu su vas naučile greške u Papua Novoj Gvineji, Mongoliji, Indoneziji? Nećemo da dozvolimo da se na nama učite.
Gospodo iz vlasti pazite mi vas pomno slušamo i pratimo šta ćete uraditi, jer ako je vama ugovor sa đavolom prihvatljiv zbog novca, nama nije”, poručila je Mančić uz poklik „Rio Tinto Marš sa Drine“.
Blokiran Brankov most
Oko 16.10 krenula je protestna šetnja do Brankovog mosta, koji će biti blokiran dva sata. Incidenti na mostu pošto policija na vreme nije zaustavila saobraćaj – prepirka i sukobi vozača i učesnika protesta. Situacija rešena pošto je oslobođen prolaz vozilima unazad sa mosta ka Novom Beogradu, piše N1.
Automobili i autobusi su se kretanjem unazad povukli s mosta jer se raščistio deo mosta sa novobeogradske strane.
Održan je koncert Dece loših muzičara, ali i litije predvođene raščinjenim monahom Antonijem.
Ekološki aktivisti završili su oko 17.45 sati protest na Brankovom mostu, preko koga je saobraćaj počeo lagano da se odvija.
Govornici su na kraju skupa poručili da je „ovo bila blokada opomene“, kao i da će „dati vlastima sedam dana da ispune njihove zahteve a ako se to ne desi da će nastaviti sa protestima po Srbiji“.
Protestni skup ekoloških aktivista počeo je na Trgu Nikole Pašića nešto posle 14.00 sati, a glavni zahtev je bio da Vlada Srbije poništi sve obaveze koje ima prema kompaniji Rio Tinto.
Više hiljada građana učestvovalo je 10. aprila na protestu nazvanom Ekološki ustanak koji je u Beogradu organizovala grupa Odbranimo reke Stare planine, zatraživši uvođenje moratorijuma na izgradnju malih hidroelektrana, obustavu seče šuma po Srbiji, i intenzivnije pošumljavanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.