Ekološki ustanici

Krenimo od prvih koji Vučićevu vlast karakterišu kao diktatorsku, za razliku od drugih koji su za „delovanje kroz institucije“.

To je buduća izborna lista za Beograd pod verovatnim nazivom „Ekološki ustanak“, koju čini trojna koalicija udruženja Aleksandra Jovanovića Ćute, Ne davimo Beograd Radomira Lazovića i stranke Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića.

Njihova stupanje u otvorenu kampanju odvija se kroz preuzimanje oštrice borbe protiv Vučića od dosadašnje „protestne opozicije“ oličene u Draganu Đilasu i Vuku Jeremiću.

Koncept je već viđen – listu „ekoloških ustanika“ treba da podrži što brojniji niz javnih ličnosti počev od arhitekte Dragoljuba Bakića, profesori, glumci, umetnici, pisci, novinari… Svi koji imaju bilo kakav uticaj na beogradsku opozicionu javnost i koji su voljni da učestvuju u politici, ali bez politike.

To je neka vrsta ekološke verzije Apela sto iz 2017. kada je na inicijativu građanskog aktiviste Dragana Popovića, grupa uglednika podržala predsedničku kandidaturu Saše Jankovića, bivšeg ombudsmana, smatrajući da time podržava ideju građanskih prava kao takvu. Za sadašnje podržavaoce liste „Ekološki ustanak“ to je ideja zaštite prirode kao takva.

Lista Ćuta-Zelenović-Lazović računa stoga na uspešnu kampanju i dobar rezultat u Beogradu na izborima 2022. Verovano će se kandidovati i za parlament Srbije, dok je još otvoreno pitanje, koga će podržati na predsedničkim.

Sem preuzimanja protestne oštrice, srpski zeleni ustanici pohitali su da kampanju isforsiraju na proevropskoj agendi.

Nebojša Zelenović je bez objašnjenja napustio priču koju je gurao tokom proleća da u Beogradu u septembru treba organizvati predizbore unutar opozicije po ugledu na Budimpeštu.

Umesto toga, organizvao je gostovanje po Srbiji Tomasa Vajca, nemačkog poslanika Zelenih u Evropskom parlamentu. Vajc je potvrdio da Zelenovićeva stranka ima šanse da bude primljena kao pridružena članica u Evropsku partiju zelenih.

Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograd, koji figurira kao kandidat NDB za gradonačelnika, pravo sa štanda u Zemunu u nedelju, otputovao je zajedno sa Zelenovićem u Brisel.

NDB je uredno obaveštavao medije u saopštenjima o „trodnevnoj zvaničnoj poseti“ Veselinovića i Zelenovića, prilažući fotografije njihovih susreta sa Tanjom Fajon (iz grupe Socijalista i Demokrata), te evropskim Zelenima, koji su postali poznati i u Srbiji.

To su već pomenuti Vajc i neizbežna Viola fon Kramon, izvestiteljka EP za Kosovo, koja je takođe nedavno bila gošća Zelenovića i Lazovića. Uzgred, njena prethodnica na toj funkciji, takođe iz grupe evropskih Zelenih, Urlika Lunaček, tokom korona krize u maju 2020, podnela je ostavku na funkciju državne sekretarke za kulturu Austrije. Tamošnja kulturna javnost ustala je protiv Lunačekove, zamerajući joj nestručnost, nesnalaženje i nedostatak empatije.

Dolasci Vajca i fon Kramon u Srbiju, te uzvratna poseta Zelenovića i Veselinovića Briselu, uveli su kroz široka proevropska vrata izbornu koaliciju „zelenih ustanika“. I poslužili su tome da se izbegne ukus poraza usled izostanka svakog jačeg pritiska EP na Vučića u vezi izbora, kroz dijalog sa opozicijom o izborim uslovima.

Ta, u dijalogu zasad poražena srpska opozicija, nije dobrodošla kod ekoloških ustanika, sem u svojstvu uvećavanja mase na okupljanju. Trojka Ćuta-Zelenović i Lazović, očito procenjuje da u rukama ima najjaču i dosad nepotrošenu temu kampanje – samu prirodu. Govornicu na protestu zato nisu hteli da dele sa predstavnicima Đilasove SSP ili Jeremićeve Narodne stranke.

Ili barem nisu dok se pravio spisak govornika za drugi po redu „ekološki ustanak“. Posle drugog, planiran je karavan „ustanaka“, odnosno klasičnih skupova u kampanji.

Ta kampanja biće, slično kao i ona Saše Jankovića, zasnovana na potrazi srpskih zelenih ustanika za političkim smislom. Tačnije za politikom bez političara (Đilas, Jeremić, Tadić…) I bez partija sem ako stranka nije tu kao sluškinja građanskom udruženju – grupi ljudi povezanih mahom preko društvenih mreža, bez čvrstog dodira sa terenom, koju zastupa pred zakonom ime registrovano sa tri lične karte.

Potraga će trajati neprekidno do dana glasanja, a zeleni ustanici će je braniti srčano kao što se zalažu za što čistiju vodu, vazduh, zemlju…

Naravno, suprostaviće im se i sopstvena iskrivljena senka, jer je kao i u kampanjama do sada, vlast pripremila odgovor – ekologe koji nisu za ustanak, nego za red i institucije.

Pojavili su se u liku bivšeg čelnika Demokratske stranke u Novom Sadu Đure Vlaškalića, bivšeg istaknutog člana Liberalno-demokratske partije Nenada Milića, i bivšeg poslanika Gorana Čabradija. Ovaj trojac nastupa pod imenom Savez 90 zelenih tvrdeći da imaju u svom sastavu brojna udruženja boraca za zaštitu prirode. Vlaškalić kaže da im je cilj da postanu parlamentarni, a Čabradi odbacuje tvrdnje da su projekat vlasti, time što je on nastupao na izborima 2020. zajedno za Zoranom Živkovićem pod sloganom „neka maske padnu“.

Savez 90 zelenih predao je lokalnu listu za izbore u Negotinu, koji su kao i u Mionici raspisani za 17. oktobar.

Vučić nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, kada dođe u oproštajnu posetu Beogradu odmah posle „ekološkog ustanka“, može da pokaže da se Srbija i po tome ugleda na Berlin – po bujanju zelene opcije. Za nemačke Zelene tvrdi se da su ojačali samo zahvaljući posrednoj kancelarkinoj pomoći, pa zašto se to ne bi tvrdilo i za srpske zelene, makar se zvali ustanicima.