Ekonomska integracija Balkana realnija od skorog prijema u EU

Ipak, naši sagovornici ističu da je pitanje i da li će biti omogućeno članstvo država poput Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije, da postanu članice Evropskog ekonomskog prostora (EEA), što navedeni nemački list navodi kao alternativu.

U tekstu FAZ-a, čiji autor je novinar Mihael Martens, se ocenjuje da je učlanjenje zemalja Balkana u EU u narednih deset godina nerealno, kao i da bi umesto toga trebalo da im bude dozvoljeno da se pridruže EEA. Kako se objašnjava, takav koncept značio bi da se balkanskim državama dozvoli da uđu na unutrašnje tržište Unije, sa pravima kao punopravne članice, odnosno da imaju puno ekonomsko i nikakvo političko učešće. Kao zagovornik tog metoda, navodi se Elmar Brok, dugogodišnji član Evropskog parlamenta, i funkcioner nemačke Hrišćanskodemokratske-unije (CDU). Brok je rekao da je razumljivo da se raspoloženje prema proširenju EU promenilo, uz opasku da je francuski predsednik Emanuel Makron u pravu što se zalaže za unutrašnje reforme Unije pre prijema novih članica.

Johana Dajmel, nemačka analitičarka za Zapadni Balkan i jugoistočnu Evropu, ukazuje za Demostat da ideja o integrisanju Zapadnog Balkana u EEA nije ništa novo.

-Sećam se, na primer, da je Evropska inicijativa za stabilnost, uputila ovaj predlog krajem 2019, nedugo nakon što je Francuska rekla “ne” proširenju bez novejohana metodologije. U međuvremenu smo dobili novu metodologiju, ali smo suočeni sa tako velikim i sveobuhvatnim izazovima na nacionalnom, evropskom i globalnom nivou, izazvanim kovid pandemijom, da je proširenje EU teško još godinama. Takođe i nažalost, obećanje da će se pridruživanje EU desiti kada se svi uslovi ispune nije više istina, jer je Bugarska prošle godine zapodenula istorijski spor sa Severnom Makedonijom i stavila “na čekanje” pristupne pregovore sa Skopljem. Dostignuća u reformama i, čak, promena imena nisu nagrađeni. To je gorko osećanje. Udaljene i neizvesne perspektive konačnog članstva u EU sve više utiču na manjak “poluga” Unije koje bi mogle da izazovu preobražaj u ovom regionu. Žalosno je što, takođe, moramo da budemo svesni da sve nepouzdanija obećanja o pridruživanju EU znače da više nemamo podsticaje za promenu autoritarne uprave i sprovođenje reformi i uspostavljanje vladavine prava. Stoga, EU će morati da živi sa činjenicom da će u njenom “zadnjem dvorištu”, u najboljem slučaju, sve ostati kako je sada, ali da će, verovatno, situacija nastaviti da se pogoršava i da će dodatna ekonomska stagnacija biti katastrofa na mnogo načina (odliv mozgova, čak, još otvorenija vrata za spoljne aktere, poput Kine, i slično), ocenjuje naša sagovornica.

Dajmel napominje:”Iako se zaista nadam da u 2021. može da započne proces pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom, delim pesimizam da proširenje EU, prijemom novih punopravnih članica neće biti opcija još dugo i da treba da bude dodatnih opcija za integraciju u evropskom kontekstu, ali koje neće značiti zamenu za pridruživanje EU”.

– Unija je obezbedila 3,3 milijarde evra da bi pomogla zapadnobalkanskim državama da prevaziđu posledice krize izazvane korona virusom, i može da bolje iskoristi pretpristupne fondove kako bi unapredila kvalitet regionalne infrastrukture. Dakle, iako kovid ima ogroman uticaj na nacionalne ekonomije, integracija u Evropski ekonomski prostor bi, makar, “otvorila” evropska vrata za balkanske države. Što je značajno, pridruživanje jedinstvenom tržištu, kao što je navela Evropska inicijativa za stabilnost, takođe znači da ono “pokriva” ispunjenje većine kriterijuma (za članstvo u EU) i većinu mera Unije, zaključuje Johana Dajmel.

Govoreći na istu temu, Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu, navodi za Demostat:”U suštini, nije velika verovatnoća da će se države Zapadnog Balkana brže pridružiti EU”.

-Prema sadašnjem stanju u pregovorima, Crna Gora i Srbija treba da budu prve koje će se postati članice Unije. Stiče se utisak da je Crna Gora tu manji problem, ne samo zbog svoje manje veličine, već i zbog toga što je Srbija sada u stanju “mirovanja” u odnosu prema EU. Problem sa Srbijom je, s jedne strane, to što se ne sprovode očekivane i obećane reforme, na primer, pravosuđe je nedovoljno nezavisno, situacija u medijskom sektoru nije dobra, i tu je konstantno “flertovanje” sa Rusijom i Kinom, umesto priklanjanja spoljnoj politici EU. S druge strane, ono o čemu se ne diskutuje toliko otvoreno, ali što, takođe, utiče na široko rasprostranjenu nevoljnost članica EU u vezi sa proširenjem, jeste zamišljanje da će političari poput Vučića učestvovati na sastancima evropskih šefova država i vlada, u punom kapacitetu, i donekle određivali evropsku unutrašnju i spoljnu politiku! Negativni primeri Poljske, Mađarske, a sada i Slovenije, utiču na zahlađenje pozitivnog pristupa u mnogim parlamentima EU. Takođe, interesantno je da se u javnosti o Crnoj Gori, a sada i o Severnoj Makedoniji, raspravlja znatno manje nego o Srbiji ili o Bosni i Hercegovini, naglašava Altman.

Prema mišljenju našeg sagovornika, “svakako da postoji izvesna logika u ideji o učešću u EEA”.

-EU bi mogla da ponudi korak napred Zapadnom Balkanu, kada je reč o boljoj ekonomskoj integraciji u kontekstu panevropske saradnje, a da izbegne ranije pomenute političke implikacije punopravnog članstva država u EU. Druga ideja, koja je možda realističnija i lakše primenljiva jeste poboljšanje i proširenje pretpristupne finansijske i tehničke podrške državama kandidatima, ali ne u smislu ubrzavanja pregovora o članstvu, a naročito ne da bi se ublažili uslovi prudruživanja! “Blaži” uslovi značili bi početak uvođenja različitih “kvaliteta” članstva i ugrozili bi koheretnost EU. Kao rezultat toga, razvili bi se različiti klasteri i grupisanja (“unutrašnji krug” nasuprot “članstva druge kategorije”), a ideja integrisane EU, sa koherentnom politikom i snažnim glasom na mađunarodnoj sceni, bila bi zaboravljena. Dakle, da sumiram: vremenski horizont za dostizanje punopravnog članstva se, u suštini, proširuje, i razlikuje se od države do države. A ukoliko Srbija ne pronađe način da reši kosovsko pitanje na način koji je prihvatljiv i na međunarodnom nivou, onda će čak i period od još deset godina čekanja postati iluzija! Takođe, ja bih se jasno usprotivio predloženom konceptu takozvanog “konvoj rešenja”, umesto takozvanog “principa regate”, koji je dosad primenjivan, jer bi “konvoj” značio da najsporija i najmanje pripremljena država uspori, ili, čak, blokira čitav proces pridruživanja EU! U tom kontekstu, moramo da mislimo na Kosovo i BiH, poručuje Altman.

Šta je EEA

Evropski ekonomski prostor (engleski: European Economic Area) uspostavljen je 1. januara 1994, sporazumom između Evropske slobodne trgovinske asocijacije (EFTA) i Evropske unije. EEA je stvoren kako bi se omogućilo zemljama EFTA da učestvuju u jedinstvenom slobodnom tržištu, a da ne moraju da postanu članice EU. Osnovni princip EEA jeste slobodna razmena dobara, usluga, kapitala i sloboda kretanja ljudi. Institucije Evropskog ekonomskog prostora se sastoje iz država članica, kao i Evropske komisije, koja zastupa EU, bave se usklađivanjem zakonodavstva sa zakonima Unije u zemljama koje nisu članice. Savet članica EEA se sastaje dvaput godišnje, kako bi dobile izveštaj o odnosu između zemalja članica.