Eksponati o izložbi Srpske napredne stranke

Nenad Mihailović
autor emisije Lični stav na jutjub kanalu

Apsurdno zvuči da gospodar Vučić zajedno sa Bebom pokušava da dokaže da nema cenzure u Srbiji tako što emituje delove emisija sa YouTube-a.

Apsurdno je i da je Beba sličnu „manifestaciju“ održao u odbranu gospodara Crne Gore pre više od 10 godina a tadašnji gospodar Crne Gore je i dalje gospodar. „Pu, pu“; „daleko bilo“; ili „ne bilo primenjeno“ u Srbiji. U jednu ruku mi je čast što se „Lični stav“ sa Markom Vidojkovićem, Dragoljubom Dražom Petrovićem i Kokanom Mladenovićem vrti u Knez Mihailovoj u galeriji „Progres“. Promenio bih koncepciju emisije da je suprotno. Ali u drugu ruku se bojim da ovakav način targetiranja može dodatno da ugrozi bezbednost novinara, imajući u vidu da policija nije zaštitila, niti štiti, od pretnji smrću koje dobijamo moj partner i ja više od godinu i po dana. Paradoks je da u taj isti, necenzurisani (po SNS-u) „Lični stav“, gospodar neće da dođe iako je obećao još prošle godine u aprilu mesecu. Doduše, obećanje da će gostovati je dao tako što sam ga zvao sa tuđeg broja telefona (jer se na moj uporno nije javljao) i kojom prilikom je rekao, po prvi put u novijoj srpskoj istoriji: „Hoću, Nenade, hoću!“ i, naravno, kao i sa svim obećanjima tako je bilo i sa ovim – NIŠTA.

Pošto mangupske fore sa zvanjem sa tuđeg telefona više ne pale kod gospodara, gospodar je odlučio da i ne gostuje (uz zabranu svim SNS-ovcima da to čine) ali zato da ugosti „Lični stav“ u SNS-u, bez pitanja mene kao autora i voditelja i bez obezbeđivanja arhitektonskog pristupa za invalidska kolica u podrumski deo galerije kao pokemonsku zamku? O neprijatnostima i svojevrsnoj šikani prilikom posete izložbi neću trošiti reči koje mi trebaju da i dalje svedočim da, tobože, što bi rekao gospodar, cenzure u Srbiji nema.

Ljubodrag Stojadinović

vojni analitičar

Kraljevski narcizam

Izložba je pokušaj razdraganih epigona i besramnih udvorica, da se državnim sredstvima sačuva i dodatno neguje mračni narcizam srpskog Kralja Ibija. Odanost se pokazuje pretećim ukazivanjem na one koji odbijaju da je pokažu. Pokušaj da se napravi gipsani kult njihovog gospodara može da bude i urnebesan i opasan paranoidni eksperiment, uz upit zaljubljenih podanika: kako je moguće da ima ljudi koji ga ne vole, i kojim sredstvima im objasniti da se tako više ne može i ne sme? Prvi put u životu sam eksponat na jednoj izložbi, frontalno svrstan u ljude koji lažu a njihova neistina nije cenzurisana. Dobro se osećam zbog toga, budući da znam koji živi svetac drži monopol na istinu i sveznanje, i ko me je proglasio lažovom.

Dopada mi se ideja da organizatori, opijeni svojom budnom kreativnošću, vodaju izložbu po Srbiji kao mečku. Onda će mnogo veći broj srećnih žitelja ove zemlje moći da vidi i ovo: na karikaturama Petričića i Koraksića, Vođa je daleko prirodniji nego na konferencijama za medije.