Elek: Interes Srba zvezda vodilja

On je za to da srpska strana insistira na uspostavljanju ZSO, ali kao posebno problematično označava to što Priština ispostavlja nove uslove da bi se ispunilo ono što je već potpisano.

Srbija je ispunila najveći deo sporazuma iz aprila 2013.godine, naglasio je Elek, kao sgovornik u serijalu Kosinus i predočio da zamrznuti konflikt nije nikakvo rešenje.

Naprotiv, može se desiti da se odmrzne i da dođe do pravog konflikta, rekao je on novinaru Nikoli Todoroviću i objasnio i da se ne zna kada bi došlo to neko bolje vreme, što predlažu oni koji zagovaraju da bi trebalo čekati. Kompromis je jedino rešenje, istakao je Elek i ocenio da bi idealno bilo da obe strane budu podjednako nezadovoljne, jer bi to značilo da nisu ispunile svoje maksimalističke ciljeve, niti su potpuno uskraćene.

Kada je reč o srpskim interesima na Kosovu, ukoliko su ti interesi teritorijalni integritet, on tvrdi da je to slabo sprovodljivo. Ukoliko je, međutim, interes zaštita Srba koji žive na Kosovu, to svakako može da se postigne kompromisom, kroz zaštitu njihovih prava, istorijske i kulturne baštine i imovine, ističe Elek.

Na pitanje o eventualnoj međunarodnoj konferenciji, on napominje da nije ključan toliko format pregovora, koliko sadržina sporazuma, ali da je svakako važno postojanje međunarodnih garancija za njegovo sprovođenje.

Elek je podsetio da je kopotpisnica Briselskog sporazuma Ketrin Ešton, čime je on postao deo spoljne bezbednosne politike Evropske unije (EU).

Razgovori u Briselu su se pokazali kao prihvatljiv format, mada su obe strane, prema oceni Eleka, koristile dijalog za politizaciju celog procesa i dobijanje poena kod kuće za dnevne političke potrebe.

Elek je primetio da za Srbiju, sudeči po izjavama njenih zvaničnika, nije prihvatljivo da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama (UN), jer smatraju da bi to značilo njegovo priznavanje.

On, međutim, predviđa da će ovo pitanje biti deo pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji i skreće pažnju na to da postoje modaliteti, kao što je status posmatrača, a ne punopravnog članstva, što će se rešavati za pregovačkim stolom.

Interes Srba na Kosovu trebalo bi za Srbiju da bude zvezda vodilja u postizanju sveobuhvatnog sporazuma, naglašava Elek.

Upitan o eventualnom referendumu, Elek je odgovorio da bi Vlada i predsednik države tebalo što pre da izađu sa izveštajem iz unutrašnjeg dijaloga i platformom o Kosovu.

O njoj bi, prema stavu Eleka, trebalo da se povede šira društvena debata, pre svega u parlamentu sa političkim činiocima i organizacijama civilnog društva, i da se posle toga građani konsultuju kroz referendum.

U prošlogodišnjem istraživanju BCBP, podseća Elek, više od 80 odsto ispitanih se izjasnilo da nije za prihvatanje kosovske nezavisnosti.

On, međutim, procenjuje da bi referendum možda mogao da prođe ako bi se našla „kreativna rešenja“ za sporazum, pa bi to bio sporazum o specijalnim odnosima Srbije i Kosova, tako da se uz Kosovo ne pominje državnost.

Kakva će biti formulacija, „pravna gimnastika“, u tekstu sporazuma, to je naravno na ljudima koji bi trebalo da ga finalizuju, obrazložio je Elek. Kao neko ko je rođen u Kosovskoj Mitrovici, on ističe da Kosovo i Metohija u njemu izazivaju zavičajnu emociju.

Porastao sam dole, dole su mi osnovna škola, srednja škola, jedna kuća, druga kuća, babe i dede su mi dole odrasli, roditelji mi još žive dole, naglašava Elek.

On ima veoma pozitivne emocije vezane za taj kraj, posebno za sever Kosova gde je odrastao, ali i za neke delove na južnom delu Kosova, pre svega misli na kulturnu baštinu srpskog naroda na tom delu teritorije.

Kosovo kojeg se Elek seća iz ranijih dana nije ovo Kosovo koje je danas, već je to sada „crna rupa u Evropi“.

Navodeći da na severu Kosova postoje tri jurisdikcije, albanska, srpska i međunarodna, Elek ukazuje da su ljudi, i pored toga, lično jako nebezbedni i podseća na nerešeno ubistvo Olivara Ivanovića.

Prema njegovoj oceni, ljudi su proteklih godina veoma zastrašeni, više od lokalnog srpskog stanovništva i političkih lidera, da ne kaže „kriminalno političkih lidera, nego što su zastrašeni od strane Albanaca“.

Naravno, postoji taj ogroman međuetnički jaz, ali je srpska zajednica na severu Kosova danas mnogo više preokupirana svojim unutrašnjim raspravama, problemima i konfliktima, nego što je to u odnosu na albansku zajednicu, zaključio je Elek.