Elvira Kovač: Kosovo nije na dnevnom redu Komiteta ministara Saveta Evrope u petak

Ona nije mogla da precizira kada će se zahtev Kosova naći na dnevnom redu, ali napominje da bi čitav tok apliciranja Kosova za članstvo u Savetu Evrope trebalo da odredi Komitet ministara.

Sagovornica Danasa ističe da bi čitava procedura oko zahteva Kosova za Savet Evrope mogla da potraje.

“Posle odluke Komiteta ministara, ukoliko donesu pozitivno mišljenje o aplikaciji Kosova, daće preporuku i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, a finalna odluka biće ponovo vraćena Komitetu ministara. U oba slučaja potrebna je dvotrećinska većina. U ovom trenutku nije zahvalno prognozirati šta će se dogoditi. Ne možemo da predvidimo kako će se glasanje odvijati u Komitetu ministara i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope ”, kaže Kovač i dodaje da će Srbija ponavljati svoju argumentaciju.

I Nataša Vučković iz Centra za demokratiju i dugogodušnji član srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope smatra da je proces prijema u tu instituciju komplikovan proces. Skupština SE, nakon što dobije mandat od komieteta minstara trebalo bi da imenuje izvestioce političkog komiteta i komiteta za ljudska i pravna pitanja, čiji će zadatak biti da sagledaju u kojoj je meri Kosovo ispunilo kriterijume u ovim oblastima.

“Jedan od kriterijuma je u kojoj meri je Kosovo pristupilo otvorenim konvencijama Saveta Evrope, u kojoj meri su svoje zakone uskladili sa evropskim, da li su ukinuli smrtnu kaznu, kakav je položaj nacionalnih manjina. Takvih uslova ima mnogo”, kaže Vučkovićeva.

Među kriterijumima su i da li postoji jasna podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i da li se garantuje poštovanje ljudskih prava i sloboda. Iz kosovskih institucija ponavljaju da je na Kosovu vlast podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Navode da su manjinske zajednice- Srbi, Bošnjaci, Romi, Aškalije, Egipćani, Goranci i Turci priznate Ustavom Kosova. Na Kosovu su zvanični jezici albanski i srpski, ali prema Zakonu o upotrebi jezika, turski, bosanski i romski imaju status službenih jezika u opštinama gde živi najmanje pet odsto pripadnika tih zajednica od ukupne populacije.

Takođe, od ukupno 120 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, 20 je rezervisano za nevećinske zajednice, od kojih 10 za srpsku zajednicu i 10 za ostale zajednice koje žive na Kosovu.

“Nakon utvrđivanja ispunjenosti kriterijuma dva komiteta će, zajedno sa zemljom kandidatom sastaviti izveštaje. Ta procedura može da traje dugo. Srbija je, primera radi, podnela zahtev SE krajem 2 000. godine, a izveštaj smo dobili u septembru 2002. godine. U Savet Evrope primljeni smo 2003. godine, nakon ubistva Zorana Đinđića”, objašnjava Vučkovićeva i dodaje da je Hrvatska na prijem u SE čekala punih šest godina.

Na pitanje može li se procedura, zbog rata u Ukrajini ubrzati, sagovornica Danasa odgovara da je procedura složena, jer su poslanici u SE slobodni da glasaju. Njihovi stavovi ne moraju biti usklađeni sa stavovima njihovih vlada, već sa stavovima partija iz kojih dolaze.

“Vrlo teško se može da se predvidi kako će glasati delegacije Španije i Francuske. Doduše procedura je unekoliko olakšana, nakon odlaska riske delegacije iz SE, jer je ona bila najmnogobronija i imala je 18 članova delegacije”, objašnjava Vučkovićeva .

Precizira da Savet Evrope ima 46 članica (nakon izlaska Rusije) i da je za prijem Kosova potreban pristanak 33 država.

Dragan Bisenić, bivši ambasador kao primer države, koja odlučuje bez kalkulacija, navodi Španiju i dodaje da ta zemlja nije spremna da prizna državnost Kosova, ni na sportskim takmičenjima, ni na bilo kojim drugim takmičenjima. Smatra da su zemlje koje priznaju državnost Kosova odustale od modela afirmacije Kosova kao države u Ujednjenim nacijama, i da su prešle na afirmaciju državnosti Kosova u evropskim razmerama.

Napominje i da postoji pet zemalja koje su protiv prijema Kosova u SE, a među njima su Jermenija i Azerbejdžan.

“Sada je veoma zanimljivo kako će Ukrajina da se postavi prema ovom pitanju. Ako Ukrajina smatra da Kosovo može da postane članica Saveta Evrope, iako nije država, onda se može postaviti pitanje da li Ukrajina na taj način čini sebi medveđu uslugu i stvara obrazloženje koje će ići protiv nje“, napominje Bisenić.