Foto: EPA-EFE/GIUSEPPE LAMIEvropske integracije, investicije, vojna saradnja i podrška projektima za iskopavanje litijuma služe da se Srbija privoli, a da bi Evropa mogla da postane snažniji igrač i obezbedi evropsku staratešku autonomiju kako to zove francuski predsednik Emanuel Makron.
To je koncept koji objašnjava svo njegovo delovanje i tako ga treba i ovde čitati, kaže za Danas Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač Centra za evropske politike uoči dvodnevne posete francuskog predsednika Srbiji.
Makron će u zvaničnoj poseti Srbiji boraviti 29. i 30. avgusta i to je njegova druga poseta u poslednjih pet godina. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je početkom aprila 2024. bio u Francuskoj, a dvojica predsednika su se tokom poslednjih meseci sretala nekoliko puta na evropskim i svetskim forumima. Poslednji put tokom Olimpijskih igara u Parizu, gde je Vučić prisustvovao prijemu za svetske lidere u Jelisejskoj palati.
Nije nebitno reći i da Makronova poseta dolazi nešto više od mesec dana nakon što su Srbija i Evropska unija potpisale sporazum o davanju pristupa EU sirovinama koje se kopaju u Srbiji, odnosno Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima, što je reaktiviralo projekat Jadar komapanije Rio Tinto za iskopavanje litijuma.
Takođe, Makron put u Srbiju nije odložio ni zbog svojih unutrašnje-političkih problema u formiranju vlade nakon nedavnih vanrednih parlamentarnih izbora. To može da ukaže na značaj koji ova poseta ima za njega.
Kada je reč o temama koje su zvanično najavljene, to su evropske integracije Srbije koje će dobiti podršku Francuske, jačanje ekonomskih veza, zdravstvo, energetika, kultura i veštačka inteligencija, s obzirom na to da će Srbija predsedavati Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju, a Francuska će biti domaćin samita AI akcije 2025, saopštilo je francusko predsedništvo.
Vučić je najavio potpisivanje brojnih sporazuma, među kojima i sa Francuskom elektroprivredom (EDF). Srbija i EDF potpisale su tokom prethodne Vučićeve posete Parizu Memorandum o razumevanju i uspostavljanju okvira za dugoročni dijalog u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije, kojim se stvaraju uslovi za strateško partnerstvo sa EDF u proceni potencijala za razvoj nuklearnog civilnog programa u Srbiji.
Očekuje se i razgovor o finalizaciji pregovora o vojnim ugovorima dve zemlje, između ostalog i sporazuma o prodaji aviona „rafal“ Srbiji. Na nedavnom samitu Evropske političke zajednice sredinom jula, Vučić i Makron su razgovarali na marginama tog skupa i tada je Makron najavio dolazak u Beograd upravo zbog ovog pitanja.
Susret svakako ne može da prođe i bez razgovora o Kosovu i dijalogu sa Prištinom, ali i o situaciji u BiH.
Budući da Vučić Makrona smatra velikim prijateljem, može se pretpostaviti da će u četiri oka razgovarati o brojnim drugim temama o kojima javnost neće biti informisana.
A kada je reč o porukama koje bi Makron, osim protokolarnih, od ekonomije, evrointegracija, spoljne politike, do Kosova, mogao da pošalje, Strahinja Subotić kaže da će one biti svakako pozitivne, ali i ciljane budući da Francuska ima specifičnu težinu, tradicinalno dobre odnose sa Srbijum i značajan uticaj u pogledu meke moći.
Subotić navodi da su velike šanse da ovo bude Makronova poslednja poseta, imajući u vidu da okončava mandat 2027. te da će se zato potruditi da izvuče maksimum.
Prema njegovim rečima, Makron će pokušati da nadogradi prvu posetu koja je bila reset odnosa.
– Iako smo ranije imali strateško partnerstvo sa Francuskom, ono je zamrlo pogotovo u vreme Olanda koji nije bio zainteresovan za region i Srbiju. Makronov govor na srpkom je reset i produbljivanje odnosa s očekivanjima da će imati efekte u političkom smislu. Podrška Francuske za evropski put i dijalog, kao i povećanje priliva francuskih investicija što se i dogodilo od kako je Makron bio u Srbiji – objašnjava on.
Dodaje da se u moru različitih tema među prvima ističe nabavka aviona koja bi Srbiju trebalo da košta tri milijardi evra, a Francusku bi učvrtstilo na poziciji najvećeg izvoznika naoružanja u svetu.
– Srbija bi ojačala vojne kapacitete i osigurala argument vojne neutralnost – navodi Subotić.
Na pitanje hoće li Makron bez pitanja novinara pomenuti iskopavanje litijuma, odgovara da veruje da će ga novinari o tome pitati a da se na osnovu odgovora francuskog ambasadora može zaključiti šta bi Makron mogao da kaže.
– Francuski ambasador nije želeo da Francuska bude asocirana nužno i direktno sa tim projektom kao nemački kancelar Šolc. Pretpostavljam da će interno razgovarati o tome, ali u javnosti neko će pitati i tema će se pojaviti. Ne očekujem da se Francuska eksplicitno založi. Ali to ne znači da za Francusku taj projekat nije bitan i relevantan. Približavanje lanca proizvodnje u oblasti kritičnih sirovina treba da ojača EU. Što je bliži lanac proizvodnje, Unija će biti snažnija jer će biti nezavisnija na globalnoj sceni i u odnosu na Ameriku i Kinu. Suština je da se kroz litijum, evropske interagcije, investicije, vojnu sardnju Srbija privoli kao bi Evropa mogla da postane snažniji igrač i obezbedi evropsku staratešku aunomiju kako to zove Makron. To je koncept koji objašnjava svo njegovo delovanje i tako ga treba i ovde čitati – zaključuje Subotić.
Podsetimo, Makron otvorio je nakon izbijanja rata u Ukrajini otvorio temu o strateškoj autonomiji Evrope. Bez toga, kako je naglasio, „Evropa rizikuje izlazak iz istorije”. Ocenio je tada da Evropa može da bude „treći pol“ u odnosu na SAD i Kinu.
Prema planu posete, Makron će osim Beograda prvi put otići i u Novi Sad gde će obići Galeriju Matice Srpske.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
