Endi Hodžaj: Moguće je da Srbija prizna Kosovo

Postignuti su mnogi dobri sporazumi na dosadašnjim sastancima pod okriljem visoke predstavnice EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, počev od slobode kretanja, uzajamnog priznanja diploma, energetike i telekomunikacija, iako postoji još mnogo otvorenih pitanja. Prema mom mišljenju, moguće je da Srbija želi da prestane da „gura glavu u pesak“ kada je reč o Kosovu, što pokazuje i započinjanje unutrašnjeg dijaloga, i da postane realističnija, odnosno pomiri se sa činjenicom da je izgubila Kosovo i prizna njegovu nezavisnost, ocenjuje za Danas Endi Hodžaj, profesor Univerziteta Vorvik.

Hodžaj smatra da bi narednih 18 meseci mogli da budu ključni u pregovorima Beograda i Prištine, te da je u interesu obe strane da postignu sporazum. „Nedostatak napretka ima negativan uticaj i na Srbiju i na Kosovo, jer nemogućnost da se u potpunosti integrišu u međunarodni sistem podriva obe ekonomije i stabilnost u regionu“, ističe on.

Povodom mogućeg angažovanja SAD u narednoj fazi rešavanja kosovskog pitanja, naš sagovornik kaže da bi „jasan raspored i novi format dijaloga uz učešće specijalnog izaslanika SAD mogli da ubrzaju proces“. „Kao što je istorija pokazala, diplomatija najbolje štima kada Evropa i Sjedinjene Države udruže snage. Stoga, problem u odnosima Kosova i Srbije može da bude delotvornije prevaziđen u narednim rundama pregovora i mogu da budu rešena glavna pitanja. Idealan ishod bio bi otvaranje puta obema državama za punu integraciju u EU“, kaže Hodžaj.

Komentarišući politiku aktuelne američke administracije prema Zapadnom Balkanu, sagovornik Danasa navodi da je nastavljen kurs prethodnih administracija, uprkos strahu koji je postojao zbog parole predsednika Donalda Trampa: „Amerika na prvom mestu“ i spekulacija iz početnih dana njegovog mandata da će se promeniti politika SAD prema ovom regionu.

– Ipak, poseta potpredsednika SAD Majka Pensa Crnoj Gori u avgustu prošle godine i njegova uveravanja da Bela kuća nastavlja da podržava evroatlantsku integraciju Zapadnog Balkana jesu znak da se američka politika prema regionu nije promenila. Takođe, Trampova administracija je već ostvarila neke opipljive rezultate na Zapadnom Balkanu, na primer, angažovanje dosadašnjeg zamenika pomoćnika državnog sekretara Hojta Brajana Jia, u kombinaciji sa naporima EU, bilo je ključno za rešavanje političke krize u Makedoniji u aprilu 2017. i u Albaniji pre parlamentarnih izbora održanih u junu prošle godine. Ovi primeri pokazuju da je aktuelna administracija SAD veoma zainteresovana za političku stabilnost država Zapadnog Balkana i da nastavlja da podržava evroatlantsku integraciju regiona, odnosno da dovrši „nedovršen posao stvaranja Evrope kao celovite i slobodne“, u skladu sa porukom predsednika DŽordža Buša Starijeg izrečene u Nemačkoj u maju 1989. Dakle, stiče se utisak da Trampova administracija nastavlja da pomaže EU u ostvarenju sna o stabilnoj i prosperitetnoj Evropi, uključujući sve države Zapadnog Balkana, konstatuje Hodžaj.

Upitan kako ocenjuje ruski uticaj u ovom regionu, naš sagovornik navodi da je „Rusija ključni izvor krhkosti u regionu Zapadnog Balkana i njen osnovni cilj je podrivanje ionako slabe otpornosti regiona na političke i ekonomske uticaje“.

– Imajući u vidu činjenicu da je proces EU integracije Zapadnog Balkana potrajao duže nego što je prvobitno planirano na samitu u Solunu 2003, Rusija je dobila veliku šansu da se ponaša kao država koja izaziva probleme u regionu i dodatno podriva stabilnost, što, uglavnom, ostvaruje političkim manevrisanjem, javnom diplomatijom i propagandom. Kremlj vodi kampanju lažnog informisanja. Rusija nastoji da osujeti proces EU integracije država Zapadnog Balkana i otkrije slabosti EU i Zapada. U takvim okolnostima još je važnije da EU i SAD nastave da podržavaju Balkan u kontinuiranom sprovođenju demokratskih reformi i integraciji u EU, zaključuje Endi Hodžaj.

Sedenje na dve stolice nemoguće

„Kremlj je javnom diplomatijom osnažio pozitivan imidž Rusije u Srbiji i diskreditovao EU i NATO, pa tako većina Srba veruje da je Rusija najveći donator u Srbiji, iako je EU dala veću i finansijsku i političku podršku i Srbiji i Zapadnom Balkanu. Ali, ako Srbija želi da dalje napreduje u pregovorima sa EU, Beograd mora da se jasno strateški opredeli, odnosno niko u Evropi ne može da sedi istovremeno na dve stolice“, tvrdi Hodžaj.