foto BETAPHOTO/EMIL VAS

Energija ekoloških protesta, tokom kojih su održane blokade glavnih saobraćajnica na više od 50 tačaka širom Srbije, nastavila se i tokom vikenda za nama, i pored ispunjenja glavnih zahteva protesta, i biće usmerena na dostizanje glavnog cilja – proterivanje Rio Tinta iz Srbije i zabranu iskopavanja litijuma, kako su naveli ekološki aktivisti koji su ovog vikenda predvodili protest.

Osim toga, ova energija mogla bi biti usmerena i na dostizanje drugih ciljeva vezanih za zaštitu životne sredine koji se odnose na ekološke probleme kako u dolini Jadra, tako i u Boru, Smederevu, Zrenjaninu i drugim gradovima.

Dodatno, protesti bi mogli da posluže i stvaranju referendumske atmosfere – što za referendum o promeni Ustava koji je zakazan za 16. januar, ali i za „referendumsku“ atmosferu koju opozicija želi da postigne pred izbore na svim nivoima 3. aprila.

Iako je predsednik Srbije ispunio dva osnovna zahteva i povukao Zakone o eksproprijaciji i referendumu, protesti su nastavljeni širom Srbije i prethodne subote, sa nešto manjim brojem okupljenih u Beogradu na šta su uticale i loše vremenske prilike.

Demonstranti su nastavili blokade saboraćaja i bez Save Manojlovića iz organizacije „Kreni-promeni“, koji je do sada bio viđen kao predvodnik blokada, a povukao iz dalje organizacije protesta ističući da je dao svoju reč da će to i učiniti ako zahtevi budu ispunjeni.

Proteste je nastavio da predvodi „Ekološki ustanak“ Aleksandra Jovanovića Ćute kao i druge ekološke organizacije koje sa njima sarađuju, a Ćuta je nakon samog protesta naveo da je zadovoljan održanim blokadama.

Krajnji cilj – moratorijum na iskopavanje litijuma

Šta su dalji ciljevi protesta razjasnio je Đorđe Miketić iz Ekološkog ustanka, gostujući juče na N1. Miketić je rekao da su ispunjeni zahtevi za povlačenjem spornih zakona samo deo ciljeva, a krajnji rezultat protesta mora biti povlačenje Rio Tinta iz Srbije kao i zabrana iskopavanja litijuma za bilo koju drugu kompaniju.

„Lista zahteva što se tiče ‘Ekološkog ustanka’, odnosno lista problema je ogromna. Gde je iskopavanje na Makišu, gde je Ziđin, gde su nove termoelektrane koje se planiraju? Ogromni su problemi, ali mi ne idemo na ‘listu želja’. Mi smo se fokusirali na pravi problem – Rio Tinto, odnosno iskopavanje litijuma u Jadru. Naš predlog je da sa ekspertskim timom izađemo sa zakonom o moratorijuma na iskopavanje litijuma u Srbiji“, naveo je Miketić dodajući da će naredni koraci zavisiti od sledećih poteza vlasti.

Politikolog Cvjetin Milivojević saglasio se tokom istog gostovanja sa Miketićem o tome da problemi nisu rešeni i da ima još energije i motiva za proteste.

„Ta dva zakona su samo neka vrsta oruđa da se dođe do cilja, ali suština je oterati Rio Tinto iz Gornjih Nedeljica i zabraniti i bilo kojoj drugoj kompaniji da iskopava litijum“, naveo je Milivojević. On je istakako da je i u Zakonu o referendumu „najmanje sporno“ ono što je predsednik istakao kao problem a to je taksa za overu potpisa za referendum.

„Mnogo je opasnija mogućnost koja se ovde otvara – šta znači teritorijalno organizovanje, na kom području se referendum onda organizuje? A Drugo, odnosno prvo i možda i najvažnije, je potpuno ukidanje cenzusa za sve vrste referenduma i narodnih inicijativa, to je nenormalna situacija“, naglasio je Milivojević.

Narodna inicijativa ili referendum protiv iskopavanja litijuma?

Inicijativa „Kreni-promeni“ koju predvodi Savo Manojlović, bez obzira na povlačenje sa blokada, takođe će nastaviti da se bavi pitanjem Rio Tinta, i to tako što će prikupljati potpise za Narodnu inicijativu kojom bi se zabranilo iskopavanje litijuma u Srbiji.

Ipak, politikolog Mladen Mrdalj smatra da ovo nije najbolje rešenje, jer prema važećim zakonima, Narodna Skupština može da odbije takvu incijativu, ali ukoliko bi se išlo na zahtev za referendumom oko Rio Tinta, vlast ne bi imala mogućnost da to zanemari.

– Ja mislim da ovi protesti imaju dve opcije: ili da izbace zahtev da se na referendumu 16. januara doda i pitanje “da li ste za zabranu iskopavanja litijuma u Srbiji?”, ili da krenu da skupljaju 100.000 potpisa po celoj Srbiji za raspisivanje referenduma na nivou Srbije o tom istom pitanju – navodi Mrdalj.

On dodaje i da se ova dva pravca ne isključuju međusobno već je moguće da se kampanje za to pokrenu paralelno.

– Ukoliko SNS ne uvrsti to pitanje na referendumski glasački listić, može se pokrenuti kampanja za skupljanje potpisa. Za razliku od narodne inicijative koju pokreću Savo Manojlovic i “Kreni promeni”, zahtev za raspisivanje referenduma se ne sme odbiti u Skupštini. Zato taj zahtev mora biti podržan sa 100.000 potpisa, dok narodna inicijativa traži samo 30.000 – razjasnio je Mrdalj.

U oba slučaja, kaže politikolog, pokret bi oduzeo pravo vladajućoj partiji da se poziva na izbornu volju građana, jer protest zahteva upravo to – da se građani Srbije izjasne da li žele iskopavanje litijuma ili ne.

– Vlast ne može da odbije taj zahtev i da nastavi da ozbiljno tvrdi da ima podršku građana. Bez referendumske strategije, demonstranti postaju lak plen, jer ostaju bez oslonca u pravnom sistemu i bez oslonca za tvrdnju da je većina građana na njihovoj strani. To je posebno otežano odlukom “Kreni-promeni” da ne uvrste referendum o iskopavanju litijuma u svoje zahteve prema vlastima i napuštanjem protesta – ističe Mrdalj.

Referendumsku kampanju za glasanje „protiv“ predloženih izmena Ustava vodiće, kako su se za sada izjasnili – patriotski blok na čelu sa Dveri, ali nezvanično provejavaju informacije da će isto učiniti i zeleno-levi blok oko Ekološkog ustanka, Akcije i Ne davimo Beograd.

Oni bi mogli tu kampanju da baziraju upravo na temi Rio Tinta, povezujući glasanje na referendumu sa izjašnjavanjem o iskopavanju litijuma.

Ostatak opozicije referendumsku kampanju gradiće oko samih izbora na parlamentarnom, predsendičkom i republičkom nivou, a kako su i oni ranije navodili u odbrani izborne volje im može pomoći „ulica“ odnosno upravo energija sa protesta.