Evropski parlament ocenjuje, u studiji o odnosima Srbije i Kosova, da rešenje za komplikovane političke izazove izgleda dalje nego ikad, suprotstavljeni stavovi i dalje jaki i da sveobuhvatno rešenje i dalje izgleda daleko.
U izveštaju analitičkog odeljenja EP pod nazvanom „Odnosi Srbije i Kosova: konfrontacija ili normalizacija“ navodi se da je preko 100 zemalja, uključujući 23 zemalja članica EU priznalo nezavisnost Kosova, ali da je „puno priznanje Kosova i članstvo u većini međunarodnih organizacija i dalje daleko“.
Kako se navodi, i Srbija i Kosovo žele da budu članice EU, i da Unija insistira da Srbija mora da normalizuje svoje odnose sa Kosovom pre nego što se pridruži.
Od 2011. uz pomoć EU posredovanja dve strane su rešile neka tehnička pitanja, ali nesporazumi su sprečili normale dnevne interakcije između njih u oblastima kao što su trgovina, snabdevanje energijom i prekogranično putovanje, navodi se u sažetku izveštaja.
U ranim fazama pregovora između Srbije i Kosova uz posredovanje EU koji su počeli 2011. godine pregovarači su bili usmereni na praktične probleme u nadi da će uspeh u rešavanju tih problema izgraditi poverenje i stvoriti uslove za rešavanje težih političkih tema kao što su autonomija kosovskih Srba, navodi se u izveštaju.
Neko vreme je izgledalo da ovaj pristup deluje, proizveo je niz sporazuma koji su kulminirali 2013. Briselskim sporazumom i kasnijim sporazumom iz 2015. o Zajednici srpskih opština, piše u izveštaju.
Međutim od tada je proces stao, navodi se u izveštaju i ukazuje da su strane suprotstavljene čak i oko tehničkih pitanja kao što su elektro mreže i registracije vozila.
„Rešenje za komplikovanije političke izazove izgleda dalje nego ikad, ni jedna strana nije spremna da čini ustupke čak ni u zamenu za članstvo u EU, “ piše u izveštaju.
Ukazuje se da je pitanje korekcije granica koje je pominjano 2018. privremeno podiglo nade za mogući put napred ali da domaće i međunarodno protivljenje toj ideji je izgleda nepremostivo.
Kako se navodi, iako i kosovske i srpske vođe priznaju da treba da nastave da razgovaraju, nema znakova otvorenosti za kompromis.
„Uprkos rastućem pritisku na obe strane da konačno postignu sporazum koji bi mogao da otključa vrata evropskom članstvu, odnosi su i dalje napeti i napredak ka normalizaciji je trenutno u zastoju“, navodi se u izveštaju.
Autor izveštaja ukazuje da su 2015. i Srbija i Kosovo predstavili četiri sporazuma zaključena tokom pregovora uz posredovanje EU kao poraz za drugu stranu. Tada premijer Hašim Tači je rekao da je Kosovo zapravo nateralo Srbiju da ga prizna kao nezavisnu državu a predstavnik Srbije Marko Đurić rekao da je pobeda 5-0 za Beograd.
Slična logika bila je i kada je ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović pozdravio odbijanje Interpola da primi Kosovo 2018. godine kao pobedu, kao i tekuće svađe oko navodnih priznanja ili nepriznanja Kosova od strane trećih zemalja.
„I Tači i američka administracija izgledaju uvereni da bi 2019. mogla da donese sveobuhvatni sporazum. Međutim, jaki suprotstavljeni stavovi se nastavljaju, a kompromisi potrebni da se to ostvari izgledaju malo verovatni“, zaključuje se u izveštaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.