EP ohrabruje srpsku opoziciju da se vrati u parlament

U njima se između ostalog, od zvaničnog Beograda, zahteva da „poštuje, unapređuje i brani vrednosti uvažavanja ljudske časti, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i ljudskih prava, uključujući prava osoba koje pripadaju nacionalnim i drugim manjinama, u zemlji i u međunarodnim odnosima“.

Takođe, među predlozima evroposlanika, u koje je Danas imao uvid, nalaze se i ocene koje se odnose na narednu fazu međustranačkog dijaloga o unapređenju izbornog procesa u Srbiji, pod pokroviteljstvom EP.

Kako se ističe, navedene diskusije: „i dalje predstavljaju jedinstvenu platformu za postizanje konsenzusa o obavezama u vezi sa unapređenjem izbornih uslova, i cilj im je da ohrabre opoziciju da se vrati političkim i parlamentarnim aktivnostima u Srbiji“.

Predlaže se, takođe, da u konačnoj verziji Bilčikovog dokumenta bude navedeno: „Uzima se u obzir izveštaj OEBS/ODIHR o izborima i značajnim manjkavostima izbornog procesa koji su tu naglašeni, primećuje se da novi sastav srpskog parlamenta ne garantuje delotvoran nadzor nad koracima vlade, što obično čini opozicija.“

Kada je o izborima reč, navodi se i da zabrinjavaju „dugoročni trendovi pritiska na birače, medijske pristrastrasnosti“, te da su „nejasne granice između aktivnosti državnih zvaničnika i funkcionerske kampanje, uključujući slučaj predsednika države“, a od vlasti se traži da „u potpunosti ispune sve preporuke ODIHR, kako bi u budućnosti garantovali slobodne i fer izbore“.

Istovremeno, pozdravlja se činjenica da je članstvo u EU među prioritetima i nove vlade, ali se napominje da: „navedene namere srpskih zvaničnika često nisu praćene delima“, kao i da se očekuje „jasna i nedvosmislena posvećenost Srbije, i na rečima i na delima, ispunjavanju svih obaveza u vezi sa pridruživanjem EU, na vidljiv i proverljiv način“.

Pojedini evroposlanici su izrazili žaljenje zbog „nedostatka napretka u mnogim segmentima reformske agende Srbije, pa, čak, i zbog nazadovanja u suštinskim pitanjima za pridruživanje EU“.

U tom kontekstu, pozvali su Evropsku komisiju da promeni „metodologiju izveštavanja, kako bi uzela u obzir značajno nazadovanje i poslala jasnu poruku državama koje teže članstvu, uključujući Srbiju“.

Takođe, apeluje se na srpsku vladu da imenuje novog šefa tima za pregovore o članstvu u EU „što pre i da unapredi administrativne kapacitete Ministarstva za evropske integracije, uključujući finansijske i ljudske resurse, kako bi se sprovodili pregovori o pridruživanju“.

Komentarišući predložene amandmane, Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, kaže za Danas da je „sasvim očekivano od poslanika koji dolaze iz poslaničkih grupa socijalista i demokrata, liberala i Zelenih, da pokažu oštriji ton u svojim amandmanima“.

– Neki od njihovih amandmana podneti na iste članove su gotovo identičnog teksta, a odnose se na vladavinu prava ili na neke loše tendencije koje su povezane sa njom, na koje ove tri poslaničke grupe odavno ukazuju. Predstavnici ove tri grupe podneli su amandmane kojima se još oštrije kritikuje stanje u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije i u kojima se traži od vlasti da istraže afere kod kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući slučajeve Savamale, Krušika, Jovanjice, policijskog nasilja na protestima u julu 2020. i pritiske na organizacije civilnog društva, pre svega istrage o navodnom pranju novca i finansiranju terorizma. Čak je i sama Evropska narodna partija, preko Vladimira Bilčika, predložila dopune nacrta izveštaja u kojima se izražava zabrinutost zbog stanja u pravosuđu, medijima i borbi protiv korupcije. Bilčik je podneo amandmane kojima poziva vlasti u Srbiji da aktivnije i jasnije u javnosti demonstriraju svoju orijentisanost ka EU, a parlament se poziva da intenzivira rad na konstruktivnijoj radnoj atmosferi. Takve dopune od strane izvestioca nisu neuobičajene, ali se razlikuju od prakse prethodnog izvestioca za Srbiju Dejvida Mekalistera, ukazuje naš sagovornik.

Štiplija napominje da su poslanici EP koji dolaze iz redova vladajuće mađarske partije, Fidesa, „podneli više amandmana u kojima se pohvaljuju rezultati vladajuće stranke u Srbiji“.

– Oni su pozvali na otvaranje svih tehnički spremnih pregovaračkih poglavlja. Poslanici Fidesa takođe su podneli amandmane u kojima se pozitivno ocenjuju usvajanje akcionog plana za primenu Medijske strategije, proceduralna poboljšanja u radu parlamenta i priprema ustavnih amandmana. Predložili su brisanje dela člana kojim se poziva na istragu nerešenog slučaja u Savamali. Fidesovi amandmani mnogo više deluju kao da su pisani u Nemanjinoj 11, i potpuno se uklapaju u narativ kojim naša Vlada, Ministarstvo za evropske integracije i diplomatska misija u EU žele da se prikažu Evropskoj uniji. Ipak, ako se fokusiramo na amandmane koji imaju realističan pristup, ili koje su podnele ostale poslaničke grupe ili poslanici, a za koje možemo predvideti da će biti usvojeni u Spoljnopolitičkom odboru EP-a, primetno je da SNS gubi saveznika i u redovima Evropske narodne partije, čiji je pridruženi član. Na njihovoj strani ostaje samo Fides, čija je reputacija više nego poljuljana, zaključuje Štiplija.

Procedura i rok

Praksa nalaže da se broj amandmana koji je podnet na tekst rezolucije umanji dolaženjem do takozvanih kompromisnih amandmana, za koje bi mogla postojati većina za izglasavanje. Očekuje se da konačna verzija izveštaja bude usvojena u martu.