EP: Srbija da se više usklađuje sa sankcijama koje uvodi EU

Istovremeno, evroposlanici apeluju da se „nove runde jednog sveobuhvatnijeg međustranačkog dijaloga odigraju što je pre moguće“, uz poziv „svim stranama da definišu jasne ciljeve, kriterijume, merila i pregovarače“. O konačnoj verziji Bilčikovog dokumenta Evropski parlament glasaće na plenarnoj sednici, naredne sedmice.  

Većinu najnovijih amandmana podneli su predstavnici socijaldemokrata, liberala i Zelenih u EP-u. Podsetimo, Bilčik, koji je poslanik Evropske narodne partije, Tanja Fajon, poslanica iz redova Partije evropskih socijalista, kao i bivši članovi EP-a, Eduard Kukan i Knut Flekenštajn, posredovaće u predstojećim razgovorima vlasti i opozicije u našoj državi o unapređenju uslova za održavanje izbora.

U novim amandmanima se ponovo izriče žaljenje zbog odluke „delova opozicije“ da bojkotuju prošlogodišnje izbore u Srbiji, ali se, istovremeno, ukazuje da „u svetlu OEBS-ODIHR izveštaja, u kojima je naglašen nedostatak istinskog pluralizma“, sve „političke snage, naročito vlast, imaju odgovornost da poboljšaju izborne uslove“. U tom kontekstu, opozicija se poziva da se „vrati za pregovarački sto i nastavi učešće u političkim i parlamentarnim aktivnostima“. U navedenom segmentu dodata je ocena da je zbog bojkota izbora od strane pojedinih opozicionih stranaka, novoformirani saziv Narodne skupštine obeležen ubedljivom većinom koju ima vladajuća koalicija i praktično je bez opozicije, što je „situacija koja ne pogoduje postizanju političkog pluralizma u državi“.

Evroposlanici poručuju da međustranački dijalog treba da bude okončan „znatno pre narednih izbora, „kako bi se ostavilo dovoljno vremena“  da se u praksi sprovedu zakonske i druge promene izbornih uslova, što je preduslov za „stvaranje uravnoteženog terena“ za političko nadmetanje. Takođe, izražava se žaljenje što Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i Radio-televizija Srbije (RTS) „od okončanja prve faze međustranačkog dijaloga nisu uspeli da se svojim radom pokažu kredibilnim u javnosti i opoziciji“, te napominje da su se „sva udruženja nezavisnih novinara i medija u Srbiji već povukla“ iz Vladine Radne grupe za bezbednost novinara, jer vlasti nisu reagovale na „napade provladinih tabloida na novinare istraživačkog portala KRIK“. Kako se ocenjuje: „Zgroženi smo nedavnim orkestriranim napadima, koje je vodilo nekoliko narodnih poslanika i prorežimskih tabloida protiv istraživačkih novinara i pripadnika civilnog društva… to predstavlja grubo kršenje nedavno usvojenog Kodeksa ponašanja narodnih poslanika“.

Među amandmanima koji se odnose na medijsku situaciju u Srbiji, nalazi se i primedba što je „pojedinac povezan sa vladajućom strankom“ kupio u decembru 2018. dva televizijska kanala sa nacionalnom frekvencijom, jer je to „predstavljalo korak ka monopolizaciji medijskog pejzaža u državi od strane vladajuće stranke“. Stoga, apeluje se na srpske vlasrti da „obezbede neophodne uslove za pravičnu konkurenciju i transparentnost, kada je reč o svim budućim transakcijama u vlasništvu u domenu medija“, a „urednički timovi svih televizijskih kanala sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji pozivaju se da poštuju najviše profesionalne standarde i dozvole da se redovno čuju raznolika mišljenja“.

Što se segmenta spoljne politike tiče, evroparlamentarci primećuju da  Srbija u toj oblasti „i dalje u velikoj meri zavisi od saradnje sa Rusijom i Kinom“. Istovremeno, pozdravlja se činjenica da se naša država uskladila sa pozicijom Evropske unije o predsedničkim izborima u Belorusiji, ali se izražava zabrinutost što nije podržala sankcije EU uperene protiv beloruskih zvaničnika, kao što nije pozdravila ni protivljenje zvaničnog Brisela novom bezbednosnom zakonu u Kini. „Pozivamo Srbiju da se više usklađuje sa deklaracijama visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost EU, kao i sa odlukama Saveta EU, uključujući one o nametanju sankcija“.

Među novim amandmanima nalazi se i „podsećanje da Turska, kombinujući ideološki neotomanizam, islamizam i pragmatizam u  spoljnoj politici, koristi svoju ekonomsku, kulturnu i versku meku moć da utiče na medije, javnu sferu i na političku situaciju na Zapadnom Balkanu“. Kako se konstatuje:“Postoje rizici od narastajuće turske ekspanzionističke politike na Zapadnom Balkanu, koja služi tome da dodatno destabilizuje ovaj region“.

Zabrinutost zbog zagađenja vazduha

EP izražava zabrinutost zbog visokih nivoa zagađenja vazduha u Srbiji i apeluje na vlasti da bez odlaganja sprovedu mere kako bi se unapredio kvalitet vazduha, „naročito u velikim gradovima i industrijskim zonama, poput Smedereva, Bora i Kolubare“.

Izbrisan deo o selidbi ambasade

Vladimir Bilčik je odlučio da poništi svoj ranije podneti amandan koji je glasio:“Ponavljamo da bi se premeštanje srpske ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim kosilo sa stavom Evropske unije o rešenju izraelsko-palestinskog spora, po modelu dve države“.