Da li je čak i Erdogan veći demokrata od Vučića: Koje lekcije bi srpska opozicija trebalo da nauči od turske?

Opozicionar Ekrem Imamoglu, koji se sada sve više prepoznaje i kao mogući budući predsednik Turske, obnovio je mandat gradonačelnika Istanbula koji je prvi put osvojio 2019. godine.

Prema brojnim tumačenjima poznavalaca prilika u turskom društvu, opozicija je pobedila uprkos činjenici da su se izbori održali u izuzetno lošim, nedemokratskim i nefer uslovima.

Podsetimo, u poslednjih par godina, Srbija je pored Turske označavana nedemokratskim, odnosno hibridnim režimom od strane više najrelevantnijih međunarodnih organizacija, Fridom Hausa, Transparency International, Međunarodnog instituta za demokratiju…

Naime, od zemalja u Evropi, samo su Srbija i Turska svrstavane u hibridne, odnosno mešovite režime koji predstavljaju tip režima koji kombinuje demokratske i autoritarne elemente.

To dalje znači da se ne mogu svrstati ni na jednu ni na drugu stranu, već postoje kao poseban tip režima koji uspeva da opstane u „međuprostoru“.

Reagujući na činjenicu da je opozicija uprkos ovakvim navodima “potukla” režim Erdogana na lokalnim izborima, Zoran Alimpić, stalni član Gradske izborne komisije, zapitao se da li je čak i Erdogan demokrata u odnosu Vučića.

O tome šta ovdašnja opozicija uči i kakve pouke izvlači iz načina i čnjenica o uspešnosti turske, Dobrica Veselinović iz Zeleno-levog fronta kaže za Danas da “pobeda opozicije u Istanbulu pokazuje da je moguće ostvariti i očuvati izborne pobede i voditi velike gradove koji žive, rade i razvijaju se u situaciji kada je centralna vlast pod upravljanjem suparničke političke opcije i na svaki način pokušava da napravi „neprijateljsko“ okruženje i sabotira rad opozicije i opozicionih gradonačelnika”.

– Pored Istanbula, u prethodnom periodu mogli smo videti uspehe opozicije u teškim, neravnopravnim, pa i skoro nemogućim uslovima u Mađarskoj, ali i smenu režima u Poljskoj – kaže Veselinović.

Svakako je teško povući paralele sa Srbijom, dodaje, jer je svako društvo posebno i drugačije po sebi.

– Pogotovo što Istanbul, sa njegovih skoro 16 milliona stanovnika ima skoro dvostruko više stanovnika od cele Srbije, predstavlja državu u državi.ali uz dobru prvenstveno terensku kampanju, veliku mobilizaciju građana da na izbore izađu i pre svega rigoroznu kontrolu izbora primer Istanbula ali i drugih gradova možemo naučiti da borba nikada ne treba da stane i da je promena moguća – zaključuje Dobrica Veselinović.

Prema rečima Biljane Stojković, kopredsednice stranke Zajedno, “uspeh turske opozicije je više nego važan za razumevanje našeg opozicionog delovanja”.

– Prva lekcija glasi – zaista mora postojati želja da se pobedi autokratski režim. Nema mesta kalkulacijama i ličnim ili stranačkim ambicijama koje mogu da umanje mogućnost obaranja diktatora. Na žalost, takva odlučnost još uvek nije izašla jasno na videlo – kaže Biljana Stojković.

Druga lekcija proizlazi iz prve, dodaje – građani vrlo dobro detektuju atmosferu potpune odlučnosti za borbu u opozicionom spektru.

– Tek kada se osete nesebičnost, spremnost na žrtvu i odsustvo zadrške u akcijama, građani će biti spremni da i sami uđu u proces. Ovu lekciju smo uspeli da zaboravimo nakon devedestih godina i sad nas na nju podsećaju turski opozicioni lideri i građani – ističe sagovornica Danasa.

Kako ističe, nepopustljivost u vezi sa izbornim uslovima je povod da se odlučnost vrlo lepo vidi i demonstrira.

– Ne sme biti muljanja i pristajanja na bilo šta što nas udaljava od demokratskih vrednosti. Neki turski građani su i životom platili svoj glas. Ne prizivam žrtve, već govorim o spremnosti za borbu koja se prvo mora videti među političarima, a tek onda očekivati da se ista emocija probudi kod građana. Dakle, lekcije prvo moraju da savladaju političari iz opozicije – zaključuje Biljana Stojković.

Srbija sličnija Mađarskoj nego Turskoj

Govoreći o sličnostima između političke situacije u Turskoj i Srbiji, Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu kaže za Danas da je teško porediti ovdašnju situaciju sa turskom.

– Sličnija nama je Mađarska, u kojoj su se na lokalnim izborima u Budimpešti našle sve opozicione stranke – od Jobika do bivših komunista. Opozicija u Srbiji, tj, one političke organizacije koje su nedvosmisleno protiv Vučića, treba da odbace razlike i da se skoncentrišu na sličnosti. Da je desna opozicija učinila u Beogradu na prošlim izborima ono što su učinile stranke oko Srbija protiv nasilja, dakle, izašla na jednoj listi – niti bi Nestorović prešao cenzus, niti bi SNS i SPS bili u poziciji ni da sanjaju o većini u Skupštini grada. Dakle, borba za što bolje uslove i jedna ili najviše dve opozicione liste donose pobedu – zaključuje naš sagovornik.