Eskobar: Ne treba da militarizujemo kosovsku krizu, ovo je trenutak za pregovore

„Ne želim da ulazim u detalje razgovora, ali moram da kažem da postoje elementi za optimizam. Pored toga, želim da kažem da nam je potrebno ne samo rešenje ove sadašnje krize, treba nam održivo rešenje u kontekstu regionalne situacije. Želimo da ovu krizu pretvorimo u priliku ne samo za Srbiju i Kosovo, već i za ceo region“, istakao je Eskobar.

Dodaje da su očekivanja SAD da barikade treba da uklone ljudi koji su ih postavili.

„Saslušali smo njihove preokupacije. One su legitimne. Mi želimo da radimo sa srpskom zajednicom na severu Kosova, kako bismo ispunili njihove zahteve. Postoji način da se ide napred, kao što postoji razlog zašto su stavili barikade i zašto će ih ukloniti. Takođe, Srbi bi trebalo da se vrate u zajedničke institucije, jer su tamo potrebni. Mislim da će se u bliskoj budućnosti, to i desiti“, kaže Eskobar.

Kaže da nije postavljen nikakav rok oko sklanjanja barikada i vraćanja u institucije, ali napominje da toi očekuje da se uradi „u bliskoj budućnosti, odnosno za nekoliko dana“.

Prema njegovim rečima, prioritet je da se nađe rešenje za čitav regiona, a ne samo za Srbiju i Kosovo.

„Zapadni Balkan je važan deo evroatlanstke zajednice, ali nije deo zvaničnih struktura“, smatra Eskobar.

Na pitanje da pojasni zajednički nastupu zemalja Zapadnog Balkana pod sadašnjim uslovima u kojima Srbija ne priznaje Kosovo, on odgovara: „Umesto da se svađamo o izdavanju državnih dokumenata, hajde da razgovaramo o uklanjanju potrebe za nekim od tih dokumenata. Na primer, da imamo zonu slobodne trgovine za ceo region. Da otvorite firmu u Crnoj Gori i onda da poslujete na čitavom Zapadnom Balkanu. Postoje prilike da upotrebimo ovu krizu da nađema stvarna rešenja za ovdašnje građane“.

Ponovio je da SAD „kategorički odbacuju povratak Vojske Srbije na sever Kosova“.

„Ne treba da militarizujemo ovu krizu. Ovo nije trenutak da se koristi vojska, ovo je trenutak da se koristi diplomatija, dijalog i kompromis. kao i mašta, da zamislimo šta donosi budućnost regiona“, istakao je Eskobar.

On je napomenuo da izjava „Kosovo ima bezbednosne garancije SAD“ nije pretnja Srbiji, i da te garancije važe i za Srbe u severnoj Mitrovici.

„Nećemo dozvoliti da neko da sa Kosova ugrozi Srbiju, i nećemo da preti bezbednosti i stabilnosti na severu Kosova“, kazao je Eskobar.

Dodao je da je posetio manastir Dečane i poručio da „SAD žele da budu pošteni posrednik između dve zajednice“.

Vidi zajedničku budućnost oba naroda u EU, kao i da će zajednička ekonomska budućnost omogućiti deci građana da ostanu u svojim zemljama.

„Ako razmislite o onome što se dešava danas, podrazmevam Berlinski proces, Otvoreni Balkan i sve regionalne mogućnosti, to će rešiti ovu krizu i to će stvoriti veće prilike za region“, rekao je gost N1.

Konstatuje da to podrazumeva da Srbija prizna Kosovo. „Stav je da zemlje regiona moraju jedne druge međusobno da priznaju i da imaju jasan put prema Evropi“.

Naglašava da glavne odluke o svojoj budućnosti treba da imaju Srbi sa Kosova, jer „oni tamo žive i treba da se nose sa ovom situacijom“.

„Osećaju izolovanost, zabrinutost i određeni stepen gubitka uticaja u dijalogu. Oni bi trebalo da imaju glavnu ulogu. Ako razgovaramo o njima, oni moraju da učestvuju u tome“, kazao je zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD.

„Ovaj region ima bolju budućnost zajedno nego odbvojeno. Bolja će vam biti budućnost u integracijama, nego kroz razdvajanje. Zahvaljujući prilikama koje pruža zajedničko tržište, postaćete najbrže rastući region u Evropi. Ljud sa Balkana odlaze u EU i Ameriku u potrazi za poslom, a trebalo bi da ostanu ovde. Integracije i ekonomija je pravo rešenje“, rekao je Eskobar.

Rekao je da je upoznat sa problemima sa kojim se suočavaju profesionalni novinari u našoj zemlji, i dodao da su „napadi na novinare i pretnje novinarima neprihvatljivi u bilo kojoj demokratiji“.

„Ako neka zemlja želi da pokaže svoj demokratski potencijal i svoje vrednosti, mora da štiti novinare“, zaključio je Eskobar.

Legitimna zabrinutost ljudi na barikadama, ali treba da ih uklone

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar rekao je u intervjuu za RTS da barikade na severu Kosmeta treba da uklone oni koji su ih i postavili, mirnim putem. Protivi se dolasku srpske vojske na sever KiM jer je protiv, kako kaže, militarizacije problema.

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar imao je danas sastanke sa državnim vrhom Srbije, a dan ranije bio je u Prištini.

U razgovoru za RTS Eskobar je rekao da „ima napretka i ima razloga za optimizam“.

„Ne želim da prejudiciram ishod pregovora, ali želim da kažem jednu stvar – u kontekstu ove krize mislim da možemo da vidimo ne samo početak rešenja, već i priliku za novi dijalog u novoj paradigmi posmatranja dugoročnih rešenja za ovaj region“, rekao je Eskobar.

Ponovio je da se Vašington zalaže za uspostavljanje Zajednice srpskih opština, kao i da traže način da se ta stavka Briselskog sporazuma i sprovede.

„Za SAD to je pravnoobavezujući sporazum između Srbije, Kosova i Evropske unije. Za nas je to obaveza jer smo podržali taj proces i jedna politička strana ne može iz toga da se povuče jednostrano, tako da tražićemo načine da tu ideju ostvarimo“, rekao je Eskobar dodajući da je rok za to „odmah“.

Povodom najave Beograda da će tražiti povratak jednog broja vojnika na KiM, što omogućava rezolucija 1244, Eskobar je rekao da SAD odbijaju povratak srpskih snaga na KiM jer su protiv, kako kaže, militarizacije problema, već se zalažu za dijalog.

„Srbi treba da se vrate u institucije, potrebni su nam tamo i barikade treba da budu uklonjene od strane ljudi koji su ih postavili, pošto se saslušaju njihove brige“, naveo je Eskobar.

Dodao je da je on saslušao Srbe i istakao da je njihova zabrinutost „legitimna, a u nekim slučajevima i opravdana“.

„Osećaju se izolovano, da nemaju odgovarajuću zastupljenost u vladi i uticaj u vladi koji bi trebalo da imaju“, rekao je Eskobar.

Na pitanje da li SAD preuzimaju vodeću ulogu u rešavanju odnosa Beograda i Prištine, Eskobar odgovara odrečno pojašnjavajući da je većina pregovora tehnička.

„Mi smo aktivan partner, ali dugoročno rešenje je šira evropska integracija za ceo region. Kada govorimo o registarskim tablicama, zamislite rešenje koje uključuje ceo Zapadni Balkan, to su rešenja kakva tražimo“, poručio je Eskobar.

Kaže da je poruka koju je doneo u Beograd ista koju je doneo i ostatku Balkana – da iz svakog konflikta i iz svake krize treba da tražimo optimizam i rešenja koja su mogućnosti i iz kojih ćemo naučiti kako da stvorimo dinamiku koja funkcioniše za ceo region.