Eskobar: Od Kurtija nisam dobio uveravanja da je posvećen primeni sporazuma o normalizaciji

Američki diplomata kazao je da od Albina Kurtija u nedavnom telefonskom razgovoru nije dobio uveravanja da je posvećen primeni sporazuma o normalizaciji i njegovog aneksa, kako je premijer Kosova objavio na društvenoj mreži Iks.

A to, kada je reč o kosovskoj strani, znači predstavljanaje nacrta Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom. Kurti se nije obavezao da će to učiniti. U suštini se obavezao da će prisustvovati sastancima u Briselu i ništa više od toga, rekao je Eskobar.

On je istakao da su već vidljive posledice koje bi mogle nastupiti ako Kosovo i Srbija propuste priliku za normalizaciju odnosa.

Reč je o merama koje je uvela Evropska unija, koje se ogledaju u nemogućnosti napretka u nekim od mehanizama pristupnog procesa i prilično su ozbiljne. Iako ih Kosovo označava kao sankcije, tu nije reč o pravim kaznenim merama. Za Srbiju bi to takođe bilo veoma slično, kazao je Eskobar.

Kada je reč o Kosovu, radi se i o mogućnostima za nova priznanja, donatorskoj konferenciji, strateškom bilateralnom dijalogu sa SAD i bliskim odnosima sa NATO, dodao je.

Ukoliko ne bude napretka, sve to će biti propušteno ove godine, a i za Srbiju će biti vrlo slično. Mislim da će Evropska unija želeti da vidi jasne signale o zainteresovanosti za primenu sporazuma o normalizaciji dok budu razmatrali u kolikoj meri je Srbija napredovala u pristupnom procesu, precizirao je Eskobar.

Prema njegovim rečima, SAD nastavljaju snažnu podršku dijalogu koji predvodi Evropska unija i vide ga kao način za ostvarivanje mirnih i produktivnih odnosa između Kosova i Srbije.

Imajući u vidu da je u februaru i martu postignut važan dogovor o normalizaciji, dve strane želimo da zamolimo da ozbiljno shvate obaveze iz tog sporazuma kako bi napredovale u ispunjavanju postojećih i ranijih obaveza. Želimo da se napredak u okviru dijaloga i Ohridskog sporazuma ostvari ve godine, naveo je Eskobar, dodavši da se u četvrtak očekuje neki napredak.

Američki diplomata je rekao da je Ohridski sporazum, koji su strane postigle, veoma širokog obima i istorijski, da se radi o istinskom sporazumu o normalizaciji po evropskim merilima i prilici za napredak, jer dve zemlje proces integracija mogu da usklade sa evropskim strukturama.

To znači da se obema zemljama pruža mogućnost da napreduju u ostvarenju strateških ciljeva – evropskih integracija. Međutim, od njegovog postizanja bili smo svedoci niza eskalacija i beskorisnih aktivnosti koje su stopirale napredak, rekao je on.

Istakao je i da je potrebno prevazići sve izazove aktuelne od marta i izrazio uverenje da je to moguće.

Nadamo se da će ispunjavanjem odredbi i rešavanjem otvorenih pitanja biti moguće zaključiti sve izazove u koje spadaju izbori, registarske tablice, lične karte i druge teme koje bi mogle biti izvor eskalacije, dodao je.

Eskobar je podsetio u čemu se ogledala eskalacija i naveo da su SAD prihvatile inauguraciju gradonačelnika posle izbora na severu Kosova na kojima je izlaznost bila tri odsto, ali su bile uverene da se neće preduzimati kontroverzne mere.

Uprkos obećanjima i našoj podršci Kosovu, bez koordinacije sa međunarodnom zajednicom odlučili su da preuzmu neke od opštinskih zgrada, iako smo ukazivali vlastima Kosova da nema potrebe za eskalacijom tenzija postavljanjem gradonačelnika u te zgrade, objanio je Eskobar.

Kada je o srpskoj strani reč, dodao je, veoma smo zabrinuti zbog činjenice da je među 90 odsto mirnih demonstranata bilo onih koji su bili veoma nasilni i došli su pripremljeni da naštete policiji i Kforu, a u neredima su povređeni i novinari.

Ukazao je da su SAD zabrinute zbog toga što na Kosovu nema koordinacije u vezi sa upotrebom jedinica specijalne policije, eksproprijacije i planiranog iseljavanja nekih od institucija iz vladinih zgrada koje predvode Srbi.

To su pitanja o kojima bi trebalo voditi računa u kontekstu dijaloga. Pozivamo obe strane da sve to bude koordinisano sa međunarodnom zajednicom, rekao je američki diplomata.

Istakao je da je pogrešna teza da Zapad prema Srbiji sprovodi takozvanu politiku umirivanja i da pokušava da je privoli na svoju stranu na račun njenih suseda.

To je činjenično pogrešna teza, jer smo prihvatili i priznali ishod izbora na Kosovu, uprkos izlaznosti od tri odsto, a pozdravili smo prijavu Kosova za članstvo u Savetu Evrope i uvođenje vizne liberalizacije. Uz to, sankcionisali smo šefa srpske Bezbednosno-informativne agencije, pa bih želeo da znam kako smo to podržali Srbiju. To je dezinformacija, rekao je Eskobar.

Odgovarajući na pitanje da li bi najave da će u Srbiji biti uskoro održani izbori mogle da utiču na eventualni dogovor Kosova i Srbije, Eskobar je rekao da to ne bi trebalo da se dogodi.

Sporazum nisu postigli Vučić i Kurti, već Srbija i Kosovo i oni ostaju na snazi bez obzira na to ko je na vlasti, kazao je.