Eskobar: Odluka o ZSO na Kosovu biće implementirana

On je u razgovoru u organizaciji Atlantskog saveta (Atlantic Council) rekao da je to jedna od obaveza u okviru dijaloga Srbije i Kosova pod pokroviteljstvom Evropske unije.

„To je pravno obavezujuća odredba. Ona je pravno obavezujuća za Srbiju, za Kosovo i za EU i upravo zbog toga što podržavamo dijalog, to je i naša obaveza. Tako da da, trebalo bi da bude implementirana i biće implementirana“, rekao je Eskobar.

On je rekao da se nada da će vlada u Prištini to „videti kao mogućnost“ i ukazao na to da postoje modeli u Evropi koji omogućavaju kolektivna prava za manjine.

Eskobar je istakao podršku SAD Kosovu rekavši da ne postoji država na svetu koja više podržava Kosovo od Sjedinjenih Država.

„Naša posvećenost Kosovu, njihovoj suverenosti, nezavisnosti, teritorijalnom integritetu i bezbednosti je čvrsta. To je partnerstvo sa narodom te države i mi ih nećemo napustiti“, rekao je Eskobar.

Ocenio je značajnim sporazum koji su prošle godine postigli Srbija i Kosovo o registarskim tablicama važnim za smanjenje tenzija.

„Naša pozicija je oduvek bila da umesto da radimo na pojedinačnim pitanjima koje stvaraju tenzije, sva ta pitanja treba da budu u okviru dijaloga pod pokroviteljstvom EU“, rekao je Eskobar.

On je dodao da SAD „konstantno i često“ razgovaraju sa državama koje ne priznaju Kosovo.

„Kosovo je nezavisna, suverena država. Pitanje nije vezano za status nego za priznavanje takvog statusa. Postoji pritisak, pre svega ekonomski, jer ne mogu da ulažu u region, ako sve učesnike ne posmatraju jednako“, rekao je Eskobar i dodao da veruje da će sporazum dve strane otvoriti prostor za više priznavanja.

Istakao je da Srbi i Albanci treba da pokažu zrelost i pronadju način da mirno žive i saradjuju, te da su multietničke demokratije budućnost regiona. Ocenio je da je region upravo bogat i kulturno živopisan zbog svoje raznolikosti, a SAD, rekao je, imaju dobre odnose sa svim državama, ali da one medjusobno moraju dobro da se slažu.

Kosovu i Srbiji, istakao je, potrebni su stabilni i mirni odnosi.

„Odatle moramo da krenemo, a onda da oformimo strukturu koja će izgraditi poverenje izmedju dve zemlje, pa da radimo na prepoznavanju činjenice da su oni dve populacije sa dve različite aspiracije. Ako ste Srbin koji veruje da je Kosovo deo Srbije niko drugi u Evropi neće verovati u to takodje. U jednom trenutku kad Srbija udje u EU morate da u miru shvatite realnost da Kosovo nije više deo Srbije. To ne znači da Srbija i Kosovo ne mogu da imaju produktivne i konstruktivne i mirne odnose. To će se dogoditi, Srbija i Kosovo će imati mirne odnose i region će prosperirati. Ljudi samo moraju to da razumeju“, rekao je on.

„Treba hitno izabrati sudije Ustavnog suda Crne Gore i otići na prevremene izbore“

Specijalni izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da u Crnoj Gori urgentno moraju da se izaberu sudije Ustavnog suda i da se ide na prevremene izbore.

On je rekao da Crna Gora treba fokusira na dve stvari – prva je da moraju urgentno da se izaberu sudije Ustavnog suda, te da se ne igraju igre na način da pokušavaju da izvuku politički ustupak kako bi to učinili, a druga stvar je da su potrebni prevremeni izbori i da to treba „hitno uraditi“.

Eskobar je, u intervjuu za Atlantski savez na temu „Izgledi za evroatlantski put Zapadnog Balkana“, kazao da je veoma zabrinut zato što je Crna Gora izgubila mnogo vremena u procesu pristupanja EU, odnosno zatvaranju poglavlja.

„Nadamo se da će Crna Gora nastaviti biti predvodnica u procesu pristupanja. Sad je izazov što postoji veoma duboka ustavna kriza. Postoje partije koje žele da proguraju izmene Zakona o predsedniku, a bez kvoruma u Ustavnom sudu, tako da ako bi neko želeo da ispita ustavnost ovog akta, ne bi postojao sud koji bi to mogao učiniti“, rekao je Eskobar.

Nakon što se izaberu sudije Ustavnog suda i ode se na prevremene izbore, kako dodaje, mora se fokusirati na važne stvari za ljude.

„To su reforma vladavine prava, ekonomija, borba protiv organizovanog kriminala, a ne stvari koje prave podele – ko je Srbin, a ko Crnogorac i ko ide u koju crkvu. Podelili smo te brige privatno, a sad ovo prvi put javno govorim“, naveo je Eskobar.

Ustavni sud je već mesecima blokiran i radi samo sa troje sudija, a Demokratska partija socijalista predsednika Mila Đukanovića je uslovila izbor jednog sudije, kako bi se odblokirao rad tog suda i traži dogovor kojim bi se u najkraćem roku utvrdio datum prevremenih parlamentarnih izbora i odustalo od spornih izmena Zakona o predsedniku države kojim su mu smanjena ovlašćenja.

Izborom jednog sudije bi se odblokirao rad Ustavnog suda koji mesecima ima samo troje od sedam sudija i nema kvorum za odlučivanje.

Za izbor u drugom krugu je potrebna većina od 49 poslanika od ukupno 81 poslanika u crnogorskom parlamentu.

Predstavnici Evropske unije i Venecijanske komisije – savetodavnog tela Saveta Evrope, pozvali su na deblokadu Ustavnog suda.

Skupštinska većina predvođena Demokratskim frontom (DF) pokušava da kroz izmene Zakona o predsedniku Republike, obezbedi formiranje treće vlade na čijem bi čelu bio poslanik i bivši diplomata Miodrag Lekić.

Partije koje su podržale izmene zakona kažu da su to učinile da bi se izašlo „iz trenutnog ćorsokaka“ i otvorio put Lekiću da sastavi novu vladu.

Zakon je predsednik Milo Đukanović vratio skupštini na ponovno odlučivanje i tražio mišljenje Venecijanske komisije o tom dokumentu. Brojni pravnici tvrde da su izmene zakona neustavne.

Po Ustavu Crne Gore, isključiva nadležnost za predlaganje mandatara za sastavljanje vlade pripada predsedniku.

Spornim izmenama zakona o njegovim nadležnostima parlamentarna većina je taj proces prenela na skupštinu da bi otvorila put Lekiću da sastavi novu vladu, pošto je prethodna vlada premijera Dritana Abazovića u avgustu izgubila podršku većine.

Ustavom nije predviđeno rešenje za stanje u kojem je Crna Gora – kada je vladi, u ovom slučaju premijera Dritana Abazovića, izglasano nepoverenje u parlamentu, a predsednik republike odbija da mandat poveri kandidatu parlamentarne većine.

Tanka većina od 41 poslanika medju ukupno 81, predvođena Demokratskim frontom, Demokratama i pokretom URA, tražila je u septembru da se izabere nova vlada s mandatarom Miodragom Lekićem.

Predsednik Đukanović je iz formalnih razloga – zbog neblagovremenog dostavljanja 41 potpisa podrške, odbio da Lekiću da mandat za sastavljanje vlade.