Eskobar: SAD neće birati lidere na Balkanu

Gabrijel Eskobar i Emanuel Žiofre, šef delegacije EU u Srbiji, bili su ključni govornici prvog dana 11. Beogradskog bezbednosnog foruma,  koji je otvoren pod parolom „Čovečanstvo na ispitu“ i traje tri dana.

Emanuel Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji, poručio je da, uprkos svim negativnim trendovima koje vidimo u Evropi, i dalje veruje da su EU vrednosti najbolji način da se čovečanstvo usmerava ka prosperitetu i štiti ljudska prava unutar, ali i izvan EU.

„Ako zamenimo konfrontaciju sa kooperacijom više postižemo“, naveo je Žiofre.

On se osvrnuo na izazove pandemije virusa kovid-19 ističući da ih je EU uspešno prevazišla i vakcinisala više od 75 odsto odraslog stanovništva, te da je sledeći veliki izazov zelena agenda i borba sa posledicama klimatskih promena, kao i da region Zapadnog Balkana mora da se uključi u ovaj proces jer deli iste probleme i istu sudbinu kao i EU.

– Za nas pridruživanje Srbije Evropskoj uniji nema alternativu. Prošlog meseca su EU lideri pokazali nedvosmislenu podršku za evropsku perspektivu naših partnera iz regiona, uključujući i Srbiju, iako izveštaji pokazuju da u Srbiji ima još mnogo toga da se uradi. Bićemo iskreni oko toga – zato što je u tome kredibilitet EU – Srbiju čeka još mnogo posla. Mora da se radi na slobodi medija, slobodi izražavanja, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, vladavini prava, slobodama civilnog društva, izbornim reformama i svim drugim pitanjima koja je Evropska komisija pomenula u svom izveštaju – naveo je Žiofre.

On je rekao da je EU podržala Srbiju da otvori dva klastera u procesu prostupanja – klastere 3 i 4, i posebno naglasio važnost reformi iz klastera 4 koje se odnose na zelenu agendu i održivi razvoj.

Žiofre je naglasio odnos Beograda i Prištine kao ključan za dalji napredak celog regiona i istakao da dijalog pod okriljem EU jedini može da pomogne u pomirenju.

– Pomirenje je srž rada EU. Kao što uspevamo da pomirimo razlike u okviru Unije, nadam se da ćemo isto to moći da uradimo u Srbiji. Beograd i Priština treba da iskoriste ovu priliku i postignu sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa. Činjenica da na tome radimo zajedno sa SAD je znak transatlantskog jedinstva o kome su govorili Binken i Borelj pre nekoliko dana – naveo je Žiofre.

Gabrijel Eskobar, izaslanik Stejt departmanta za Zapadni Balkan, rekao je da su zemlje regiona postigne veliki napredak na putu ka EU i da SAD žele da podrže te napre i vide sve zemlje kao članice što pre.

– Razlika u ovoj administraciji jeste da govorimo o hitnosti rešavanja nekih problema na putu regiona ka EU. Sve zemlje Zapadnog Balkana treba da budu deo EU i to što pre. Nova administracija u SAD želi to da podrži. Nećemo da govorimo o problemima devedesetih godina već o mogućnostima 21. veka za region – naveo je Eskobar.

On je istakao da je Srbija, kao zemlja regiona koju najbolje poznaje, od 2000. godine postigla veliki ekonomski napredak i ima potencijal da raste te da Bajdenova administracija u tome vidi šansu za ceo region.

– To se već dešava, kovid kriza je to intenzivirala – mi vidimo da su srpski turisti išli u Albaniju na letovanje, da su Albanci dolazili u Srbiju da se vakcinišu – naveo je Eskobar dodajući da to pokazuje da Incijativa otvoreni Balkan može da se razvija.

On je istakao da je svestan da postoji mnogo izazova za dalji razvoj regiona.

– Jedan od najvećih izazova je to što mnogi političari na ovom prostoru još uvek raspravljaju o problemima iz devedesetih godina koji su odavno trebali da budu rešeni, da je za to bilo političke volje. Nažalost, vidimo trend koncentracije moći u političkim partijama dok sa druge strane, ekonomsku moć mogu da imaju samo oni povezani sa tim političkim partijama – istakao je Eskobar i naveo kao primer ministra finansija Srbije (Siniša Mali, prim. aut.) „iako dobro vodi ekonomsku politiku“, kako je naveo Eskobar.