Eskobar: Trebalo je više instistirati na osnivanju ZSO, nego zbližavanju Kosova i Srbije

U intervjuu za vašingtonski nevladin Atlantski savet, Eskobar je rekao da je potrebno više insistirati na formiranju ZSO nego na nastojanjima da se strane zbliže, kritikujući Kosovo i Srbiju zbog nedostatka političke volje.

„Neophodno je da Kosovo rastumači i primeni ZSO, a to je najteže pitanje. Zbog toga je bilo važno da Kosovo pokaže da je spremno da se bavi problemima srpske manjinske zajednice. To je veoma važno i veoma teško“, rekao je on.

Eskobar, koji krajem meseca napušta funkciju zamenika pomoćnika državnog sekretara i izaslanika američke administracije za Zapadni Balkan, dodao je da je put evropskih integracija Kosova usko povezan sa tim.

Sa američke tačke gledišta, pošto put evropskih integracija Kosova uključuje i ZSO, verujemo da bi prihvatanje evropskog predloga – kroz evropski proces dijaloga u sporazumu koji garantuje EU, pružio američkoj strani priliku da lobira kod evropskih zemalja govoreći im da je Kosovo ispunilo svaki zahtev Evrope i da bi, shodno tome, trebalo da dođe do novih priznanja. Ali bez ovog koraka nismo imali dovoljno prilike za rad“, rekao je Eskobar.

Nespremnost Kosova da uspostavi ZSO uticala je na to da se aplikacija za članstvo ne nađe na agendi sednice Komiteta Saveta ministara SE.

Parlamentarna skupština te međunarodne institucije saglasila se u aprilu da joj se Kosovo pridruži. Međutim, nekoliko evropskih država uslovile su podršku primenom koraka kosovskih vlasti ka osnivanju ZSO – prema nacrtu statuta koji su u oktobru 2023. evropske i američke diplomate dostavile Kosovu i Srbiji.

Vlada Kosova uputila je u sredu pismo Savetu Evrope u kome se obavezuje da će do kraja maja izraditi nacrt povelje ZSO i uputiti ga na tumačenje Ustavnom sudu, iako su pre toga glavni evropski lideri jasno stavili do znanja da takva opcija nije prikladna niti izvodljiva.

Takav stav izražen je u pismu, koje su u sredu kosovskom premijeru, poslali francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) i italijanska premijerka Đorđa Meloni (Giorgia).