Ešton u timu Beograda za pregovore sa Prištinom od 2018.?

Razlog zašto će se pregovorima priključiti tek od naredne godine leži u činjenici da je prilikom preuzimanja mesta visoke predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost 2009. godine, ugovorom bilo predviđeno da po prestanku petogodišnje funkcije 2014. ne radi ništa naredne tri godine. Za to bi, tvrde sagovornici Danasa iz diplomatskih krugova, trebalo da dobije oko 400.000 funti do kraja ove godine, ali da zauzvrat ne obavlja nikakvu drugu javnu funkciju. Ideja je da se visokim funkcionerima EU omogući da u poslednjoj godini mandata neometano rade svoj posao bez pritiska traženja drugog. To je, između ostalog, i glavni razlog zašto baronica Ketrin Ešton nije želela da se fotografiše prilikom posete srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću, jer je još u takozvanom „prelaznom periodu“ i da je zvanični Brisel ne bi optužio za konflikt interesa.

Ipak, sagovornici Danasa bliski predsedniku Vučiću tvrde suprotno.

– Ketrin Ešton nije i neće biti savetnica predsednika Srbije Aleksandra Vučića – izričiti su. Kako navode, pojavljivanje Ketrin Ešton u zgradi Predsedništva, na Andrićevom vencu, u danu kada je predsednik vodio konsultacije o budućem mandataru, nije rezultat konsultacija i pregovora o budućem angažmanu Ešton na mestu savetnice šefa države u vezi sa Kosovom.

Upitani da li su istinita Danasova saznanja o tome da će Ketrin Ešton zauzeti tu poziciju početkom sledeće godine, kada istekne tri godine, od kada je napustila funkciju visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, sagovornici našeg lista bliski predsedniku Srbije tvrde da to nije istina.

– Ketrin Ešton je deo jedne međunarodne organizacije i došla je kao prijatelj da čestita Vučiću preuzimanje dužnosti predsednika Srbije, jer je poslom bila u regionu – kažu sagovornici našeg lista. Spekulacije o angažovanju Eštonove demantovao je i predsednik Aleksandar Vučić.

Nismo uspeli juče da saznamo za koju međunarodnu organizaciju radi Ketrin Ešton, a podsetimo da je ona napustila funkciju u EU u vreme kada je Aleksandar Vučić tek preuzimao prvi mandat premijera Srbije. Ona se trenutno nalazi na mestu rektorke Univerziteta Vorvik. Na tom mestu je od 1. januara.

Tači je u januaru 2017. odlikovao baronicu Ešton Predsedničkom medaljom za zasluge, zbog doprinosa dijalogu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije i zbog približavanja Kosova Evropskoj uniji. Tači je rekao da je baronica Ešton „dala istorijski doprinos postizanju sporazuma za normalizaciju odnosa Kosovo – Srbija, kao i za približavanje Kosova evropskoj porodici“. U vreme mandata Eštonove 2013. sklopljen je Briselski sporazum, a pojedini izvori smatraju da bi njeno angažovanje u srpskom timu za pregovore sa Albancima bila protivteža najavama iz Prištine da su angažovali nekadašnjeg pregovarača Martija Ahtisarija.

Strani savetnici plaćani iz nepoznatih fondova?

Beograd – Iako se o „specijalnim“ savetnicima Aleksandra Vučića govori još iz vremena dok je obavljao funkciju prvog potpredsednika Vlade, o njihovim ulogama, količini novca za savete koje su davali i izvoru tog novca, zna se jako malo.

Četiri imena su se najčešće pominjala u medijima kao Vučićevi „specijalni“ savetnici. Tu su bili bivši austrijski kancelar Alfred Guzenbauer, nekadašnji šef italijanske diplomatije Franko Fratini, kontroverzni bivši generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan i bivši premijer Velike Britanije Toni Bler.

„Mi smo veoma zadovoljni zbog činjenice da je jedan od najvećih ekonomskih eksperata ne samo u Evropi već i u svetu Dominik Stros-Kan deo tima kompanije sa kojom smo razgovarali“, rekao je prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić u septembru 2013. godine na konferenciji povodom predstavljanja novog savetnika. Tom prilikom Vučić je rekao da se sa Stros-Kanom dogovorio da će prva tri meseca da radi pro bono, a da će „posle da vide“. Upitan zbog čega je odlučio da tri meseca volontira, bivši direktor MMF-a je rekao da je to zbog toga što voli Srbiju.

U istom periodu je i bivši kancelar Austrije Alfred Guzenbauer prihvatio Vučićevu ponudu da bude savetnik Vlade. Njegov angažman bio je vezan za promociju Srbije u svetu i dobijanje podrške zemalja članica EU za pristupanje Srbije.

Mesec dana kasnije savetničkom timu pridružio se i bivši ministar spoljnih poslova Italije Franko Fratini. Njegove nadležnosti su se delimično preklapale sa Guzenbauerovim pošto je i on savetovao Vučića o pitanjima koja se tiču procesa pridruživanja EU, sa posebnim akcentom na pregovaračkim poglavljima 23 i 24. Iz Vlade je objašnjeno da će i on raditi bez naknade. „Ja imam svoj posao u Italiji, ja sam sudija osnovnog suda i ja ne mogu da budem plaćen u drugoj državi, tako da ja želim to da radim jer sam prijatelj Srbije i zato što sam evropski orijentisan i to je naš zajednički interes – da približim Srbiju i da je uvedemo u evropsku porodicu“, objasnio je svojevremeno Fratini razloge za svoju velikodušnost.

Nekoliko puta u Beogradu u savetničkoj ulozi boravio je i nekadašnji premijer Velike Britanije Toni Bler, ali, kako je ranije bilo rečeno iz Vučićevog kabineta, i to je bilo „pro bono“. Inače, Blerova kompanija „Tony Blair Associates“ bila je angažovana o trošku Ujedinjenih Arapskih Emirata na formiranju „deliveri junita“, odnosno jedinica za implementaciju strateških projekata u kabinetu premijera, a Blerov „spin doktor“ Alister Kembel držao je 2015. godine predavanje savetnicima za medije koji rade u vladi.

Podsetimo, kada je 2014. godine Vučić preuzeo premijersku poziciju, izmenjen je Zakon o vladi tako da premijer može pri svom kabinetu da osniva više od dva saveta koliko je do tada bilo dozvoljeno.

Bivši predsednik Nikolić je veći deo svog mandata imao šest savetnika, a njihova imena su se nalazila na zvaničnom sajtu predsednika Republike. U toku jučerašnjeg dana na zvaničnoj internet prezentaciji predsednika nije moglo da se pronađe nijedno ime Vučićevih savetnika. V. J.