Etnička pripadnost u dokumentima: Još jedan pokušaj razdvajanja ljudi u BiH

Predlog Hrvatske demokratske zajednice (HDZ BiH) o upisivanju etničke pripadnosti u lične dokumente, uključujući i ličnu kartu državljanima Bosne i Hercegovine, politička analitičarka Ivana Marić ocenila je kao sramotan „za evropsku državu u 21. veku“.

Dok se istinski demokratske države odmiču od svega što ljude deli i udaljava, političari u Bosni i Hercegovini, pronalaze nove načine da ljude razdvoje i stvore atmosferu straha od drugih i drugačijih, rekla je Marić Al Jazeeri. Demokratiju u Bosni i Hercegovini opisuje kao hibridnu.

U nastojanju da se učvrsti uloga etničkih zajednica u višeetničkoj Bosni i Hercegovini, HDZ BiH je uputio u parlamentarnu proceduru predlog kojim bi se etnička pripadnost državljana Bosne i Hercegovine upisivala, između ostalog i na ličnu kartu, ukoliko to osoba želi.

Državljani Bosne i Hercegovine imali bi pravo da na ličnoj karti nose etničku pripadnost Bošnjak, Srbin, Hrvat ili Ostali, a mogli bi se izjasniti i kao neopredeljeni.

Stavljanje etničkih prava iznad pojedinačnih prava državljana Bosne i Hercegovine neke zapadne zemlje opisuju kao udaljavanje Bosne i Hercegovine od Evropske unije i njenog načela da svi ljudi treba da imaju jednaka prava. Iz HDZ BiH smatraju da sve odluke u višeetničkoj zemlji kakva je Bosna i Hercegovina treba donositi po principu usuglašavanja političkih predstavnika etničkih društava, kako bi se na taj način zagarantovala politička jednakost i sigurna participacija u vlasti sva tri naroda, posebno hrvatskog naroda koji je najmalobrojniji.

Oštre kritike javnosti

Ustav Bosne i Hercegovine već daje više političkih prava građanima koji se izjašnjavaju kao Bošnjak, Srbin ili Hrvat u odnosu na one koji se ne izjašnjavaju kao članovi jedne od tri dominantne etničke grupe u zemlji.

Prema onome što je objavio portal Klix, Zakon o upisu pripadnosti konstitutivnom narodu, nacionalnoj manjini i ostalima u Predstavnički dom državnog parlamenta Bosne i Hercegovine uputio je HDZ-ovac, Nikola Lovrinović.

Isti portal citira da se u objašnjenju predloga kao korist navodi sprečavanje zloupotrene etničke odrednice prilikom popunjavanja upražnjenih radnih mesta u institucijama Bosne i Hercegovine ili prilikom učestvovanja u izbornom procesu i drugim situacijama, gde je potrebno zadovoljiti etničku pripadnost.

Predlog je izazvao oštre kritike i na društvenim mrežama.

Odbačene politike

„Nacionalna tj. religijska pripadnost je u prošlosti bila presudna, ali se većina demokratskih država okrenula garanciji prava svakog građanina, bez obzira na njegovu rasu, naciju, pol, starost, seksualnu orijentaciju ili bilo koju drugu specifičnost“, rekla je Marić, dodajući da to što u Bosni i Hercegovini skoro svaka politička funkcija ima nacionalni prefiks, u drugim državama to zovu diskriminacijom.

„Sledeći predlog bi mogao biti da svako na ruci nosi traku u boji svoje nacije, kako bismo se i na ulici razaznavali i kako se ne bismo greškom mešali“, rekla je Marić.

Političari koji predstavljaju nacionalne politike u Bosni i Hercegovinu, prema Marić, zemlju su i u političkom i svakom drugom smislu, vratili u prošlost. Zemlja se, rekla je ona, čak i na ekonomskom planu sada bori da „dosegne uspehe iz daleke prošlosti“.