EU ćuti o temama sastanka u Briselu

U sedištu EU nisu juče želeli da za naš list odgovore na pitanje koje će biti teme ove runde. Kako se nezvanično tvrdi u diplomatskim krugovima, na ovom sastanku neće biti „otvarana“ nova pitanja, već će se nastaviti razgovori o raseljenim licima i ekonomskoj saradnji, započeti krajem jula, na prethodnoj rundi.

Izvori Danasa navode da će se u okviru obnovljenog Briselskog dijaloga, pod pokroviteljstvom Miroslava Lajčaka, razgovarati u tri faze, i na ekspertskom i na političkom nivou.

Prva faza, koja je započela ovog leta, podrazumevaće razgovore poput pitanja nestalih i ekonomije, druga faza biće posvećena „osetljivijim“ pitanjima, kao što su Zajednica srpskih opština i kulturno nasleđe, dok bi u trećoj fazi trebalo da se razgovara o statusu Kosova.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti trebalo bi da se ponovo sretnu u Briselu 7. septembra, uz posredovanje Lajčaka, samo tri dana nakon sastanka u Beloj kući sa američkim zvaničnicima.

Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu, kaže za Danas da je dijalog Beograd-Priština „stalna briga Evropske unije“.

– Nakon intervencija ambasadora Grenela (specijalni izaslanik predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine, prim. novinarke), očekujem da će Brisel pokušati da jasno stavi do znanja svima da je odnos Srbije i Kosova evropska tema, jer i Srbija i Kosovo žele da postanu članovi Evropske unije. Što se Srbije tiče, važno je i pitanje vladavine prava jer poprilično raste skepticizam političke javnosti u EU što se tiče članstva država Zapadnog Balkana u Uniji. Kao argumenti za to često se mogu čuti tvrdnje da Srbija nedovoljno ispunjava zahteve u oblasti vladavine prava, konstatuje naš sagovornik.

Fabrici pozdravio pridruženje Srbije Deklaraciji o izborima u Belorusiji

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici pozdravio je juče to što se Srbija pridružila Deklaraciji o predsedničkim izborima u Belorusiji. Pored Fabricija, koji je tu informaciju objavio na Tviteru, oglasio se i ambasador SAD Entoni Godfri.

„Sjajno je videti da Srbija stoji uz svoje evropsko okruženje“, napisao je Godfri na Tviteru.

U deklaraciji se navodi da su tokom izborne kampanje građani Belorusije pokazali želju za demokratkim promenama, ali da izbori nisu bili ni slobodni ni fer.

Navodi se i da su držvani organi primenili nesrazmernu silu na demonstrantima, da je hiljade ljudi u pritvoru, a da su se dodatno suzile slobode govora, okupljanja i medijske slobode.

U toj deklaraciji pozivaju se vlasti u Belorusiji da hitno sve pritvorene puste na slobodu.