„Desnica“ je sve jača: Kako će 400 miliona građana EU glasati početkom juna?

Kako piše RSE, pred izbore, koji će u svim državama biti održani između 6. i 9. juna, ankete pokazuju da će partije, koje pripadaju desnom i levom centru te grupacija partije zelenih, doživeti pad broja glasova, ali da će tradicionalne stranke zadržati većinu, doduše sa slabijim rezultatima, u odnosu na prethodne cikluse glasanja.

Zašto su važni rezultati izbora?

Poslanici u Evropskom parlamentu su jedini predstavnici u evropskim institucijama koji se direktno biraju od strane građana.

Lideri ostalih institucija, poput Evropske komisije, Evropskog saveta i šefa evropske diplomatije, su osobe kojima je potrebna politička podrška na najvišem nivou. Njih imenuje Evropski savet, odnosno lideri država članica EU.

Evropski parlament je manje uticajna institucija od ostale dve EU institucije – Evropske komisije i Evropskog saveta.

Međutim, Evropski parlament se ne može zaobići u nekim ključnim pitanjima i važnim odlukama.

Primera radi, Evropska komisija ne može stupiti na dužnost bez da je ne potvrdi većinom glasova Evropski parlament.

Takođe, ima konačnu reč i kada je u pitanju usvajanje zajedničkog budžeta EU.

Zašto je bitno treće mesto?

Dve glavne političke grupacije, Evropska narodna partija (u žargonu narodnjaci), kao i Progresivni savez socijalista i demokrata (socijaldemokrate) su već doživele određeni pad u prethodnim izborima, koji su održani 2019. godine.

Narodnjaci su dobili 2,8 od sto glasova manje, a socijaldemokrate 5,9 odsto.

Jacob Kirkegaard iz fondacije German Marshall Fund je mišljenja da se u predstojećim izborima najveće takmičenje vodi za treće mesto.

On ističe da se za ovu poziciju bore krajnji desničari, krajnji levičari, te liberali.

„Neće biti krajnje desničarske većine u Evropskom parlamentu. Ako ništa drugo, mislim da je verovatno da će krajnja desnica ili one, stranke koje se obično povezuju sa krajnjom desnicom, verovatno da rastu na predstojećim izborima, ali sigurno ne bi imali ni blizu većine. Moguće je da neko od njih postane treća najveća porodica u parlamentu“, kaže Kirkegaard za Radio Slobodna Evropa.

On procenjuje da će dva mesta zadržati tradicionalne partije, odnosno narodnjaci i socijaldemokrate.

Šta bi mogao da podrazumeva rast desnice?

U odlazećem sazivu Evropskom parlamentu desnica ima 128 mesta od 705.

U narednom sazivu, prema anketama, mogli bi da dobiju skoro četvrtinu svih mandata.

Međutim, prema mišljenu stručnjaka iz German Marshall Funda, to ne mora da znači da će rast ovih struja podrazumevati i rast proruskog sentimenta u Evropskom parlamentu.

Kirkegaard kao primer spominje italijansku premijeru Giorgiju Meloni koja, kako navodi, ima jak antiruski i proukrajinski sentiment.

Potom, tvrdi Kirkegaard, francuska predsednička kandidatkinja Marine Le Pen koju je, ističe, Rusija finansirala, a sada sve više naginje ka Ukrajini.

„Bio bih oprezan u pretpostavci da će budući Evropski parlament, čak i ako bi krajnja desnica dobila mesta, bio primetno više proruski ili antiukrajinski nego sadašnji parlament. Smatram da to nije slučaj“, navodi Kirkegaard.

Marine Le Pen je 2014. podigla kredit kod prve češko-ruske banke, u vrednosti od 11 miliona eura.

Senka ovog zajma se dugo nadvila nad ovu krajnje desničarsku stranku, a Le Pen je bila žestoko kritikovana zbog njenih veza sa Rusijom.

U septembru 2023. godine je njena partija potvrdila da je u potpunosti isplatila kredit.

Jacob Kikergaard priznaje da će biti i proruskih elemenata unutar Evropskog parlamenta, poput ultradesničarskih partija iz Nemačke ili Holandije, ali će njihov uticaj biti mali.

„Oni imaju platformu na kojoj mogu da ponove svoje stavove. Ruska propaganda je, prema mom mišljenju, deo demokratije. Moramo to prihvatiti. Ali, to ne znači da će oni uopšte imati ikakav značajniji uticaj na stvarno oblikovanje evropske politike prema Rusiji i Ukrajini u budućnosti. Predvideo bih veoma veliki stepen kontinuiteta, nakon izbora, tako da će Evropski parlament nastaviti da bude jedno od tela u EU koje se zalažu za strože sankcije Rusiji i veću pomoć, vojnu i finansijsku, Ukrajina“, zaključuje Kirkegaard.

Istog mišljenja je i Roland Freudenstein, osnivač platforme za zastupanje Brussels Freedom Hub.

„Čak će i neke od desničarskih partija koje rastu u velikoj meri da ustanu protiv ruske agresije i zagovaraće pomoć Ukrajini. I oni koji podržavaju Rusiju i ponavljaju rusku retoriku će se naći na radikalnoj desnici i na radikalnoj levici u Evropskom parlamentu. Ali, mnogi od njih, ili barem konzervativna grupa koja će rasti nakon ovih izbora, neće biti deo ovog proruskog pokreta. Tako da, ne vidim nikakvu promenu po pitanju Rusije, Ukrajine ili odbrane slobode u Evropi“, navodi Freudenstein za Radio Slobodna Evropa.

On ističe da će doći do „blage promene“ na evropskim izborima. On smatra da nije sporno da će desnica rasti, ali veruje da ona neće moći da bude toliko jaka da bi mogla da blokira donošenje odluka u Evropskom parlamentu.

Alternativa za Nemačku (AfD) je desničarska populistička politička partija u Nemačkoj. Poznata je po svom evroskepticizmu, kao i po protivljenju imigraciji u Nemačku.

Obično se pozicionira kao radikalna desnica i u podskupu krajnje desnice u porodici evropskih političkih partija. Trenutno broji 78 poslanika od 736, koliko broji njemački Bundestag.

Partija za slobodu iz Holandije je u poslednjim izborima izazvala „zemljotres“ kada je postala najveća stranka u Predstavničkom domu.

Reč je o nacionalističkoj i desničarskoj populističkoj partiji. Za samo četiri godine je stekla popularnost, dobijajući značajnu podršku za svoje stavove protiv imigracije.

Zeleni dogovor – prva potencijalna ‘žrtva’ rasta desnice

Iako rast desnice, prema svemu sudeći, neće imati uticaja na ključna evropska politička pitanja, pre svega Rusije, očekivani rezultati izbora bi se mogli odraziti na ostale politike EU.

Kada je u pitanju spoljna politika, način na koji se političke grupe povezuju nakon izbora i uticaj koji ovi izbori imaju na nacionalne debate u državama članicama, imaće značajne implikacije na sposobnost Evropske komisije i Saveta da donose spoljnopolitičke izbore, posebno u sprovođenju sledeće faze Evropskog zelenog dogovora.

Ovaj paket političkih inicijativa je usvojen 2020. godine i ima za cilj da postavi EU na put zelene tranzicije, sa krajnjim ciljem postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Desničari se protive Zelenom dogovoru jer smatraju da će imati veliki ekonomski uticaj na industriju i mogućem gubitku radnih mesta.

Italijanska premijerka Giorgija Meloni i francuska predsednička kandidatkinja Marin Le Pen su lica desnice koje se protive Zelenom dogovoru.

Prema narativu desnice, Zeleni dogovor bi smanjio nezavisnost EU u snabdevanju energijom, te da bi ograničenja zelenih emisija mogla da uvećaju poljoprivredne troškove.

Ovogodišnji protesti poljoprivrednika su uveliko uticali na razvijanje takvih politika.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen je već odlučila je da povuče predlog koji ima za cilj da prepolovi upotrebu hemijskih pesticida do 2030. To je bio prvi signal da će ambiciozni Zeleni dogovor doživeti promene.