„EU hitno potrebno što više simboličkih koraka kojima bi pokazali da im je Zapadni Balkan bitan“

„Nakon izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz EU, osim smanjenja broja članova EP zbog odlaska britanskih parlamentaraca, EU je odlukom iz 2018. zvanično rezervisala 46 parlamentarnih mesta za “moguće buduće proširenje”, odnosno za parlamentarce iz država Zapadnog Balkana koje su kandidati i pregovaraju članstvo u Uniji. Povodom debate o daljem podsticanju procesa proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana, EPUS predlaže da EP simbolično aktivira odluku o rezervisanim mestima, tako što će pozivati odgovarajući broj predstavnika parlamenata iz zemalja Zapadnog Balkana, koje su zvanični kandidati za članstvo u EU na svoje redovne sesije kao posmatrače“, navodi se u predlogu EPUS-a.

Kako se dodaje, „ovim gestom, EP će pružiti konkretnu političku podršku procesu proširenja Unije (kako on to već redovno zastupa u svojim rezolucijama) i istovremeno uputiti signal podrške demokratiji i daljim procesima reformi i evropeizacije država Zapadnog Balkana“.

Aleksandar Ivković, urednik vesti portala European Western Balkans, za Danas kaže da je ova ideja ispravna.

– Evropskoj uniji je u ovom trenutku, rekao bih hitno, potrebno što više simboličkih koraka kojima bi pokazali da im je Zapadni Balkan bitan i da ozbiljno razmišljaju o njegovoj evropskoj budućnosti. Videli smo kako su poslednjih godina propuštali „zicere“ na tom polju, recimo propuštajući da formalno uključe zemlje regiona u Konferenciju o budućnosti Evrope, i kako je problematično dozvoliti da se taj osećaj zapostavljenosti akumulira – navodi on.

Prema njegovim rečima, aranžman koji predlaže EPUS, ne bi bio previše vidljiv za građane Srbije.

– Posmatrači sa Zapadnog Balkana bili bi delegirani od strane parlamenata – to bi značilo da bi često među tim delegatima bili oni koji nisu previše zainteresovani za produbljivanje odnosa Srbje i EU. Upravo iz tog razloga do velikog broja građana ne dopiru činjenice da Srbija ima svoje delegate, recimo, u skupštinama OEBS-a, Saveta Evrope, NATO-a itd. Naši predstavnici u tim telima se uglavnom ne trude da ih iskoriste kao platformu za promovisanje saradnje Srbije i pomenutih organizacija. Druga stvar bi bila kada bi građani Srbije birali direktno predstavnike u EP, kao što se to radi u EU, ali takav aranžman je trenutno teško zamisliv – objašnjava Ivković.

Ipak, za lidera SSP Dragana Đilasa to je zamislivo.

On je nedavno prilikom susreta sa Miroslavom Lajčakom, specijalnim predstavnikom EU za dojalog Beograda i Prištine, izneo ideju da bi u zemljama kandidatima za članstvo, pa tako i u Srbiji, trebalo organizovati izbore za Evropski parlament.

Đilas smatra da bi tako ove zemlje dobile svoje predstavnike, koji za razkiku od poslanika iz zemalja EU ne bi imali pravo da glasaju tj da odlučuju, ali bi imali pravo da govore na sednicama EP i tako utiču na odluke i omoguće da se čuje njihov glas u Briselu.

Predlog Evropskog pokreta u Srbiji podržao je predsednik DS Zoran Lutovac na Tviteru.

Podržavam predlog Evropskog pokreta u Srbiji da za 46 rezervisanih parlamentarnih mesta u Evropskom parlamentu pozove odgovarajući broj predstavnika parlamenata iz zemalja Zapadnog Balkana, koje su kandidati za članstvo u EU, na svoje redovne sesije (kao posmatrače). 👇👇 pic.twitter.com/zlotnx9Vs6

— Zoran Lutovac (@ZoranLutovac) July 2, 2022