EU i SAD veoma nezadovoljni odbijanjem Kurtija da obnovi Dijalog s Beogradom

To su agenciji Beta preneli zvaničnici u Evropskoj komisiji i Savetu ministara EU, istakavši da su i institucije i vlade EU veoma nezadovoljne zato što predsednik vlade u Prištini Aljbin Kurti, uprkos svim jasno izloženim razlozima, uporno odbija da prihvati obnovu Dijaloga uz nužnu primenu svih dosad postignutih sporazuma.
Na pitanje agencije Beta da li u tom podrobno argumentovanom ubeđivanju mogu da pomognu i Amerikanci, izvori u Briselu su odgovorili da „Kurti ne popušta, iako su američki zvaničnici na njega izvršili zamašan pritisak“.

Zasad, kako je rečeno, zato praktično nema izgleda da se organizuje neki suštinski važan susret u Dijalogu Beograd-Priština, posebno kad su u pitanju čelnici vlasti u Beogradu i Prištini, a „sad su i EU i Vašington zaključili da je Kurti taj koji potpuno koči Dijalog“, što potvrđuju i poslednji pokušaji da se bar nađe rešenje za tehničko pitanje automobilskih tablica.

Izvori u Briselu su zamoljeni da kažu da li u oklevanju Beograda da se usaglasi sa sankcijama EU Rusiji zbog invazije na Ukrajinu vide to što srpske vlasti ne uviđaju da za uzvrat mogu dobiti opipljiviji dokaz da će napredovati ka članstvu u EU, a s tim u vezi je i nezaobilazno sređivanje odnosa s Prištinom, koja to sad blokira iako je Unija garant Dijaloga i Briselskog sporazuma.

Jer i kako je stavio do znanja predsednik Srbije Aleksandar Vučić molbom za ulazak u Savet Evrope prištinske vlasti su „brutalno pogazile“ Vašingtonski sporazum, a posle deset godina od potpisivanja odbacuju Briselski sporazum i njegov ključni deo stvaranje Zajednice srpskih opština.

Zvaničnici u sedištu EU su uzvratili da politika Unije prema Srbiji, kao i Beograda prema EU, jeste u prelomnom trenutku, ali su ocenili da se neumitno sređivanje odnosa Beograda i Prištine nikako ne može povezivati sa problemom svetskih razmera i evropske bezbednosti kao što je ruska vojna invazija na Ukrajinu.

Uostalom, kako su primetili, i Beograd se osvedočio u kojoj meri su Moskvi važniji ruski spoljnopolitički i geopolitički ciljevi kad je predsednik Vladimir Putin, „na veliko iznenađenje i vidno nezadovoljstvo Beograda“, izjavio da je zapadno priznavanje samoproglašenog Kosova presedan koji Rusija skoristi za priznavanje i možda prisajedinjenje samoproglašenih oblasti Donjecka i Luganska.

Na opasku da je upravo iz Vašingtona zaopšteno da je Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Saliven razgovarao s Kurtijem i predočio da SAD traže da u Dijalogu Beograda i Prištine dođe do napretka oko otvorenih pitanja, rečeno je da evropski zvaničnici i posebno glavni posrednik Miroslav Lajčak nastavljaju napore u tom pravcu, ali nema izgleda da se pre jula nešto ozbiljnije upriliči.

Evropski diplomatski zvaničnici su preneli da bi najavljena poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Zapadnom Balkanu u junu trebalo da doprinese jasnijem sagledavanju odnosa EU s regionom, kao i tome kako otkloniti zastoj u Dijalogu Beograd-Priština.

Diplomate u Briselu su podvukli da za EU nema promene u stavu koji je posle rasprave na Savetu ministara o Dijalogu i Kosovu krajem prošle godine obelodanio visoki predstavnik EU Žozep Borel, naglasivši da Unija ništa ne propisuje kao rešenje za sukob Beograd-Priština, dodavši da kakavgod njihov sporazum bude, nužan je za napredak Srbije ka članstvu u Uniji, odnosno pomak Kosova ka EU.