Majstorović: EU mora da pažljivije komunicira o litijumu, rizikuje da preteranim insistiranjem uruši već narušen kredibilitet

On je gostujući na N1 rekao da Srbija nije isključivo Vlada.

„Srbija su i parlament i građani, i dok god ne postoji konsenzus oko toga, EU mora da pažljivije komunicira ovu temu, jer rizikuje da preteranim insistiranjem uruši dodatno ionako narušen kredibilitet EU u Srbiji“, rekao je.

N1: Dobili smo izveštaj Evropske komisije o Srbiji za sezonu 2023/2024. U odnosu na prethodni izveštaj napredovali smo tačno za 0,07 odsto, i za to nam sleduje ocena 3,1. U izveštaju se konstatuje ograničen napredak u raznim oblastima – od vladavine prava, preko borbe protiv korupcije, ali i stagnacija u oblasti slobode medija. Iz Brisela je jasno poručeno – ne može i Evropska unija i Rusija, ili jedno ili drugo. U izveštaju nema pominjanja rudnika litijuma.

„Očigledno da je ova tema toliko zapaljiva da o njoj ne mogu imati identičan stav građani, Vlada Srbije, međunarodne institucije, kompanije. Ova teme se ne pominje eksplicitno, ali se pominje zelena agenda, koja, između ostalog, znači i proizvodnju baterija i električnih automobila. Tako da to jeste deo procesa evropskih integracija, ali to nije uslov za evropske integracije“, naglasio je Majstorović u „Iza vesti“.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanule Žiofre izjavio je nedavno da realizacija projekta „Jadar“ nije uslov za pristupanje Uniji, ukazujući da su političke prilike u svetu u poslednjih godinu dana znatno uticale na podsticanje procesa proširenja. „Ukoliko Srbija i EU odluče da rade na zelenoj tranziciji i dodatno integrišu i razvijaju ekonomiju, to će biti dobro za integraciju Srbije u jedinstveno tržište“, kazao je.

„Ne treba biti naivan pa pomisliti da saradnja u oblasti obezbeđivanja litijuma za evropsku autoindustriju ne bi podržala Vladu ove zemlje, a onda i evropske integracije. Ali, tu se priča o dogovoru Srbije i EU. A Srbija nije isključivo Vlada, Srbija su i parlament i građani, i dok god ne postoji konsenzus oko toga, EU mora da pažljivije komunicira ovu temu, jer rizikuje da pretaranim insistiranjem dodatno uruši ionako narušen kredibilitet EU u Srbiji“, naglasio je Majstorović.

Imajući u vidu nedavne izjave predsednice Evropske komisije koja je pohvalila Srbiju za napredak u demokratiji i vladavini prava, pitanje je da li EU ima konzistentnu politiku u odnosu na Srbiju, kako Srbija može istovremeno i da napreduje u demokratiji i da nazaduje, i da napreduje u vladavini prava i da ne napreduje, i da bude lider u evropskim integracijama i da ne bude.

„Tekst izveštaja Evropske komisije deluje kao povratak u realnost, jednu priču smo čuli od predstavnika EU, čak i Fon der Lajen kako Srbija napreduje, ali kada se dublje uđe u suštinu i pogleda ovaj izveštaj, očigledno su to bile reči ohrabrenja i očekivanja da će Srbija napokon krenuti u nekom pozitivnom smeru, nego što oni odgovaraju realnosti i stanju promena u društvu. U ključnim oblastima a koje se tiču funkcionisanja demokratskih institucija, nažalost, tu Srbija duži niz godina ide u suprotnom smeru“, rekao je Majstorović.

Na pitanje šta znači „napredak od 0,07 procenata“, Majstorović kaže:

„Ukoliko biste pitali građane da li se osećaju bolje za 0,07 poena, oni bi se slatko nasmejali i posmatrali bi vas kao nekog ko ima ozbiljne probleme. Poruka je ovde jasna, a i izveštaj je obiman i prikazuje da je taj nazovi napredak izuzetno nedovoljan. Mi smo u četiri oblasti zabeležili pomak za 0,5 poena, to su neki formalni napredci, usvajanje nekih opštih akata. Ali kada se okrenemo primeni tih propisa koji bi trebalo da imaju efekat po naš život, ni tih 0,5 poena ne primećujemo“, pojašnjava.

Prema rečima Majstorovića, priča o prilagođavanju spoljne politike Srbije evropskoj, uključujući i odnos prema Rusiji, neće prestati.

„I ti zahtevi neće se okončati, posebno sada kada odlazi Borel i dolazi Kaja Kalas, koja ima još snažniji odnos prema ruskoj agresiji, Ukrajinu i sličnim agresivnim potezima u blizini Evrope i realno je očekivati da će pritisak biti sve izraženiji, više ćemo ga osećati. U metarijalnom smislu, države članice su one koje odlučuju i one će vući konce“, kazao je Majstorović.

N1: I to da Srbija pomaže Ukrajini i prodaje tamo oružje više neće biti dovoljno?

„Nažalost, živimo u takvom vremenu gde je geopolitika preovladala nad interesom za ispunjavanje određenih demokratskih principa i u takvim okolnostima taj pragmatični interes će i dalje preovlađivati. U tim okolnostima, obzir prema demokratiji i vladavini prava padaju u drugi plan. Međutim, ne treba to pojednostavljeno gledati i pomišljati da će to insistiranje na poštovanju vladavine prava nestati iz vidokruka EU kada se posmatra napredak Srbije ka EU. Jer u samoj EU postoje članice koje baš na tome insistiraju, koje baštine te vrednosti“, izjavio je gost N1.

U izveštaju EK o izbornom procesu u Srbiji EU pronalazi nedostatke, po pitanju medijske disproporcije, daje se prednost vladajućoj stranci, pominje se i zabrinutost opozicije u vezi sa izbornim nepravilnostima, a u ranijoj Rezoluciji Evropskog parlamenta kaže se da su izbori u Srbiji odstupili od međunarodnih standarda i opredeljena za slobodne i poštene izbore.

Majstorović kaže da je suština oba izveštaja ista ali i da je evidentno da se na ispunjavanju tih uslova „jako slabo radi“.

„Za mene je bilo iznenađujuće da je ispunjavanje tih uslova bilo stavljeno da će biti završeno do kraja godine, u agendi koja je bila odgovor Srbije na Plan rasta Zapadnog Balkana. To javnosti Srbije ostavlja prostor da drži ovu vlast odgovornom. Da li će to biti ispunjeno ili ne, ja ne znam“, ocenio je gost N1.

Ali, i dodaje da „ne postoje garancije da će ti uslovi biti ispunjeni“.

„Od Evropske komisije se očekuje da objektivno izveštava i o primeni ove agende. Posledice neprimenjivanja ovih mera biće da će Srbiji biti uskraćena sredstva na koja toliko mnogo računa“, naglasio je Majstorović.