EU može da izgubi Srbiju zbog Rusije i Kine

Naši sagovornici ističu da je „proširenje jedini instrument koji Unija ima na raspolaganju kada je reč o Balkanu“, iako je krajnje neizvesno da li će 2025. biti godina pridruživanja Srbije i Crne Gore.

Povodom nastavka procesa proširenja, diplomate kažu da je „u ovom trenutku nezahvalno bilo šta prognozirati“. Kao ilustraciju za to, navode stav mnogih francuskih političara, predvođenih predsednikom Emanuelom Makronom, koji ima geslo: „unutrašnja konsolidacija Unije pre novog proširenja“.

O snažnom protivljenju Francuza prijemu novih članica u „evropsku porodicu naroda“ govori i prošlonedeljna televizijska debata kandidata za predstojeće izbore za Evropski parlament. U toj emisiji učestvovalo je 12 političara, od kojih je desetoro reklo da Srbija ne bi trebalo da se priključi EU 2025, koju je EU prošle godine navela kao mogući rok za prijem. Među onima koji su kazali da se protive članstvu naše države u navedenom tajmingu bila je i doskorašnja ministarka za evropske poslove Francuske Natali Loazo, koja se sa funkcije u Vladi povukla da bi predvodila Makronovu listu na izborima za EP.

Mada se na majskim izborima za novi saziv evropskih institucija očekuje uspon „suverenista“, diplomate, uglavnom, ne očekuju veći zaokret. Kako preciziraju, najrealniji scenario glasi da će se nakon „izbornog nadmetanja“ u EP oformiti koalicija Evropske narodne partije, Partije evropskih socijalista i Makronovih liberala. „I novi saziv briselskih institucija verovatno će smatrati da je od novog talasa proširenja važnije najpre sprovesti unutrašnje reforme Unije“, ukazuju diplomatski izvori.

Govoreći o nastavku evropskog puta Srbije, pojedine zapadne diplomate kažu da se najveći problem, pored rasplitanja „kosovskog čvora“ i uspostavljanja vladavine prava, odnosi na „tesne“ odnose sa Rusijom. „Mada srpski zvaničnici godinama unazad pričaju da je članstvo u Uniji strateški cilj njihove zemlje, većina članica EU doživljava Srbiju kao izrazito proruski nastrojenu“, ističu izvori Danasa.

Kada je o uticaju Kine u ovom regionu reč, u diplomatskim krugovima se uveliko spekuliše da je izvesno da će Peking ubuduće nastojati da ojača i političke poluge moći, a ne samo ekonomske. „Za sada izgleda da je Kini, što se Balkana tiče, najvažnije da bude u što većoj meri prisutna u ekonomskom sektoru, ali svaka ozbiljna država teži i snaženju političkog uticaja na nekom prostoru koji smatra značajnim“, objašnjavaju naši izvori.

Podrška Rami, Đukanoviću i Vučiću

Diplomate iz Brisela tvrde da uprkos višemesečnim protestima građana u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji, EU podržava albanskog premijera Edija Ramu, crnogorskog predsednika Mila Đukanovića i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a glavni razlozi za to su „podrška Rame i Đukanovića NATO-u i Uniji, te uverenost Zapada da će Vučić uspeti da reši pitanje Kosova“. Milo Đukanović je u nedavnom intervjuu za AP ocenio da „nema sumnje da Rusija pokušava da spreči zapadnobalkanske države da uđu u NATO“.