EU nam gleda kroz prste još od 2014. godine: Šta sledi nakon petog glasanja Srbije u UN protiv Rusije?

Strahinja Subotić iz Centar za evropske politike za Danas kaže da je godišnjica od početka rata u Ukrajini dobra prilika za usaglašavanjem sa sankcijama Unije, a naročito pošto je Srbija po peti put u GS UN glasala protiv Rusije.

Srbija je na sednici GS UN u Njujorku glasala za usvajanje rezolucije kojom se zahteva momentalno povlačenje ruskih snaga iz Ukrajine i poziva na „pravedan i trajan“ mir i time po peti put, od početka rata u Ukajini podržala rezoluciju kojom se Rusija osuđuje, dok je jednom bila udržana.

Subotić navodi da je takvo glasanje Srbije značajno, jer smo deo ubedljive većina zemalja sveta koja je glasala „za“ i uz sve zemalje Zapadnog Balkana i EU.

– U tom pogledu mi smo jasno i glasno rekli naš stav a to je da osuđujemo agresiju, da niko nema prvao da nas naziva evropskim proruskim konjem i da nas na bilo koji način karakteriše kao državu koja može da podrži agresiju i otimanje tuđih teritorija odonosno narušavanje teritorijanog integriteta – navodi on.

Kako dodaje, otvara se novo pitanje a to je kada će Srbija napraviti iskorak u usaglašavanju sa evropskom spoljnom politikom s obzirom na to da je naša pravna obaveza iz pregovaračkog okvira, od kako smo otvorili pristupne pregovore 2014. u kojem piše da moramo postepeno da se usaglašavamo.

Opao stepen usaglašenosti

On podseća da je u proteklih godinu dana stepen usaglašavanja opao sa 64 na 45 odsto, što je i konstatovano u izveštaju Evropske komisije.

– Srbiju ništa ne sprečava se usaglasi odmah ako to zaželi. Od nje se ne očekuje da to uradi preko noći sa svim sankcijama jer joj to nije u interesu imajući u vidu da se nalai u specifičnoj geopolitičkoj situaciji rema Rusiji. A činejnica da se polemiše u našoj javnosti da naši političari iznova šalju poruke da su spremni da razmitre uvođenje sankcija je ohrabrujući znak kada su u pitanju evropske integracije Srbije. Države članice, pogotovo one kojima je ovaj rat jako značajn, poput baltičkih, Poljske, Nemačke i Francuske će veoma aktivno motriti nad Srbijom i očekivati da pređemo na izvršenje dela odnosno usaglašavanje sa sankcijama – ukazuje on.

Rusija problem još od 2014.

On podseća na to da EU radi sve da nas ohrabri i još više pomaže Srbiji da izađe na kraj sa svojim problemima poput pomoći za energetiku i najugroženijim delovima našeg stanovništva, i kroz izgradnju infrastrukture.

– Mere EU prema Rusiji postoje još od 2014. i Poljska i baltičke zemlje su insistirale da se Srbija usaglasi sa sankcijama kada je u pitanju Krim. Međutim, tada nije postojala mogućnost da se Srbija usaglasi ni sa jednom deklaracijom EU koja bi štetila interesima Rusije ni sa jednom rezolucijom UN. Tek smo tada otvorili pregovore i generalno u to vreme ni sama EU se nije toliko bavila Ukrajinom koliko se bavi sada. Spoljna politika nije imala status blokiranja kao što ima sada – navodi naš sagovornik.

EU Srbiji gledala kroz prste

Kako doodaje, sada da je poglavlje 31 blokirajuće a to znači da i da se završi sav posao po klasterima i poglavljima nema napretka u otvaranju i zatvaranju kalstera i poglavlja dok se ne usaglasi spoljna i bezbednosna politika, što ranije nije bio slučaj.

– Gledalo se kroz prste jer Ukrajina nije imala toliku težinu kao sada. Rat je promenio stvari. Glasali smo više puta za rezolucije u UN, a više od deset deklaracija EU smo podržali po prvi put protiv interesa Rusije i čak smo glasali za izbacivanje iz odbora za ljudska prava. Srbija je svesnija da više nama gledanja kroz prste i zato se sada retorika menja – zaključuje on.

Na pitanje kako bi u praksi izgledalo prihvatanje sankcija, on objašnjava da postoje politički i tehnički deo usaglašavanja.

– Deklarativno i politički početak bi bio neverovatno bitan. Ako predsednik kaže mi smo odlučili da se usaglasimo sa sankcijama to je dovoljan znak da smo završili taj deo posla. Implementacija zahteva vreme. I to je drugi deo posla. Paketi sankcija su vrlo komplikovani i potrebni su meseci da se oni implementiraju. Pitanje je gesta dobre volje i da se pošalje politička poruka da će se raditi na implementaciji. Politika proširenja je stvar poverenja a ne samo pravno tehničkog usaglašavanja – zaključuje Subotić.

I potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak nedavno je na svom Tviteru ukazao na to da je odnos sa Rusijom važan još od 2014.

„jer smo uvek čuli da je vladavina prava i dijalog sa Prištinom ono što je najvažnije za naše evropske integracije“
Lekcija 1.01. pregovora: što duže traju, ako ne rešavate postojeće, broj problema se povrećava, jer svet se menja a vi stojite…https://t.co/5DEQU9lzBF

— Vladimir Medjak (@VMedjak) February 12, 2023

Podsetimo, stopa usklađenosti Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU u 2022. bila je samo 48 odsto, podaci su iz analize Isac Fonda.

Rat je poceo 2014. U EU nije bilo konsenzusa da srbiji to treba da bude uslov u tom trenutku.
8 godina se čeka da se rat nekako završi i da se problem reši sam od sebe, a on je eskalirao.
Prava istina je da je Rusija postala uslov još 2014 ali je EU dala Srbiji vreme da to reši

— Vladimir Medjak (@VMedjak) February 12, 2023

Kako se navodi, napredak koji je Srbija ostvarila u pogledu usklađivanja sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU 2021. u kojoj je stopa usklađenosti bila 62 odsto praktično je poništen ruskim priznanjem nezavisnosti dveju tzv. republika u Donbasu 22. februara i invazijom na Ukrajinu koja je počela 24. februara.

Kad je Srbija prvi put uvela posredne sankcije Rusiji?

Srbija se u martu prošle godine prvi put uskaldila sa sankcijama koje se posredno odnose na Rusiju.

U analizi se navodi da je EU 12. marta 2022. objavila da se Srbija, između ostalih partnerskih država, uskladila sa revizijom sankcija bivšem predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču i drugim povezanim licima, koje su inicijalno uspostavljene odlukom Saveta EU br. 119 iz 2014. godine što je datum prvih sankcija EU u vezi sa Rusijom koje je Srbija uvela.