EU, Nemačka, OEBS i Demokratski institut Kosova izrazili zabrinutost zbog odluke o nesertifikaciji Srpske liste

Kancelarije EU u Prištini je lokalnim medijima na Kosovu rekla da je odbijanje registracije Srpske liste za žaljenje.

Nemački ambasador na Kosovu Jorn Rohde rekao je da deli istu zabrinutost kao i SAD i EU zbog odbijanja Srpske liste.

„Jednaka primena zakona na sve je neophodna. Proces sertifikacije je formalna procedura koju ne treba politizovati“, napisao je on u objavi na platformi „Iks“ (X), prenosi Beta.

I misija OEBS-a na Kosovu reagovala na ovu odluku Centralne izborne komisije (CIK) Kosova.

U saopštenju je istakla ključnu ulogu CIK-a u promovisanju demokratije i političkih sloboda na Kosovu, ceneći kontinuiranu podršku koju ova institucija dobija tokom godina.

„Proces sertifikacije je proceduralna stvar koja podržava demokratske izbore i treba da bude oslobođena političkih razmatranja“, navodi se u saopštenju OEBS-a.

Programski menadžer u KDI Eugen Cakoli je ocenio da će odluka CIK-a sa velikom verovatnošća biti poništena od strane Izborno panela za žalbe i podneske (PZŽP) ili Vrhovnog suda.

Prema njegovim rečima, presedan iz 2019. je jasan primer koji pokazuje da CIK nema zakonska ovlašćenja da utvrđuje dodatne kriterijume mimo onih definisanih zakonom.

On je dodao da statut i program Srpske liste, formalno, ne sadrže neustavne elemente, što sugeriše da ova stranka ispunjava osnovne kriterijume za sertifikaciju.

Upozorio je da bi ova odluka mogla da naruši ugled Kosova, „predstavljajući je kao zemlju u kojoj ima političkog mešanja u izborni proces“.

„Jedini rezultat koji će doneti današnja odluka je naš nastup kao strane u kojoj se događa političko mešanje u izbore, gde se ne poštuju određeni zakonski kriterijumi ili gde je partijama iz nevećinskih zajednica onemogučeno da se takmiče na izborima“, izjavio je Cakoli.

Naglasio je da opravdanu zabrinutost u vezi sa delovanjem Srpske liste treba rešavati kroz redovne zakonske procedure za odjavu političke stranke, „a ne ishitrenim odlukama kao što je odbijanje overe“.

„Pravni poredak funkcioniše na osnovu procedura i pravila, a ne na rečima i političkim diskursima“, zaključio je on, ističući važnost fer i zakonitog pristupa u rešavanju ovakvih pitanja.