EU nije nudila ništa za rešenje kosovskog pitanja 1Foto: un.org

Rešavanje pitanja Kosova ubrzalo bi evropske integracije Srbije, ali ostaje nejasno na koji način i koliki rok, imajući u vidu niz drugih nerešenih pitanja, koja se odnose na unutrašnje reforme, saglasni su sagovornici Danasa, kojima je u opisu posla bavljenje evropskim integracijama i spoljnom politikom.

S obzirom na to da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić inicirao unutrašnji dijalog o Kosovu, sa navodno jasnim ciljem da se to pitanje reši u skorije vreme, pitali smo stručnjake za evropske integracije i međunarodnu politiku, bez ulaženja u kvalitet takozvanog Vučićevog unutrašnjeg dijaloga, šta bi građanima Srbije donelo rešenje tog problema, poput saglasnosti da Kosovo dobije stolicu u UN. U vrhu države, u neformalnom razgovoru, za Danas tvrde da do sada nijedan evropski zvaničnik nije govorio ili nudio nešto zauzvrat. „Niti nam je iko stavio to kao uslov za ubrzanje ili usporavanje procesa integracija. To nije nešto o čemu se razgovaralo“, ističu naši sagovornici u državnom vrhu.

Šest meseci ili šest godina?

Mihajlo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, za Danas kaže da bi rešavanje pitanja Kosova svakako ubrzalo evropske integracije.

– Međutim, teško je reći i proceniti da li bi ubrzanje bilo za šest meseci ili šest godina. Srbija na evropskom putu i reformama zaostaje u mnogo čemu, poput borbe protiv korupcije, uspostavljanju vladavine prava, završetku ekonomskih reformi, ekologiji kao vrlo skupom poglavlju u pregovorima – navodi on.

Na pitanje da li u slučaju da Srbija odobri stolicu Kosova u UN to značilo da bi u EU mogla ući 2025. ili možda i pre tog datuma, Crnobrnja odgovara da bi 2025. bila realna godina.

– Svaka zemlja kojoj je cilj ulazak u EU želi da ima rok u kojem će se to dogoditi. Evropejci su nama i Crnoj Gori dali 2025. godinu kao rešenje tog pitanja. Mada se to može dogoditi i pre 2025. ako se reši pitanje Kosova, ali ne bih išao tako daleko kao Vučić dok je bio premijer, i govorio da ćemo ući 2021. – zaključuje Crnobrnja.

EU bi zažmurila na sva Vučićeva nepočinstva

Marinika Tepić, bivša predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije, na pitanje da li bi došlo do ubrzanja integracija i na koji način – da li stizanjem novca i pomoći za reforme u Srbiju, ako se reši pitanje Kosova stolicom u UN, odgovara da je to „kao kada biste rekli da Vučić i policijska država koju je uspostavio mogu da nam rade šta god žele samo ako prizna Kosovo“.

– Štaviše, da mogu otići i korak dalje od trenutnog stanja, baš kao u završnici režima Milošević – Marković – Šešelj – Vučić do izbora 24. septembra 2000. i dokazivanja njihove izborne krađe tokom potonjih nedelja do 5. oktobra. Da će politički protivnici i nerežimski novinari ostajati bez glave, da će početi montirani sudski procesi, da će svi koji se ne prezivaju na -ić biti „sumnjivi“, deja vu. A samo zbog priznanja Kosova?! I da će Vučić i njegova klika za to još i dobijati novac?! Možda bi jedna strana i bila spremna da to novčano pomogne žmureći na sva nepočinstva kojima je društvo u Srbiji izloženo u Vučićevoj sada već diktaturi, ali on to neće uraditi. Ne zato što plače za Kosovom, već zato što igra već neko vreme na tu kartu – deluje da bi to učinio – a da bi stekao ekonomske i statusne benefite najpre od EU država, uz pranje biografije – kaže Tepić.

Ona dodaje da će ih Vučić onda „zavrnuti“ i okrenuti se Rusiji.

– EU je samo iskoristio za dolazak na vlast, a s koje neće želeti otići nikada, pa makar nas ponovo uvukao u rat. To je sada već sociopatsko stanje, takođe deja vu, i nema nikakve veze sa politikom, državom ili Kosovom. Žao mi je što EU to ne vidi – navodi on.

Na potpitanje da li nezavisno od toga ko je na vlasti, rešavanje pitanja Kosova ubrzava integracije, Tepić odgovara da je to pitanje sagledano kroz Briselski sporazum i da se zove „normalizacija odnosa između Beograda i Prištine“ i da su to mere koje će normalizovati odnos ljudi koji tamo žive, bez ikakvih statusnih odredbi.

– Taj sporazum je javan i kratak, ne znam zašto ga ljudi ne čitaju. Kao što ne znam zašto svi, pa i mediji, Vučić – Tači dijalog uporno nazivaju i objavljuju kao ‘pregovori’. I onda se stvara lažna slika da se tamo nešto pregovara, da tamo jedna strana pobeđuje, a druga gubi i obrnuto. Ne, to se lepo zove ‘Briselski dijalog’ i podrazumeva da uz EU posrednike, konkretno evropsku komesarku Mogerini, ti razgovori ubrzaju normalizaciju život ljudi na KiM, naročito Srba, i da pitanje zamrznutog konflikta bude važnije od pitanja o 30 centimetara potpornog zida ili oslikavanja voza za Kosovo, koji evo i dalje vozi, al iz Beograda za Vršac. Hoću reći da pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine dramatično utiču na EU integracije kroz poglavlje 35, odnosno Briselski sporazum. Ali to nije pitanje statusa Kosova, već normalizacije odnosa Beograda i Prištine, što je tačno propisano u Briselskom sporazumu – zaključuje ona.

Opozicija pokušava da prikaže Vučića kao izdajnika

Prema mišljenju Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, zapadna međunarodna zajednica, SAD posebno, ubrzava rešavanje kosovskog statusa.

– Junker je najavio strategiju za Zapadni Balkan u februaru. Ozvaničen je predlog da se pitanje statusa Kosova reši u narednih 18 meseci. Čini se da se zaokružuje Zapadni Balkan kao interesna sfera Zapada. Ukoliko bi se Srbija složila da Kosovo dobije stolicu UN, to bi ubrzalo i status Srbije u odnosu na njeno članstvo u EU. Mislim da Vučić traži formulu kako da prevaziđe dosadašnje ambivalentno ponašanje prema EU, ne samo njegovo, već i čitave političke i društvene scene. Sumnjam da opozicija iskreno želi povratak Kosova u Srbiju, a svi su učestvovali u njegovom otuđivanju, ali sada pokušava da Vučića prikaže kao izdajnika. NJihova je moralna obaveza da podrže rešavanje odnosa sa Kosovom, a, to, svakako nije podela, jer za to nema podrške u međunarodnoj zajednici, kako bi se rešilo državničko pitanje i Srbije i Kosova. To bi bi najzad otvorilo prostor za rešavanje suštinskih problema Srbije i Kosova – ističe Biserko.

Ona zaključuje da je Milošević izgubio Kosovo uz podršku gotovo celokupne elite, kao i da Srbija treba da prihvati gubitak Kosova jer je dobila Vojvodinu. „Jedan od ratnih ciljeva bio je i zaokruživanje srpskog etničkog prostora“, smatra sagovornica Danasa.

Anđelković: Ni Mladić nije ubrzao integracije

Politički analitičar Dragomir Anđelković za Danas kaže da stolica Kosovu u UN ne bi nikako uticala na brzinu evropskih integracija.

– Dugo smo u Srbiji imali predstavu da će izručivanjem Ratka Mladića Hagu integracije biti ubrzane. Pa se ništa nije dogodilo posle toga. Ako bi Kosovo dobilo stolicu u UN, onda bi se aktuelizovalo pitanja Republike Srpske. Važno je da mi sebe evropeizujemo i ispunjavamo delove poglavlja zbog sebe a ne zbog EU. Ako je to dovoljno za ulazak, onda u redu, ali ako nije, onda nam ulazak u EU nije ni potreban – kaže Anđelković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari