– Mi ne šaljemo vojsku ni na Krim ni u Donbas, niti imamo nameru da bilo šta slično radimo, nego na paradu kojom se obeležava pobeda nad fašizmom. Ta borba, protiv fašizma, jeste oduvek bila jedna od osnovnih evropskih vrednosti. Naravno, ako neko misli da nije, neka slobodno to kaže. Mi smo ubeđeni da jeste i da imamo prava da je slavimo, jer smo u njoj i učestvovali, kao i da imamo pravo da prisustvujemo svakoj proslavi koju organizuju oni kojima smo u toj borbi bili saveznici.

Nismo bojkotovali ni jednu proslavu, od Dana D do oslobađanja Aušvica, pa nećemo ni paradu u Moskvi. I kada bi nam rekao da učestvovanje u proslavi koju, za Dan D, organizuju zapadni saveznici, mi ne pokazujemo posvećenost odnosima sa Rusijom, isto bismo uradili. Prisustvovali bi proslavi – kaže u intervjuu za Danas zamenik predsednika Vlade Srbije i šef diplomatije Ivica Dačić komentarišući izjavu Eduarda Kukana da je učešće srpskih vojnika na paradi u Moskvi u suprotnosti sa izjavama o posvećenosti procesu integracija u Evropsku uniju.

Očekujete li probleme za Srbiju zbog učešća na Paradi u Moskvi?

Ne veće od onih koje već imamo. Dakle, onih koji su na nivou izjava, koje su, opet, više upućene EU javnosti zbog njihovih unutrašnjih odnosa nego nama i našoj javnosti. Znate, to su vrlo nezgodne stvari i teško da bi iko mogao ozbiljno da obrazloži bilo kakvu sankciju, kaznu zbog toga što je neko obeležavao pad fašizma.

Vaša izjava da i kada bi Srbija priznala Kosovo, ne bi bila u EU jer bi uvek bilo novih uslova, pomalo je šokirala domaću i stranu javnost. Koje nove uslove bi EU mogla da postavi?

Mislim da je odavno svima jasno da ja nisam od onih političara koji pričaju nasumice, niti spadam u one čije su reakcije panične ili histerične. Drugim rečima, kada nešto kažem, znam i zašto govorim i šta govorim. Tako je i sa ovom izjavom. Ona predstavlja reagovanje, ne moje lično, nego Srbije kao države na činjenicu da smo godinama izloženi raznim što uslovima, što njihovim najavama. Ona jasno poručuje da nam je toga dosta. Ona kaže: izvolite, gospodo, recite otvoreno šta hoćete od Srbije, da bi i mi mogli isto tako otvoreno da kažemo da li to što se od nas traži hoćemo da uradimo ili ne. Ovako, mi smo u situaciji da prihvatamo ili odbijamo nešto što niko od nas zvanično ne traži. To za nas, opet, ne znači ništa drugo nego znak da može da nam se dogodi čak i to što sam rekao. Da mi poletimo da priznamo Kosovo, ubeđeni da je to uslov, a da nam onda neko kaže: izvinite, ali uslov je bilo nešto drugo.

Da li to znači da nas EU ne želi?

Ne. To znači da EU i sama još nije sigurna ni šta će sa sobom, ni šta bi sa nama. I kada se o tome razmišlja, mora se imati u vidu sve sa čim je EU danas suočena. Kriza, Grčka, Ukrajina, Bliski istok sa svojim refleksijama na Evropu, pa odnos velikih i malih u samoj EU…, kada to pogledate, bolje razumete i to što EU, na neki način, beži od svega što joj se i učini kao potencijalni problem. Zato su i priče o uslovima, kako god da su plasirane, tu – da bi se rešavanje eventualnog problema odložilo. I mi to razumemo, ali naš posao je da iznesemo jasan stav po tom pitanju i da, istovremeno, sve uradimo da Srbija postane ozbiljna, uređena i ekonomski stabilna zemlja, na koju niko više neće gledati kao na potencijalni problem, već kao na poželjnog partnera.

Za razliku od Vas, predsednik Srbije Tomislav Nikolić tvrdi da bi priznanjem Kosova bio obezbeđen naš ulazak u EU. Da li je on to u zabludi ili vi imate više informacija?

Kada se njegova i moja izjava razlože, dođemo do istog. Obojica pričamo o uslovima. A to, koji uslov je najvažniji, pitanje je po kojem su razlike dozvoljene, ali i nebitne. Bitno je da uslova ima. I da se nikome u Srbiji to ne sviđa. Kada je reč o novim uslovima, konkretno se radi o uslovima za otvaranje poglavlja. Pričalo se da je to implementacija Briselskog sporazuma, a sad je tu i nemačkih 11 tačaka, od kojih neke nemaju veze sa sporazumom, kao most i park mira u Severnoj Mitrovici.

Ako je sve to tako kako kažete, zašto Srbija kao jedini cilj pred sobom postavlja ulazak u EU?

Da se Srbija nalazi na Kavkazu, sigurno bi joj cilj bila Evroazijska ekonomska zajednica. Ali, Srbija je na Balkanu, u Evropi, okružena članicama Evropske unije, okrenuta ka tom tržištu, ka tim vrednostima, ka tom načinu života i nema ničeg normalnijeg nego da joj EU bude cilj. A šta drugo, mogao bih ja vas da pitam? I šta je loše u tome? A sasvim drugo pitanje je i kako ćemo u EU i sa čim ćemo se sve na tom putu suočavati.

Kažete da Srbija više ne želi da prihvata politiku pokretnih ciljeva. Kako ćemo se protiv toga boriti i imamo li neku drugu mogućnost?

Da i to sam već obrazložio. Ne želimo da budemo kao onaj đak koji satima uči, jer mu je tako rečeno i pripremi se za čas matematike, a u učionici ga sačeka profesor biologije i obori. Mi prosto želimo da znamo kada koji ispit polažemo i šta treba da uradimo da bi ga položili, koje udžbenike da koristimo, koje skripte i kod kog profesora da idemo na predavanja. Pritom, niti smo lenji, niti imamo problem, bilo kakav, sa materijom. Štaviše, sve što smo do sada uradili, uradili smo sa najboljim ocenama. I baš zato mislimo da imamo prava na tretman kakav svugde na svetu imaju dobri đaci, a ne da ne znamo, kao što i ne znamo, čak ni dokle škola traje, a kamoli koji nas sve ispiti čekaju. Kada je o našim mogućnostima reč, one su sve veće iz dana u dan. I biće na svom maksimumu, kao što sam rekao, kada ostvarimo politiku i reforme koje smo započeli i postanemo ozbiljna, u svakom pogledu snažna zemlja i, da ponovim, poželjan partner.

Da li se potpisivanjem Individualnog partnerskog akcionog plana (IPAP) sa NATO približavamo alijansi?

Mi se alijansi približavamo odavno, ne kao njen potencijalni član, nego upravo onako kako i želimo – kao ozbiljan i odgovoran partner. To je slično kao i sa EU. Mi živimo, da tako kažem, u NATO oblasti. Evropa je NATO. Oko nas su članice NATO. NATO je, uz to, i na Kosovu. I ne vidim ništa normalnije od sveobuhvatne saradnje i partnerstva. Mi koji smo ratovali sa NATO danas imamo priliku da sa istim tim NATO sarađujemo, da od njega učimo i da zajednički rešavamo probleme sa kojima se suočavamo. Mislim da je mnogo više od onoga čemu smo se nadali kada smo odlučili da sa njima ratujemo. I mislim da je svaka saradnja, koja je dobra za Srbiju, za život u njoj, saradnja koju treba podržati.

Da li je i vaš omiljeni opozicionar, kao i Vučiću, Bojan Pajtić, jer kako Vučić kaže, sa Pajtićem na čelu opozicije vlast nema razloga za brigu?

Moj omiljeni opozicionar je Boris Tadić, ipak sam sa njim bio u koaliciji.

Hoće li i predstavnici socijalista, kao deo vladajuće koalicije, učestvovati na mitingu koji organizuje Srpska napredna stranka?

– Pa sigurno nećemo učestvovati na mitingu Bojana Pajtića. A neće ni drugi, koliko vidim. Inače, mi smo deo vladajuće koalicije, zalažemo se, borimo i podržavamo zajedničku politiku i svakako ne bi odbili nijedan poziv naših koalicionih partnera. To ne bi bilo ni normalno, ni uljudno, a pogotovo ne pošteno.

Strahujete li od rekonstrukcije vlade, s obzirom da vas je premijer nedavno apostrofirao kao ministra koji retko svraća na sednice vlade, a ima i onih koji se nude premijeru kao vaša zamena?

– Znate, mi živimo u Srbiji u kojoj bi se, da ga samo Vučić lepo pogleda, sutra i Pajtić nudio da bude deo vlade. A i radio je to već, jer se ne sećam da se bunio protiv ideje o „velikoj koaliciji“, koju je, svojevremeno, zdušno gurala Demokratska stranka. Tako da se tim nuđenjima i ne bavim. Navikao sam na njih, ona mu dođu kao neka zamena za ozbiljnu politiku. Nešto kao instant supa. Ili ona „gotova jela“. Kada nemaš šta drugo, ti se ponudiš Vučiću. No, ne branim, neka se oni od toga lepo najedu. Mi ćemo nastaviti ono što radimo već četiri godine. Bavićemo se ozbiljno politikom koju smo tada usvojili. Zato se i ne plašimo od rekonstrukcije. Šta god da bude, mi se svoje politike svakako nećemo odreći.

Pojedini vaši bliski saradnici, poput Ružića i Tončeva, često kritikuju rad Vlade. Da li im to upisujete kao minus?

Nisam video kritike na račun vlade, to jest premijera i politike koja je zacrtana i koja se ostvaruje. Video sam primedbe na pojedine ministre, delove sistema, a lično mislim da su i one morale da budu deo razgovora u samoj koaliciji, a ne na stranicama novina. Drugim rečima, i njima i ljudima iz SNS zameram javnost, jer ona više služi ličnoj promociji nego rešavanju nekog realnog problema. O problemima moramo da razgovaramo, da ih rešavamo, u koaliciji.

Da li ste zadovoljni radom vlade, s obzirom na to da je bilo mnogo više obećanja nego realizacije?

Prvo, ne slažem se sa tezom o više obećanja nego realizacije. Ipak je ovo prva vlada u poslednjih dvadesetak godina koja je ozbiljno krenula u proces reformi i pokrenula suštinske promene u društvu. Koliko brzo se one dešavaju, drugo je pitanje, često u većoj zavisnosti od samog društva, njegove učmalosti i želje da se ništa ne menja, nego od same vlade.

Da li se slažete sa ocenom ministarke Mihajlović da su ministri iz redova SPS previše pasivni?

Kada je reč o ministarki Mihajlović, ona se savršeno uklapa u ono o čemu sam govorio u prethodnom pitanju. Promoviše se kroz priču o SPS. Šta mislim o tome, već sam rekao.

Zbog čega ste toliko odužili sa izborom najužeg rukovodstva SPS. Da li ih i dalje posmatrate ili će i to zavisiti od rekonstrukcije vlade?

– Poslednji rezultati koje sam video pokazuju da SPS raste, i to bez potpredsednika. Tako da bi se pre moglo reći da čekam dokle ćemo ovako stići, nego rekonstrukciju. Ništa u SPS ne zavisi od rekonstrukcije, kao što ni SPS ne zavisi od rekonstrukcije. Imamo mi važnije pitanje pred sobom. Kako smo to radili, kako je radilo rukovodstvo, kada danas, bez potpredsednika i rukovodstva, imamo bolje rezultate nego sa njima? Nisam video da su predložili nekog drugog, nego, opet sebe. Valjda oni misle da su super radili. Ne znam šta sada kažu posle ovih rezultata.

Južni tok ne zavisi od Srbije

   Nedavno ste sa ministrima spoljnih poslova Mađarske, Makedonije, Grčke i Turske potpisali zajedničku Deklaraciju o jačanju energetske saradnje u regionu. Da li se uskoro može očekivati izgradnja novog gasovoda koji bi bio zamena za Južni tok?

            – Južni tok, niti bilo koji drugi gasovod, ne zavisi nažalost od Srbije. Zavisi od odnosa u svetu, i mi ne možemo, opet nažalost, ništa tu da uradimo, osim da čekamo. I naravno da u međuvremenu pronalazimo nove načine da obezbedimo energetsku sigurnost. I to i radimo. Uspešno.

Šešelj je greška analitičara

Zahtev za vraćanje Šešelja u Hag nije još stigao, ali je pitanje trenutka. Da li se to Hag malo poigrava sa Srbijom i očekujete li nemire u Srbiji, ukoliko policija bude prinuđena da hapsi Šešelja?

– Šešelj je, da tako kažem, tipična greška nekog analitičara, koji je uspeo da svoje nadređene ubedi da će tako da poljuljaju vlast u Srbiji, ne da bi je srušili, da se razumemo, nego da bi joj pokazali da postoje načini na koje ona može biti ugrožena. No, ispostavilo se da je to prosto greška. Preporučujem da se taj analitičar otpusti. Srbija je odavno prestala da bude država koju Šešelj može da poremeti. U njoj ideje o velikoj Srbiji, na Šešeljev način, više nikoga ne zanimaju. Zanima nas Srbija koja je velika po broju zaposlenih, po infrastrukturi, investicijama, fabrikama, poljoprivredi… I zato je neko sebi, pre ove ujdurme sa Šešeljem, morao da postavi pitanje: kakve Šešelj ima veze sa, na primer, Koridorom 10? Ili sa Železarom? Sa „Beogradom na vodi“? To su teme koje Srbiju i njene građane interesuju. Kao što je interesuje i da se niko ne igra sa njom. Zato i jesmo reagovali na način na koji smo reagovali, na vest o zahtevu da se Šešelj sada vrati u Hag. Ne zbog straha od nereda, jer njih svakako ne bi bilo. Nego zbog ozbiljne države kakva jesmo i kakvu moramo da štitimo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.