EU: Nova srpska vlada drži ključeve obnove pregovora

EU: U Evropskoj komisiji je naglašeno i da mnoge stvari čekaju u procesu stabilizacije i pridruživanja EU – Srbija jer nema nadležnih sagovornika u srpskoj vladi, a parlament takođe nije u stanju da usvaja nove zakone. Ukazano je i na činjenicu da se od novembra prošle godine „vrlo malo ili ništa više ne zna o sprovođenju „akcionog plana“ srpske vlade za dostizanje pune saradnje s Haškim sudom“. To, kako je predočeno, postavlja i otvorena pitanja političke spremnosti ili manjkave sposobnosti nadležnih u srpskoj vlasti da ostvare ključni uslov za nastavak pregovora o pridruživanju.

LJAJIĆ: Učinjena šteta može se nadoknaditi

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić ocenio je da bi formiranje Vlade čiji će prioritet biti saradnja s Hagom omogućilo nastavak pregovora Srbije sa Evropskom unijom. „Međunarodni imidž i pozicija Srbije bili bi bolji da smo imali nastavak pregovora i da je izvršena obaveza prema Haškom tribunalu. Učinjena je šteta, ali može da se nadoknadi“, rekao je Ljajić agenciji Beta. On je istakao da je potrebno da se formira nova vlada koja će izričito iskazati spremnost za saradnju s Hagom i da bi u tom slučaju pregovori sa sasvim sigurno EU bili nastavljeni. Ljajić je naveo da bi u slučaju nastavka pregovora sa EU o Sporazumu o pridruživanju i stabilizaciji oni trajali mesec do dva maksimalno i da bi Srbija to vreme trebalo da iskoristi da u potpunosti izvrši obaveze prema Hagu kada je u pitanju izručenje Ratka Mladića. Prema njegovim rečima, novi izbori bi u velikoj meri potkopali šanse Srbije u približavanju Evropskoj uniji i povoljnom rešavanju pitanja budućeg statusa Kosova.

Zvaničnici EU su istakli da u suštini postoji ne samo „dobra volja“, već i odlučnost i najveći interes EU da što pre odnose sa Srbijom ponovo stavi u željenu ravan brzog približavanja evropskim strukturama. Izvori u Briselu su naglasili da je izbor ministara i preuređenje nadležnih, posebno bezbednosnih službi, svakako unutrašnja stvar Srbije.

Najsporiji u regionu

Srbija je, uz BIH, jedina zemlja regiona koja još nije napravila ni prvi institucionalni korak ka kandidaturi i punopravnom članstvu u EU i jedina kojoj je proces pridruživanja Uniji suspendovan pola godine pošto je započet. Pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju prve su počele i završile Makedonija i Hrvatska, a prošle godine završila ih je i Albanija. Pregovori s Crnom Gorom nastavljeni su po proglašenju samostalnosti, a očekuje se da će sporazum biti potpisan u junu.

Tanja Miščević, direktorka Kancelarije za pridruživanje EU, izjavila je da je zastoj u pregovorima naneo veliku štetu Srbiji.
– Ne samo da je pokvario, zaustavio put ka članstvu u Uniji, o kojem se toliko govori, već je usporio i domaće reforme – istakla Miščevićeva.
Ona smatra da do 15. juna, kada se EU podnosi prvi izveštaj koji služi kao osnova za godišnju evaluaciju napretka Srbije na putu ka članstvu, Srbija teško da će moći da prijavi Briselu bilo kakav napredak.
– Kako od januara nema vlade, a ne zaseda ni Skupština, nije usvojen nijedan zakon kojim bi bila potvrđena deklarativna spremnost Srbije da nastavi s reformama koje će je približiti Evropi – navodi Miščevićeva.
On smatra da još ima šanse da se obistini predviđanje Olija Rena i da Srbija do kraja 2008. dobije status kandidata. Glavni preduslov za to je, navodi, da se brzo formira vlada i da se, naravno, uhapsi Ratko Mladić.
Ksenija Milivojević, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, ocenila je da je Srbija u oblasti evropskih integracija u najgorem položaju od svih zemalja regiona, jer „niti pregovara, niti je blizu“ potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ona je agenciji Beta rekla da je Srbija zbog suspendovanja pregovora propustila da uđe u proces pridruživanja EU što je, kako je istakla, „ključni nedostatak“.
Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić ocenio je da je Srbija „ispunila skoro sve uslove“ za ulazak u EU. Aligrudić je izjavio da se boji da se sve svodi na politiku i da misli da će formiranje nove vlade biti startni znak za nastavak pregovora.
Zaključivanje Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji je, prema mišljenju Aligrudića, propušteno krivicom Evropske komisije koja je, kako kaže, donela veoma nepravednu odluku o prekidu pregovora zasnovanu na činjenici da Srbija ne sarađuje s Haškim tribunalom, „što nije tačno“.
Funkcioner Demokratske stranke Milan Marković izrazio je očekivanje da će se pregovori s EU nastaviti ako se formira vlada u kojoj će DS imati mehanizme da stvara uslove za evropske integracije. Prema njegovim rečima tempo približavanja EU i poboljšanje standarda građana zavisi samo od Srbije i njenih građana, kao što je to bilo i dosad.
Članica Predsedništva G17 Plus Suzana Grubješić ocenila je da se izgubljena godina u procesu evropskih integracija može nadoknaditi jedino ako se formira stabilna proevropska vlada Srbije. Ona je rekla da je Srbiji potrebna proevropska vlada koja će „u najkraćem mogućem roku završiti saradnju s Haškim tribunalom, do jeseni potpisati Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji i stvoriti uslove da Srbija 2008. postane kandidat za članstvo u EU“.
Funkcioner Liberalno-demokratske partije Nenad Prokić optužio je predstavnike vlasti da ne žele iskreno nastavak evropskih integracija Srbije i da se ponašaju neodgovorno prema budućnosti države.
Forum za bezbednost i demokratiju ocenio je juče da Srbija nastavlja svoje političko, ideološko i suštinsko udaljavanje od te zajednice evropskih naroda.
„Antievropski procesi u proteklih godinu dana u Srbiji uznapredovali su toliko da se može razgovarati o grubom kršenju svih deset tačaka Rezolucije Srbije o pridruživanju EU“, ističe se u saopštenju FBD. Prema oceni FBD Srbija od EU nikada nije bila dalja, a ponašanje srpskih političara, „koji tu činjenicu kriju od građana“, cinično je, licemerno i kukavičko. R. D. i