EU: Novo proširenje 2025. godine

U novoj strategiji čije se usvajanje očekuje 14. februara, Evropska komisija kaže da „partneri na Zapadnom Balkanu imaju istorijsku mogućnost. Po prvi put perspektiva njihovog pristupanja ima najbolji vremenski okvir“.

Uz jaku političku volju, sprovođenje stvarnih reformi i trajno rešenje sporova sa susedima, Crna Gora i Srbija bi trebalo da budu spremne za članstvo do 2025″, kaže se u tekstu u koji je uvid imao EUObserver.

U tekstu se takođe govori da Albanija, Bosna, Makedonija i Kosovo do tada „takođe treba da uveliko napreduju na evropskom putu“.

Dokument predstavlja zaokret u odnosu na ono što je predsednik Komisije Žan-Klod Junker rekao 2014. kako proširenja neće biti u skorijoj budućnosti.

Srbija i Crna Gora su otvorile pristupne pregovore. Albanija i Makedonija se nadaju početku pregovora u 2018, ukoliko Makedonija reši problem imena države sa Grčkom. Bosna se trudi da dobije status kandidata za EU, dok Kosovo razmatra formalni zahtev za taj status.

Dokument Komisije upozorava da lokalni sporovi mogu da odlože proces koji je dobio ime „ambiciozni“ vremenski okvir.

„EU ne može i neće uvoziti bilateralne sporove. Zato svi partneri na Zapadnom Balkanu o kojima je reč moraju da ih što pre reše,“ piše u dokumentu.

Dokument predlaže da se granična pitanja rešavaju međunarodnom arbitražom, na primer u Hagu, i da svaka odluka mora biti „obavezujuća i konačna“ i „ispoštovana u potpunosti“.

Najtrnovitiji spor je srpsko nepriznavanje kosovske nezavisnosti.

U dokumentu Komisije se kaže, gledajući u Beograd, da „oni koji najbrže napreduju ka EU imaju strateški interes“ u podržavanju „stremljenja svojih partnera“.

Dodaje se da je „sveobuhvatna normalizacija odnosa između Srbije i Kosova u formi obavezujućeg pravnog sporazuma od ključnog značaja“ za EU perspektivu i Beograda i Prištine.

Kosovski problemi, međutim, idu i dalje od Srbije. Naime, pet članica EU takođe nije priznalo njegovu nezisnost.

U međuvremenu, novi lider Kosova Ramuš Haradinaj je izjavio da će da blokira EU sud u Hagu za ratne zločine kosovskih snaga.

SAD su 8. januara odbile da mu izdaju vizu kako bi prisustvovao događaju u Ajovi 11. februara, što je potez koji izgleda kao kažnjavanje.

Jedan general Vojske Srbije je istog dana rekao da je NATO imao „posebnu“ informaciju o „bezbednosnoj pretnji“ na Kosovu zbog problema sa sudom.

Spor oko imena između Makedonije i Grčke mogao bi biti rešen do juna.

Grčka već deceniju blokira razgovore o ulasku Makedonije u NATO i EU na temelju tvrdnje da ime Makedonija krije pretnziju na grčki region istog imena.

Ali i Skoplje i Atina kažu da su blizu postizanja dogovora pod okriljem UN.

„Imamo mogućnost za rešenje,“ rekao je grčki premijer Aleksis Cipras 8. januara posle razgovora sa makedonskim liderom Zoranom Zaevim.

Zaev je dodao da veruje „da postoji šansa da se postigne dogovor do polovine ili kraja 2018.“

Grčki ministar spoljnih poslova je rekao da Makedonija treba da usvoji složeno ime sa geografskom odrednicom. Zaev to nije komentarisao, rekavši: „Ne želim da urušim proceduru predstojećih pregovora.“

Spisak balkanskih sporova se nastavlja i 20 godina nakon završetka ratova.

Slovenija i Hrvatska, već članice EU, ne mogu da se dogovore oko morske granice, za šta je Junker rekao 8. januara da može da zaustavi dalje proširenje. Hrvatska ima otvorena pitanja granice sa Bosnom, Crnom Gorom i Srbijom.

Kosovo je svoje granice rešilo sa Crnom Gorom, ali Priština sada odbija da poštuje sporazum.

Junkerova balkanska agenda se formira u vreme bugarskog šestomesečnog predsedavanja EU koje je počelo 1. januara.

Sledeći Samit o Zapadnom Balkanu EU održaće se 18. maja u Sofiji, 15 godina nakon prethodnog u Solunu, kada je su članice bloka prvi put obećale da će region primiti u svoje redove.

Evropska komisija u aprilu takođe namerava da objavi redovan izveštaj o progresu aspiranata sa Balkana.

„U sledećih osam, devet meseci ćemo odlučiti kao da nastavimo sa svakom od ovih zemalja,“ rekao je 8. januara Junkerov portparol.

Junkerovi planovi uključuju i kontekst ruske povećane aktivnosti.

Rusija preplavljuje Balkan medijima sa anti-EU propagandom i podstiče srpski nacionalizam ugovorima o naoružavanju.

Osumnjičeni ruski špijuni su 2017. optuženi da su stajali iza neuspelog državnog udara u Crnoj Gori koji je trebalo da spreči pridrživanje zemlje NATO. Albanski ministar spoljnih poslova Ditmir Bušati je nedavno rekao za EUObserver da slične trikove očekuje u Makedoniji 2018.

„To je moguć scenario“, rekao je Bušati.

Izvor: EUObserver