EU Obzerver: Grenel ‘izgurao’ Lajčaka iako je saradnja nužna za sporazum Kosovo-Srbija

Taj sajt je ocenio da su šanse za dogovor smanjene otkako je izaslanik Bele kuće Ričard Grenel „izgurao“ specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka.

U članku pod naslovom „Traži se: Saradnja EU-SAD o pitanju Kosova“, Dejvid Filips sa Instituta za ljudska prava Univerziteta Kolumbija navodidaSAD, Evropa i drugi medjunarodni akteri i dalje dele odgovornost za postizanje dogovora Kosova i Srbije, i upozorava da bi podela Kosova stvorila rizik obnavljanja nasilja i destabilizacije regiona.

„SAD se bore, UN pregovaraju, a EU plaća“ – medjunarodna je raspodela posla koja je funkcionisala na Kosovu dok administracija predsednika Donalda Trampa nije objavila da će dovesti predsednike Kosova i Srbije u Belu kuću 27. juna.

Navodeći da je o toj najavi „Lajčakanije imao pojma“, autor članka dodaje da „američka inicijativa ne samo da ima malo šanse da uspe, već stvara rizik daljeg narušavanja transatlantskih odnosa“.

Uz ocenu da je Kosovo od marta 1999. „laboratorija za medjunardonu saradnju“, autor podseća na akciju NATO, usvajanje Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti UN, proglašenje nezavinsoti Kosova 2008. i pregovore pod okriljem EU i uz podršku SAD koji su doveli do postizanja 33 sporazuma, ali je njihova primena izostala.

Iako je Kosovo priznala 111 država, Srbija je pokrenula „sistematsku i podmuklu kampanju“ kako bi blokirala Kosovo u dobijanju većeg globalnog priznanja, a kosovski predsednik Hašim Tači izneo je predlog za rešavanje zastoja sa Srbijom „prilagodjavanjem granica“ i time „dodatno zamutio vodu“, piše u tekstu.

SAD su obično bile jaki branioci kosovske nezavisnosti, suverenosti i teritorijalne celovitosti. Medjutim, Trampova administracija najavila je podršku bilo kojem dogovoru koji postignu Kosovo i Srbija – čak i ako sporazum uključuje podelu, ukazuje autor.

Navodeći da je Lajčak 16. juna bio na putu za Kosovo kada je stigao tvit Trampovog savetnika Grenela da će se predsednici Kosova i Srbije Hašim Tači i Aleksandar Vučić sastati u Beloj kući 27. juna, autor dodaje da, iako Grenel kaže da će se razgovor fokusirati na ekonomska pitanja, mnogi sumnjaju da je prava agenda sastanka podela Kosova.

Grenel ima jedinstven fokus: želi dogovor kojim bi „izglancao Trampov kredibilitet“ u spoljnoj politici pre novembarskih izbora u SAD, ali je njegov pristup pogrešan i kratkovid. Podela rizikuje obnavljanje nasilja što bi dovelo do razmene stanovništva koja bi destabilizovala Kosovo, kao i druge krhke multietničke države na Zapadnom Balkanu, upozorava se u tekstu.

Dodajući da je uvek bio za „robustan i konstruktivan angažman SAD na Zapadnom Balkanu“ autor ocenjuje da „principijelno posredovanje SAD može olakšati istorijski sporazum Kosova i Srbije, utemeljen na srpskom priznanju nezavisnosti Kosova u njegovim sadašnjim granicama“.

Uzajamno priznavanje bilo bi pobeda za obe strane, a na kraju bi rezultiralo članstvom obe zemlje u EU.

Učešće SAD u dijalogu Kosova i Srbije od ključne je važnosti za postizanje sporazuma, navodi autor i dodaje da SAD, EU i drugi medjunarodni akteri i dalje dele odgovornost za postizanje dogovora Kosova i Srbije i trebalo bi da zajedno na tome rade.

Sporazum zahteva blisku saradnju SAD i EU – diplomatsku, ekonomsku i na bezbednosnim pitanjima. SAD imaju veliki uticaj i mogu vršiti pritisak na strane, a EU može ponuditi „mirovnu dividendu“ kao podsticaj, a Kosovo bi postalo članica UN, smatra autor.

On medjutim dodaje da su šanse za dogovor opale otkako je „Grenel izgurao Lajčaka“.

Uz ocenu da su Tači i Grenel očito na istoj strani, i da „Tači podržava proširenu ulogu Trampove administracije“, autor pozdravlja angažovanje SAD, ali pocenjuje da je „bolje da sčporazuma ne bude, nego da bude loš“.

Ne samo što bi preraspodela teritorije stvorila mnogo problema uključujući i razmenu stanovništva i mogućnost obnavljanja medjunaacionalnog nasilja, već takva „podela predstavlja ispunjenje Miloševićevog projekta stvaranje etnički čistih država na Balkanu“, piše u članku.

„To bi omogućilo Srbiji da za pregovaračkim stolom postigne ono što nije mogla na bojnom polju“, procenjuje autor uz ocenu da se Evropa danas „suočava sa drugim talasom virusa etničkog nacionalizma“ kojeg je Milošević pustio devedesetih.

„Tramp možda ima afiniteta prema autokratama i moćnicima, ali ipak ni američki ni evropski interesi ne ispunjavaju se netolerancijom koja bi mogla da izazove dodatne lomove u transatlantskoj saradnji“, zaključuje autor.