EU očekuje nastavak pregovora

Specijalni izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari i visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana zaključili su juče da ima malo izgleda da bude usvojen sadašnji predlog rezolucije SB UN o Kosovu, ali su se založili da se o tome nastave pregovori Beograda i Prištine.
– Treba biti strpljiv kao što sam ja u rešavanju kosovskog statusa – izjavio je kratko Ahtisari posle sastanka u Briselu i time odgovorio na pitanje novinara da li se oseća izneverenim što će njegov plan biti primenjen samo delimično.
Solana se nije pojavio pred novinarima. Zvaničnici EU koji su učestvovali na sastanku preneli su novinarima da su Solana i Ahtisari „bili pesimisti u pogledu izgleda da se usvoji sadašnji predlog rezolucije SB UN“, ali da se u EU očekuje da se nastave pregovori Beograda i Prištine na temelju dogovora članica Kontakt grupe.
Kontakt grupa bi trebalo da se sastane do kraja jula. To bi značilo, kako je objašnjeno, da se u SB UN i dalje čine napori za usvajanje rezolucije koja bi dala međunarodni pravni osnov za rešenje statusa Kosova i mandat da tamo ode misija EU. U Kontakt grupi bi SAD, članice EU i Rusija mogli da se dogovore o mestu, načinu i mogućim posrednicima neposrednih pregovora srpske i albanske strane o konačnom statusu Kosova.
Jedan zvaničnik EU koji je neposredno upućen u problem Kosova rekao je agenciji Beta da se ne očekuje da predstavnici Beograda i Prištine sednu za pregovarački sto, već da bi pregovori trebalo da se vode uz najverovatnije posrednike iz EU, ili „trojku“ iz EU, SAD i Rusije. To bi moglo da se sprovodi „putujućom diplomatijom“ međunarodnih posrednika u Beograd i Prištinu, odnosno organizovanjem sastanaka posebno s predstavnicima srpske i zasebno s predstavnicima albanske strane, možda u Beču ili Briselu.
Solana je juče razgovarao i s makedonskim premijerom Nikolom Gruevskim koji je izjavio da je „u interesu Makedonije da se što pre reši kosovsko pitanje i da se region stabilizuje politički i ekonomski“. Gruevski je upozorio da u regionu zapadnog Balkana i dalje postoji zategnutost zbog otvorenog kosovskog pitanja, dodavši da će „verovatno biti novih pregovora o Kosovu, ali da izgleda rezolucija na kojoj su u SB UN radili SAD i Evropska unija nije uspela“. Gruevski je rekao i da je poznat stav Makedonije prema Ahtisarijevom planu. Vlasti u Skoplju su u više navrata istakle podršku tom planu kao realnoj mogućnosti za rešenje kosovskog pitanja.
Ipak, visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je juče u Briselu da je verovatno da će Kontakt grupa organizovati pregovore Beograda i Prištine o statusu Kosova ako u Savetu bezbednosti UN o tome ne bude usvojena rezolucija.
I bez rezolucije Saveta bezbednosti UN mogući su takvi pregovori, dodao je Solana, objasnivši da bi se to vodilo uz pomoć „posredničke diplomatije između dve strane“, u čemu bi vodeću ulogu imala Evropska unija. Solana je ocenio da „ima malo izgleda da se dogovor postigne u UN“.
– Mi pozivamo na pregovore, ali da to ne bude vremenski neograničen proces. Govorimo o roku od manje-više 120 dana i da status bude u kratkom roku bez sumnje odlučen u – nadamo se – okviru SB UN – napomenuo je Solana.
Visoki predstavnik EU je, ipak, primetio da je „uvek teško reći da je to poslednji čas, poslednja zapeta, poslednji paragraf“ i da se nada da i dalje ima mogućnosti za nagodbu.
– Ako ne bude mogućnosti u UN u ovom času siguran sam da će biti dogovora članova Kontakt grupe da pokrenu proces pregovora manje-više u okviru onoga što smo uključili u rezoluciju, a to je 120 dana – rekao je on.
Solana je podvukao da EU treba da ima ključnu ulogu u tim pregovorima Beograda i Prištine pod okriljem Kontakt grupe.
– Može se u SB UN u poslednji čas postići dogovor, ali više nemamo mnogo vremena da probamo da radimo s takvom vrstom rezolucije. Ako to bude slučaj tada ćemo morati da idemo dalje i da po svemu sudeći ponovo pokrenemo pregovore između dve strane – upozorio je Solana.
To bi se, prema njegovim rečima, odvijalo „putujućom diplomatijom između dve strane i bez rezolucije SB UN i da vidimo kako će se na kraju procesa situacija razvijati pošto proučimo šta se zbilo u tom razdoblju“ od 120 dana.