EU očekuje od Srbije da se uskladi sa odlukom o sankcijama Rusiji

Prvi paket sankcija EU protiv Rusije obuhvata mere protiv onih koji su umešani u „nezakonitu odluku“ i banaka koje finansiraju ruske vojne i druge operacije na teritorijama Donjeck i Luganjsk.

Takođe su predložene mere uperene na sposobnost ruske države i vlade da pristupe kapitalu i finansijskim tržištima i uslugama EU u cilju ograničenja finansiranja „eskalacione i agresivne politike“ i mere usmerene na trgovinu dva separatistička regiona sa EU, kako bi „odgovorni jasno osetili ekonomske posledice svojih nezakonitih i agresivnih dela“.

„Postigli smo dogovor da usvojimo paket sankcija. Ovaj paket sankcija će pogoditi Rusiju, i to će mnogo boleti“, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel posle sastanka u Parizu.

Borel je naveo da je na listi sankcija 351 predstavnik ruske Dume koji je glasao za priznavanje regiona, kao i 27 pojedinaca i entiteta, gde se obuhvataju donosioci odluka, predstavnici odbrambenog sektora i finansijske institucije koje su podržavale ruske operacije.

Sankcije su predstavljene posle neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU koji je održan danas popodne u Parizu, a EU je saopštila da je spremna da kasnije usvoji dodatne mere ukoliko to bude zahtevao dalji razvoj situacije.

Portparol EU Peter Stano rekao je da se od „zemalja u procesu pristupanja očekuje da se usklade sa odlukama EU“. „Srbija je zemlja kandidat i zato se od nje očekuje da se uskladi sa odlukama EU u domenu spoljne i bezbednosne politike“, dodao je Stano.

Predsednici EK i Evropskog saveta su u zajedničkom saopštenju ocenili da je odluka Moskve da prizna nezavisnost separatističkih teritorija i pošalje vojsku nelegalan i neprihvatljiv potez kojim se krši međunardno pravo, teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine i dodatno pogoršava kriza.

Srbija je više puta ponovila da poštuje suverenitet i teritorijalnu celovitost Ukrajine, ali se Beograd do sada nije priključivao sankcijama koje je EU uvela Rusiji zbog aneksije Krima 2014, niti je glasao za usvajanje rezolucija UN kojima se osuđuje aneksija i konstatuje kršenje ljudskih prava na Krimu.

Sve vesti vezane za krizu na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.