Da li je u Srbiji na delu paradoks – proevropska opozicija „protiv“ EU, zbog iskopavanja litijuma?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. „Ko god hoće ovde može da hara i pustoši,
   sve kilavi Radovani i nejaki Uroši“, Bora Đorđević, 1986.g
   Znamo to dobro, ali nam je teško da se sa tim usudom pomirimo. Zato se nadamo da nije baš tako i uvek se razočaramo kada nam domaća tiranija zada udarac, sebi u korist, a svima ostalima na štetu. Još jedan žestok udarac nam javno pripremaju, ali naši kilavi Radovani i nejaki Uroši ne mogu protiv svoje prirode. Ishod je predvidiv.

2. Protiv sam ovakve Evrope u kojoj je Srbija kolonija, u kojoj u Srbiji nestaje plodna zemlja zarad njihovih automobila
   Svim srcem sam bio za Evropu i ulazak Srbije, ali kao ravnopravne stare evropske države
   Ali, ova Evropa je diskriminatorska i ne treba nam, kao i što ova vlast mora da ide. Ovo je klasična izdaja srpskih interesa

3. Nije paradoks, narod neće rudnik litijuma, a proevropska opozicija sakuplja glasove naroda.

4. EU nas tretira kao koloniju tako da ovo „proevropska“ postaje besmisleno

5. СВЕ је парадокс !
   Циљ је да се сви мислећи отерају из земље и замене погоднијима из других земаља и са других континената, којима ће се лакше управљати.
   Уосталом зар и Краљ Иби није желео да замени свој неваљали народ неким послушнијим.

6. Zelene stranke su najagresivnije. Sećamo se Fišera i njegovog pokliča za bombardovanje. Najveće ekološko i svako drugo zagađenje je rat. Kako su se demokratske vlade postavile u odnosu na rat u Jugoslaviji? Na rat u Ukrajini? Jure u rat, a rudarenje je opet u modi.

7. Litijum je unutrašnje pitanje Srbije, pitanje po kojem nikada nismo imali mogućnost više različitih ponuda, zatim javne rasprave i na kraju legitimne odluke. Mada generalno, kad god treba nešto da se uradi, Srbi su uvek protiv.
   Međutim, poseta predsednika vlade najuticajnije države EU, njegovo rukovanje sa nekim ko krade izbore, ko upravlja državom spregom kriminala, policije i državne bezbednosti, ko se obračunava sa protivnicima nasiljem u svakom mogućem obliku (biće i fizičkog kako bude sve više klizio u otvorenu diktaturu), sve to govori o vrednostima koje zastupa dotični premijer. A poruka koji nosi je: vi ionako nećete nikada u EU, tako da stanje demokratije kod vas nije primarno pitanje. Primarno pitanje su naši interesi, u ovom slučaju litijum, pa ćemo sa vama razgovarati kao na primer sa Malijem, po pitanju našeg interesa u vezi izbeglica. Dotični gospodin nema pravo više da govori o tzy. evropskim vrednostima jer je te vrednosti upravo izdao. No, ne zaboravimo da EU kao takva nije demokratija, već više liberalna oligarhija, te da demokratske procedure nisu svakodnevna navika evrospkih lidera.
   Sve ovo poziva na potrebu otvorenog preispitivanja tzv. našeg evropskog puta, uz izbegavanje jednostavnih rešenja tipa idemo po svaku cenu (kao npr. liberalizacija tržišta sa EU, kao u vreme Dinkića) ili e sad mi nećemo, već je možda momenat da se stave u istu ravan realno postojeći problemi koje imamo i koji nas sprečavaju da budemo deo EU, zajedno sa standardima koje bi EU morala da ispuni, ako bi želela da mi postanemo deo nje. Da li mi npr. želimo da budemo deo unije koja priča o demokratskim standardima a sa druge strane sarađuje sa diktatorima?
   I na ovu temu bi bilo potrebno imati javnu raspravu, međutim od takve sposobnosti mi smo se od 2014. godine udaljili svetlosnim godinama. No, to i dalje ne opravdava g. Šolca.

8. Pogrešno je tako interpretirati ovo što se upravo događa.
   Stav za EU ne odnosi se samo na puko članstvo nego na demokratsko uređenje zemlje kakvo imaju članice EU a to znači poštovanje zakona, Ustava, institucije koje rade. Opozicija to želi za Srbiju.
   Opozicija NE želi da se Srbija ekonomski i ekološki uništi ma čiji interesi da su u pitanju, da li nelegalne vlasti u Srbiji, (jer oni dobro znaju kako su izbori pokradeni i da je vlast u Srbiji uzurpirana), bilo da su to interesi drzava EU ili drugih.
   Potpuno je legitimno da opozicija radi u korist sopstvene zemlje i naroda i da ne podilaze ni EU zarad njihove koristi, a na našu štetu kao što vlast sada radi. Otuda takav stav.
   Dakle, EU demokratija, zakoni, institucije koje rade – DA. Čerupanje Srbije zarad lične koristi od strane članica EU – NE!
   Zato je to pitanje ovako kako je postavljeno – pogrešno. Nije protiv EU nego protiv ovakvog uništenja Srbije koje neke članice EU žele iz svoje koristi.

9. Ovde je „paradoks“ ono što sebe naziva opozicija a što ni posle 12 godina nisu postigli kosenzus oko toga zašta jesu a zašta nisu. I oko toga gde i kako treba ići – EU, BRIKS, nešto treće !?

10. EU ne želi Srbiju u svom društvu, a još manje žele demokratske Srbiju. Eu želi koloniju kojom upravlja suludi poslusnik.

11. Ne, to nije paradoks.
    To je zastita od mafije srpskog polusveta.