Foto: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQEvropska unija reagovala je nakon malverzacija i neregularnosti na izborima u decembru 2023. godine u Srbiji. Jasno se odredila prema režimu Aleksandra Vučića, „izbacujući“ brojne izveštaje koji su išli u prilog opoziciji i tvrdnjama civilnog društva o nedemokratskom karakteru vlasti.
Takođe, u poslednje vreme, u više maha, osvrtala se na teroristički napad u Banjskoj na severu Kosovu, osuđivala je napade na novinare, neusklađivanje spoljne politike sa evropskom, u kontekstu odbijanja otvaranja novih poglavlja u procesu pridruživanja.
Međutim, u vreme kada je krenula najveća pobuna protiv režima, a nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, smrti 15 ljudi, te odbijanja vlasti da na odgovarajući način, po kriterijimima velikog dela javnosti – preuzme odgovornost, a kada je više od 50 fakulteta u blokadi, kada opozicija gotovo svakodnevno blokira institucije, preovlađujući narativ u odnosu na EU je da žmuri na sve te nedaće koje su snašle ovdašnje društvo.
O tome kako čelnici EU reaguju na najnoviju društveno-političku krizu u Srbiji, sagovornici Danasa su saglasni da se sve pomno prati ali i da ne bi bilo realno očekivati da EU u ovom trenutku ima nekakve reakcje koje bi išle u prolog pobunjenom delu naroda.
– Evropska unija naravno veoma pažljivo prati sve što se događa u nekoj zemlji i to nije samo fraza. Međutim, EU ne posmatra sa stanovišta emocija tj. da li neko „voli“ ili „ne voli“ vlast, u ovom slučaju predsednika Srbije, već ih isključivo zanima da li funkcionišu institucije, da li postoji vladavina prava, da li je moguće da se građani objektivno informišu o onome što se događa i da li u vezi svega vlasti poštuju standarde ljudskih prava na koje se Srbija obavezala – kaže za Danas Goran Miletić, direktor Civil Rights Defenders za Evropu.
U slučaju protesta, dodaje, zabrinjava ih što sve od nabrojanog nije slučaj – niti ima transparentnosti i odgovornosti u vezi sa padom nastrešice u Novom Sadu, niti svi građani mogu da imaju objektivne informacije u vezi sa tim događajem i kasnijih protesta, a svakako im je, kaže dalje, najneprihvatljivija činjenica da je bilo prekoračenja ovlašćenja od strane policije, neispitanih navoda o torturi i dosta slučajeva hapšenja za kojima nije bilo potrebe.
– Sve u svemu, postupanje vlasti u vezi sa protestima i temom protesta itekako će biti u fokusu Evropske komisije i Evropskog parlamenta. Takođe, posebno negativno se vidi ponovna promocija narativa o stranim plaćenicima, predlaganje zakona o registru stranih agenata, bez obzira što neće biti usvojen, kao i tabloidne kampanje protiv gotovo svake javne ličnosti koja na bilo koji način kritikuje postupke vlasti – naznačava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, dosta onih koji se bave Srbijom u Briselu veruju da je sve ovo potpuno kontraproduktivno naročito sada kada se razgovara o otvaranju klastera 3 i da su šanse za to sada prilično male.
Sofija Todorović, novinarka EWB, kaže za Danas da Evropske institucije zasigurno pomno prate ono što se u Srbiji dešava poslednjih dana.
– Konkretne reakcije EU bi mogli da očekujemo samo ukoliko se režim odluči na neko represivnije delovanje prema studentima i onim građanima koji protestuju. Ono što će Evropskoj uniji biti važno je i to kako će se pravosudni organi odnositi prema onome sto što se dogodilo u Novom Sadu, posebno zbog koruptivne prirode poslova vlasti – ističe naša sagovornica.
Deo država članica Evropske unije svestan je da se Srbija nalazi u političkoj krizi i poslednja dešavanja gledaju kao na produbljivanje te krize, koja je počela i mnogo pre spornih decembarskih izbora, dodaje.
– Ipak, očekivati da će pozicija predsednika Srbije među liderima EU biti ugrožena zbog studentskih blokada i aktuelnih protesta nije realno – zaključuje Sofija Popović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
